Дела апостолска 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
1The former treatise I made, O Theophilus, of all things which Jesus began to do and to teach,
2до дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,
2Until the day on which, giving commandments by the Holy Ghost to the apostles whom he had chosen, he was taken up.
3пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.
3To whom also he shewed himself alive after his passion, by many proofs, for forty days appearing to them, and speaking of the kingdom of God.
4И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте , рече, од мене;
4And eating together with them, he commanded them, that they should not depart from Jerusalem, but should wait for the promise of the Father, which you have heard (saith he) by my mouth.
5јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.
5For John indeed baptized with water, but you shall be baptized with the Holy Ghost, not many days hence.
6А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?
6They therefore who were come together, asked him, saying: Lord, wilt thou at this time restore again the kingdom to Israel?
7А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;
7But he said to them: It is not for you to know the times or moments, which the Father hath put in his own power:
8него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
8But you shall receive the power of the Holy Ghost coming upon you, and you shall be witnesses unto me in Jerusalem, and in all Judea, and Samaria, and even to the uttermost part of the earth.
9И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.
9And when he had said these things, while they looked on, he was raised up: and a cloud received him out of their sight.
10И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,
10And while they were beholding him going up to heaven, behold two men stood by them in white garments.
11који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.
11Who also said: Ye men of Galilee, why stand you looking up to heaven? This Jesus who is taken up from you into heaven, shall so come, as you have seen him going into heaven.
12Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
12Then they returned to Jerusalem from the mount that is called Olivet, which is nigh Jerusalem, within a sabbath day’s journey.
13И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
13And when they were come in, they went up into an upper room, where abode Peter and John, James and Andrew, Philip and Thomas, Bartholomew and Matthew, James of Alpheus, and Simon Zelotes, and Jude the brother of James.
14Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.
14All these were persevering with one mind in prayer with the women, and Mary the mother of Jesus, and with his brethren.
15И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):
15In those days Peter rising up in the midst of the brethren, said: (now the number of persons together was about an hundred and twenty:)
16Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;
16Men, brethren, the scripture must needs be fulfilled, which the Holy Ghost spoke before by the mouth of David concerning Judas, who was the leader of them that apprehended Jesus:
17јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.
17Who was numbered with us, and had obtained part of this ministry.
18Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.
18And he indeed hath possessed a field of the reward of iniquity, and being hanged, burst asunder in the midst: and all his bowels gushed out.
19И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.
19And it became known to all the inhabitants of Jerusalem: so that the same field was called in their tongue, Haceldama, that is to say, The field of blood.
20Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.
20For it is written in the book of Psalms: Let their habitation become desolate, and let there be none to dwell therein. And his bishopric let another take.
21Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
21Wherefore of these men who have companied with us all the time that the Lord Jesus came in and went out among us,
22почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.
22Beginning from the baptism of John, until the day wherein he was taken up from us, one of these must be made a witness with us of his resurrection.
23И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
23And they appointed two, Joseph, called Barsabas, who was surnamed Justus, and Matthias.
24И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,
24And praying, they said: Thou, Lord, who knowest the hearts of all men, shew whether of these two thou hast chosen,
25да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.
25To take the place of this ministry and apostleship, from which Judas hath by transgression fallen, that he might go to his own place.
26И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.
26And they gave them lots, and the lot fell upon Matthias, and he was numbered with the eleven apostles.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.