Дела апостолска 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
1OL amen mi Jajarea ad a Korneliuj, me jaumaj en pwin en jaunpei eu, me ad a men Italien,
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
2Me lelapok o majak Kot ianaki toun im a karoj, me poden kijakij on aramaj, o kapakap on Kot anjau karoj.
3он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
3A majani ni kajanjal eu tounlan en Kot amen, me pwara don i ni klok jilu, majani on i: Korneliuj!
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
4A kankakil i o majakadar, potoan on: Main, dakot? A kotin majani on i: Om kapakap akan o koleir leler wajailen Kot.
5и сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
5Koe ari kadar won lope ol akai, ukedo Jimon, me pil ad a Petruj,
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
6Me kin kairu ren Jimon jaun wia kil en man, me im a jal on jed;
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
7A tounlan o, me kotin mama jani on i, lao kotilar, ap ekeredo na ladu riamen o jaunpei lelapok amen, me kin mi re a anjau karoj.
8и казавши им све посла их у Јопу.
8A lao majani on irail mepukat karoj, ap kadar ir alan lope.
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
9A mandan ran o ni ar japa japalwei o koren ion kanim o, Petruj ap kotila pon im o, pwen kapakap impan klok eijokriau.
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
10Ap men jakadar o a pan jak. A ni ar kaonopadan i, ap majani kajanjal eu:
11и виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
11A kilaner nanlan a ritidar o ed eu likamata tein pwainok kalaimun kokodi, me imwi kan pukopuk pena o pwilidi on nani pwel.
12у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
12Jon en man en jappa karoj mi lole, me kin aluki pa, o me laualo, o man korop kai, o manpir en pan lan.
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
13O nil eu peidi don i majanier: Petruj, paurida, kamela o mana!
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
14A Petruj potoan on: Kaidin Main, pwe i kaikenta mana me mal kot, de me jamin.
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
15A nil o majani on i kariapak: Meakot, me Kot kamakelekeladar koe der mamaleki!
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
16Mepukat wiauier pan jilepak! Ed o ap kapuredalan nanlan.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
17A Petruj ni a kotin ponepon kidar wewe en kajanjal o, me a majanier, kilan, ol oko me paka darado jan ren Korneliuj, ap rapaki im en Jimon o uda pan wanim o,
18и зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
18O likilikwir pepeidok, ma Jimon, me pil mar a Petruj kotikot waja o.
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
19A Petruj ni a kotin madamadaua duen kajanjal o, Nen ap kotin majani on i: Kilan ol jilimen raparapa kin uk.
20него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
20Uda o kodiwei ian irail o jo peikajal, pwe Nai me kadar irail do.
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
21Petruj ap kodilan ren ol oko, majani: Kilan, iet nai, me komail raparapaki. Da karepen omail kodo?
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
22Irail inda: Korneliuj jaumaj en jaunpei amen, ol pun amen, me majak Kot, o kalok mau ren Juj akan karoj, me manier jan ren tounlan jaraui en Kot amen, en poron don komui, en kotido nan tanpaj a, pwen mani jan komui majan akan.
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
23I ari kajamo ir Ion o kinte kin irail er. A mandan ran o a kotin ian ir wei; o jaulan en lope kai pil ian i.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
24A mandan ran o re leler Jajarea. A Korneliuj kapokon pena jau i o kompokepa kan ap auiaui irail.
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
25A Petruj lao pedelon on, Korneliuj ap tu on i o pupedi on ni aluwilu a o kaudok on i.
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
26A Petruj kauada i indada: Uda, pwe nai pil aramaj amen.
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
27A ni ara majan pena, ap pedelon on, diaradar me toto momod pena.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
28I ari majani on irail: Komail aja, me a jota inen, ol en Juj amen en pat on men liki amen de kola re a. A Kot kotin kajale on ia, i ender mamaleki de jauteki amen aramaj.
29зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
29I me i koki do o jo peikajal ni ar idok ia. Ari, i men kalelapok, da karep en omail eker ia do?
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
30Korneliuj ap majaniada: Mon pon pa pon nai kaijejol lel auer wet. A ni klok duau i kapakap nan im ai. A kilan, ol amen me kot mo i, mi nan likau linalin,
31и рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
31O majani: Korneliuj, om kapakap me pwaida, o om koleir leler kupur en Kot.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
32Ari, ilakilan lope, pwe Jimon me pil ad a Petruj, en kodo. A kaikairu nan im en Jimon jaun wia kil en man, me jal on jed. A lao pwarado, a pan padapadaki uk.
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
33Nai ari pitipit ilakilan komui, a meid mau omui pwarador. Ari iet kit karoj janjal mon Kot, pwe jen ron meakan, me Kot majani on komui.
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
34Petruj ap kotiki pajan jilan I indada: Melel, i ajaer, me Kot jota kin kotin lipilipiliki aramaj,
35него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
35A nan jap karoj meamen majak i o wiawia me pun, nan i me konekon re a.
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
36Majan o me a kotin kadara don men Ijrael, en kaire kin irail popol ren Iejuj Krijtuj. (Nan i me Kaun pan meakaroj).
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
37Komail aja majan me kalok jili me tapidar nan Kalilaa lel ludaa pon murin paptaij, me loanej wiada padak due.
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
38Duen en Kot a kotin keiekier Iejuj en Najaret Nen jaraui o manaman, me kotin kakan jili wiawia mau o kakeladar me tanwar en tewil, pwe Kot kotin ieian i.
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
39A kit karoj me jaunkadede en meakaroj, me a kotin wiadar nan jap en Juj akan o pil Ierujalem, me re pajuredi on nin tuka o kamatalar.
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
40Nan i me Kot kotin kaiajadar ni ran kajilu o kajaleda i.
41не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
41Kaidin on aramaj karoj, pwe on jaunkadede kai, me pilipildar ren Kot, kit me ian I jak o urak murin a iajadar jan ren me melar akan.
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
42I ari majani on kit, jen padapadak on aramaj o kadede melel, me i, me Kot kotin piladar, pwen Jaunkapun pan me maur o me melar akan.
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
43A jaukop karoj kin kadede duen i, me dip en ir karoj, me pojon i, pan lapwada pweki mar a.
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
44A ni Petruj kotikida majan pukat Nen jaraui ap moredi pon karoj, me roneron padak o.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
45A me pojon akan, kijan jirkomjaij, karoj me ian Petruj pwarador, puriamuiki, me Nen jaraui pil moredi pon men liki kan.
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
46Pwe re ronadar ar lokaia kida nil toror kapina Kot. Petruj ap majanier:
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
47Ij me pan inapwriedi pil, me mepukat ender paptaijela, pwe re aleer Nen jaraui dueta kitail?
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
48I ari majani, me ren paptaijela ni mar en Iejuj Krijtuj. Irail ap poeki, a en mimieta re ’rail ran akai.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.