Дела апостолска 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
1Услышали Апостолы и братия, бывшие в Иудее, что и язычники приняли слово Божие.
2И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
2И когда Петр пришел в Иерусалим, обрезанные упрекали его,
3говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
3говоря: ты ходил к людям необрезанным и ел с ними.
4А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
4Петр же начал пересказывать им по порядку, говоря:
5Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
5в городе Иоппии я молился и в исступлении видел видение: сходил некоторый сосуд, как бы большое полотно, за четыре угла спускаемое с неба, и спустилось ко мне.
6Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
6Я посмотрел в него и, рассматривая, увидел четвероногих земных, зверей, пресмыкающихся и птиц небесных.
7А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
7И услышал я голос, говорящий мне: встань, Петр, заколи и ешь.
8А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
8Я же сказал: нет, Господи, ничего скверного или нечистого никогда не входило в уста мои.
9А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
9И отвечал мне голос вторично с неба: что Бог очистил, того ты не почитай нечистым.
10А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
10Это было трижды, и опять поднялось все на небо.
11И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
11И вот, в тот самый час три человека стали перед домом, в котором я был, посланные из Кесарии ко мне.
12А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
12Дух сказал мне, чтобы я шел с ними, нимало не сомневаясь. Пошли со мною и сии шесть братьев, и мы пришли в дом того человека.
13И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
13Он рассказал нам, как он видел в доме своем Ангела святого, который стал и сказал ему: пошли в Иоппию людей и призови Симона, называемого Петром;
14који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
14он скажет тебе слова, которыми спасешься ты и весь дом твой.
15А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
15Когда же начал я говорить, сошел на них Дух Святый, как и на нас вначале.
16Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
16Тогда вспомнил я слово Господа, как Он говорил: Иоанн крестил водою, а вы будете крещены Духом Святым.
17Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
17Итак, если Бог дал им такой же дар, как и нам, уверовавшим в Господа Иисуса Христа, то кто же я, чтобы мог воспрепятствовать Богу?
18А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
18Выслушав это, они успокоились и прославили Бога, говоря: видно, и язычникам дал Бог покаяние в жизнь.
19А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
19Между тем рассеявшиеся от гонения, бывшего после Стефана, прошли до Финикии, и Кипра, и Антиохии, никому не проповедуя слово, кроме Иудеев.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
20Были же некоторые из них Кипряне и Киринейцы, которые, придя в Антиохию, говорили Еллинам, благовествуя Господа Иисуса.
21И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
21И была рука Господня с ними, и великое число, уверовав, обратилось к Господу.
22А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
22Дошел слух о сем до церкви Иерусалимской, и поручили Варнаве идти в Антиохию.
23који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
23Он, прибыв и увидев благодать Божию, возрадовался и убеждал всех держаться Господа искренним сердцем;
24јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
24ибо он был муж добрый и исполненный Духа Святаго и веры. И приложилось довольно народа к Господу.
25Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
25Потом Варнава пошел в Тарс искать Савла и, найдя его, привел в Антиохию.
26И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
26Целый год собирались они в церкви и учили немалое число людей, и ученики в Антиохии в первый раз стали называться Христианами.
27А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
27В те дни пришли из Иерусалима в Антиохию пророки.
28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
28И один из них, по имени Агав, встав, предвозвестил Духом, что по всей вселенной будет великий голод, который и был при кесаре Клавдии.
29А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
29Тогда ученики положили, каждый по достатку своему, послать пособие братьям, живущим в Иудее,
30Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
30что и сделали, послав собранное к пресвитерам через Варнаву и Савла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.