Приче Соломунове 9

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)

1Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

1Wisdom hath built herself a house, she hath hewn her out seven pillars.

2Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

2She hath slain her victims, mingled her wine, and set forth her table.

3Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

3She hath sent her maids to invite to the tower, and to the walls of the city:

4Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

4Whosoever is a little one, let him come to me. And to the unwise she said:

5Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

5Come, eat my bread, and drink the wine which I have mingled for you.

6Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

6Forsake childishness, and live, and walk by the ways of prudence.

7Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

7He that teacheth a scorner, doth an injury to himself: and he that rebuketh a wicked man, getteth himself a blot.

8Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

8Rebuke not a scorner lest he hate thee. Rebuke a wise man, and he will love thee.

9Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

9Give an occasion to a wise man, and wisdom shall be added to him. Teach a just man, and he shall make haste to receive it.

10Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

10The fear of the Lord is the beginning of wisdom: and the knowledge of the holy is prudence.

11Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

11For by me shall thy days be multiplied, and years of life shall be added to thee.

12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.

12If thou be wise, thou shalt be so to thyself: and if a scorner, thou alone shalt bear the evil.

13Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

13A foolish woman and clamorous, and full of allurements, and knowing nothing at all,

14И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

14Sat at the door of her house, upon a seat, in a high place of the city,

15Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

15To call them that pass by the way, and go on their journey:

16Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:

16He that is a little one, let him turn to me. And to the fool she said:

17Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.

17Stolen waters are sweeter, and hid den bread is more pleasant.

18А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.

18And he did not know that giants are there, and that her guests are in the depths of hell.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.