Дела апостолска 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
1Uslyšeli pak apoštolé a bratří, kteříž byli v Judstvu, že by i pohané přijali slovo Boží.
2И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
2A když přišel Petr do Jeruzaléma, domlouvali se naň ti, kteříž byli z obřezaných,
3говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
3Řkouce: K mužům neobřezaným všel jsi, a jedl jsi s nimi.
4А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
4Tedy začav Petr, vypravoval jim pořád, řka:
5Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
5Byl jsem v městě Joppen, modle se. I viděl jsem u vytržení mysli jsa vidění, nádobu nějakou sstupující jako prostěradlo veliké, za čtyři rohy přivázané, ano se spouští s nebe, a přišlo až ke mně.
6Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
6V kteréž pohleděv pilně, spatřil jsem hovada zemská čtvernohá, i zvířata, a zeměplazy, i ptactvo nebeské.
7А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
7Slyšel jsem také i hlas ke mně řkoucí: Vstaň, Petře, bij a jez.
8А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
8I řekl jsem: Nikoli, Pane, nebo nic obecného aneb nečistého nikdy nevcházelo v ústa má.
9А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
9I odpověděl mi hlas po druhé s nebe, řka: Co jest Bůh očistil, neměj ty toho za nečisté.
10А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
10A to se stalo po třikrát. I vtrženo jest zase to všecko do nebe.
11И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
11A aj, hned té chvíle tři muži stáli u domu, v kterémž jsem byl, posláni jsouce ke mně z Cesaree.
12А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
12I řekl mi Duch, abych šel s nimi, nic nepochybuje. A šlo se mnou i těchto šest bratří, a vešli jsme do domu muže jednoho.
13И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
13Kterýžto vypravoval nám, kterak viděl anděla v domu svém, an se před ním postavil a řekl jemu: Pošli do Joppen muže některé a povolej Šimona, kterýž slove Petr.
14који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
14Onť tobě bude mluviti slova, skrze něž spasen budeš ty i všecken tvůj dům.
15А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
15Když jsem pak já mluviti začal, sstoupil Duch svatý na ně jako i na nás na počátku.
16Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
16I rozpomenul jsem se na slovo Páně, kteréž byl pověděl: Jan zajisté křtil vodou, ale vy pokřtěni budete Duchem svatým.
17Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
17Poněvadž tedy jednostejný dar dal jim Bůh jako i nám, kteříž uvěřili v Pána Ježíše Krista, i kdož jsem já byl, abych mohl zabrániti Bohu?
18А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
18To uslyšavše, spokojili se a slavili Boha, řkouce: Tedy i pohanům Bůh pokání dal k životu.
19А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
19Ti pak, kteříž se byli rozprchli příčinou soužení, kteréž se bylo stalo pro Štěpána, přišli až do Fenicen a Cypru a do Antiochie, žádnému nemluvíce slova Božího než samým toliko Židům.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
20A byli někteří z nich muži z Cypru a někteří Cyrenenští, kteřížto přišedše do Antiochie, mluvili Řekům, zvěstujíce jim Pána Ježíše.
21И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
21A byla ruka Páně s nimi, a veliký počet věřících obrátil se ku Pánu.
22А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
22I přišla pověst o tom k církvi, kteráž byla v Jeruzalémě. I poslali Barnabáše, aby šel až do Antiochie.
23који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
23Kterýžto přišed tam, a uzřev milost Boží, zradoval se, a napomínal všech, aby v úmyslu srdce svého trvali v Pánu.
24јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
24Nebo byl muž dobrý, a plný Ducha svatého a víry. I přibyl jich tu veliký zástup Pánu.
25Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
25Tedy šel odtud Barnabáš do Tarsu hledati Saule, a nalezna jej, přivedl ho do Antiochie.
26И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
26I byli přes celý rok při tom sboru, a učili zástup veliký, takže nejprv tu v Antiochii učedlníci nazváni jsou křesťané.
27А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
27V těch pak dnech přišli z Jeruzaléma proroci do Antiochie.
28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
28I povstav jeden z nich, jménem Agabus, oznamoval, ponuknut jsa skrze Ducha, že bude hlad veliký po všem okršlku zemském. Kterýžto i stal se za císaře Klaudia.
29А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
29Tedy učedlníci, jeden každý podle možnosti své, umínili poslati něco ku pomoci bratřím přebývajícím v Judstvu.
30Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
30Což i učinili, poslavše k starším skrze ruce Barnabáše a Saule.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.