Дела апостолска 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
1WANPORON o jaulan kan, me mi Iudaa, ronadar, me men liki kan pil aleer majan en Kot.
2И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
2Petruj lao pwara don Ierujalem, me kijan jirkomjaij oko ap akamai on i indada:
3говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
3Kom pwarala ren ol akai me jo jirkomjaij oko o mana re ’rail.
4А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
4A Petruj pikikidi majani on irail karoj me wiauier irerokedo majani:
5Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
5Nai mi nan kanim lope wia kapakap. O ni ai wukilar, i kilaner kajanjal eu: Ed eu kodido jan nanlan likamata tein pwainok kalaimun eu, me imwi kan pukopuk pena o a kodido imp ai.
6Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
6Ni ai kankakil, i ap diar o kilaner man aluki pa en jappa kai, o man laoalo, o man korop, o manpir en pan lan.
7А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
7Nai ari ronadar nil eu, me majani on ia: Petruj, paurida, kamela o mana!
8А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
8A nai potoan on: Kaidin Main, pwe jota me mal kot, de me jaut kin ko on nan au ai.
9А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
9A nil kariapak japen jan nanlan: Meakot me Kot kamakelekeledar, koe der mamaleki!
10А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
10Mepukat wiauier pan jilepak, ap apdar nanlan.
11И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
11A kilan, madan ol jilimen kajinenda mon im, me i mi lole, me pakadara don ia jan Jajarea.
12А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
12A Nen kotin majani on ia, i en ian irail wei jo peikajal; a jaulan wonemen pukat pil ian ia. Kit ari pedelon on nan im en ol o.
13И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
13I ari kaire kin kit, duen a kilaner tounlan o kotikot nan im a, majani on i: Kadara won lope ol akai, me pan ukedo Jimon me pil ad a Petruj,
14који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
14Me pan padaki on uk, me koe o noumui kan karoj pan maur kila.
15А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
15Ni ai pikikidi padak, Nen jaraui ap moredi on po ’rail, dueta a kotin moredi on po ’tail ni tapi o.
16Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
16Nai ari tamanda majan en Kaun o, me a kotin majani: Melel, pil me Ioanej paptaij kier, a komail pan paptaij kila Nen jaraui.
17Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
17Ari, ma Kot kotin kijakija irail dueta a kotin kijakija kitail er, kitail me pojonlar Kaun Iejuj Krijtuj, ij nai, pwe i en kak palian Kot?
18А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
18Irail lao ronadar mepukat ap nenenla o kapina Kot indada: Nan Kot pil kotiki on men liki kan en kalula, pwen maurela.
19А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
19A me muei pajan ni anjau en kamekam en Jtepanuj, kakan jili lel Ponijien, o Jipern, o Antiokien o jota padaki on meamen pwe Juj akan eta.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
20A nan pun arail ol akai mia, men Jipern o Kirene, me pwara don Antiokien, ap pil padaki on men Krik ronamau en Kaun Ieiuij.
21И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
21A lim en Kaun o ieian irail o me toto pojonlar wuki on Kaun o.
22А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
22Ron en mepukat ap peidon momodijou en Ierujalem. Ir ari poronelar Parnapaj, pwen kokola lel Antiokien.
23који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
23I lao pwarador o kilaner mak en Kot, ap peren kidar o panaui irail karoj, ren kelail ni monion arail o podidi on Kaun o.
24јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
24Pwe i me ol kelail o mau amen, me dir en Nen jaraui o pojon. A aramaj toto me wuki on Kaun o.
25Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
25A ap kola Tarjuj rapaki Pauluj.
26И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
26A lao diaradar i, ap ukedo i Antiokien. Ira ap mimi ren momodijou par eu o padapadaki on me toto. A nan Antiokien tounpadak kan tapidar adaneki japwilim en Krijtuj akan.
27А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
27A ni ran pukat jaukop akai ko don Antiokien jan Ierujalem.
28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
28A amen irail, me ad a Akapuj me u kokopki Nen, me muei lek lapalap pan kipadi jappa; ari a pwaidar ni muein Klaudiuj.
29А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
29A irail inauki pena, me re pan kijakia jaulan kan, me mi Ierujalem duen ar kapwapwa amen amen.
30Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
30Mepukat re wiadar; re kadar won jaunkoa kan Parnapaj o Pauluj me wala.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.