Дела апостолска 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
1And there was a certain man in Caesarea, named Cornelius, a centurion of that which is called the Italian band;
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
2A religious man, and fearing God with all his house, giving much alms to the people, and always praying to God.
3он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
3This man saw in a vision manifestly, about the ninth hour of the day, an angel of God coming in unto him, and saying to him: Cornelius.
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
4And he, beholding him, being seized with fear, said: What is it, Lord? And he said to him: Thy prayers and thy alms are ascended for a memorial in the sight of God.
5и сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
5And now send men to Joppe, and call hither one Simon, who is surnamed Peter:
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
6He lodgeth with one Simon a tanner, whose house is by the sea side. He will tell thee what thou must do.
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
7And when the angel who spoke to him was departed, he called two of his household servants, and a soldier who feared the Lord, of them that were under him.
8и казавши им све посла их у Јопу.
8To whom when he had related all, he sent them to Joppe.
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
9And on the next day, whilst they were going on their journey, and drawing nigh to the city, Peter went up to the higher parts of the house to pray, about the sixth hour.
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
10And being hungry, he was desirous to taste somewhat. And as they were preparing, there came upon him an ecstasy of mind.
11и виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
11And he saw the heaven opened, and a certain vessel descending, as it were a great linen sheet let down by the four corners from heaven to the earth:
12у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
12Wherein were all manner of fourfooted beasts, and creeping things of the earth, and fowls of the air.
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
13And there came a voice to him: Arise, Peter; kill and eat.
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
14But Peter said: Far be it from me; for I never did eat any thing that is common and unclean.
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
15And the voice spoke to him again the second time: That which God hath cleansed, do not thou call common.
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
16And this was done thrice; and presently the vessel was taken up into heaven.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
17Now, whilst Peter was doubting within himself, what the vision that he had seen should mean, behold the men who were sent from Cornelius, inquiring for Simon’s house, stood at the gate.
18и зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
18And when they had called, they asked, if Simon, who is surnamed Peter, were lodged there.
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
19And as Peter was thinking of the vision, the Spirit said to him: Behold three men seek thee.
20него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
20Arise, therefore, get thee down and go with them, doubting nothing: for I have sent them.
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
21Then Peter, going down to the men, said: Behold, I am he whom you seek; what is the cause for which you are come?
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
22Who said: Cornelius, a centurion, a just man, and one that feareth God, and having good testimony from all the nation of the Jews, received an answer of an holy angel, to send for thee into his house, and to hear words of thee.
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
23Then bringing them in, he lodged them. And the day following he arose, and went with them: and some of the brethren from Joppe accompanied him.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
24And the morrow after, he entered into Caesarea. And Cornelius waited for them, having called together his kinsmen and special friends.
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
25And it came to pass, that when Peter was come in, Cornelius came to meet him, Cornelius came to meet him, and falling at his feet adored.
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
26But Peter lifted him up, saying: Arise, I myself also am a man.
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
27And talking with him, he went in, and found many that were come together.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
28And he said to them: You know how abominable it is for a man that is a Jew, to keep company or to come unto one of another nation: but God hath shewed to me, to call no man common or unclean.
29зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
29For which cause, making no doubt, I came when I was sent for. I ask, therefore, for what cause you have sent for me?
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
30And Cornelius said: Four days ago, unto this hour, I was praying in my house, at the ninth hour, and behold a man stood before me in white apparel, and said:
31и рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
31Cornelius, thy prayer is heard, and thy alms are had in remembrance in the sight of God.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
32Send therefore to Joppe, and call hither Simon, who is surnamed Peter: he lodgeth in the house of Simon a tanner, by the sea side.
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
33Immediately therefore I sent to thee: and thou hast done well in coming. Now therefore all we are present in thy sight, to hear all things whatsoever are commanded thee by the Lord.
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
34And Peter opening his mouth, said: In very deed I perceive, that God is not a respecter of persons.
35него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
35But in every nation, he that feareth him, and worketh justice, is acceptable to him.
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
36God sent the word to the children of Israel, preaching peace by Jesus Christ: (he is Lord of all.)
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
37You know the word which hath been published through all Judea: for it began from Galilee, after the baptism which John preached,
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
38Jesus of Nazareth: how God anointed him with the Holy Ghost, and with power, who went about doing good, and healing all that were oppressed by the devil, for God was with him.
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
39And we are witnesses of all things that he did in the land of the Jews and in Jerusalem, whom they killed, hanging him upon a tree.
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
40Him God raised up the third day, and gave him to be made manifest,
41не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
41Not to all the people, but to witnesses preordained by God, even to us, who did eat and drink with him after he arose again from the dead;
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
42And he commanded us to preach to the people, and to testify that it is he who was appointed by God, to be judge of the living and of the dead.
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
43To him all the prophets give testimony, that by his name all receive remission of sins, who believe in him.
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
44While Peter was yet speaking these words, the Holy Ghost fell on all them that heard the word.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
45And the faithful of the circumcision, who came with Peter, were astonished, for that the grace of the Holy Ghost was poured out upon the Gentiles also.
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
46For they heard them speaking with tongues, and magnifying God.
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
47Then Peter answered: Can any man forbid water, that these should not be baptized, who have received the Holy Ghost, as well as we?
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
48And he commanded them to be baptized in the name of the Lord Jesus Christ. Then they desired him to tarry with them some days.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.