Дела апостолска 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.
1Савл же одобрял убиение его. В те дни произошло великое гонение на церковь в Иерусалиме; и все, кроме Апостолов, рассеялись по разным местам Иудеи и Самарии.
2А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
2Cтефана же погребли мужи благоговейные, и сделали великий плач по нем.
3А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
3А Савл терзал церковь, входя в дома и влача мужчин и женщин, отдавал в темницу.
4А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.
4Между тем рассеявшиеся ходили и благовествовали слово.
5А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
5Так Филипп пришел в город Самарийский и проповедывал им Христа.
6А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:
6Народ единодушно внимал тому, что говорил Филипп, слыша и видя, какие он творил чудеса.
7Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.
7Ибо нечистые духи из многих, одержимых ими, выходили с великим воплем, а многие расслабленные и хромые исцелялись.
8И би велика радост у граду оном.
8И была радость великая в том городе.
9А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;
9Находился же в городе некоторый муж, именем Симон, который перед тем волхвовал и изумлял народ Самарийский, выдавая себя за кого-то великого.
10на ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.
10Ему внимали все, от малого до большого, говоря: сей есть великая сила Божия.
11А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
11А внимали ему потому, что он немалое время изумлял их волхвованиями.
12Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
12Но, когда поверили Филиппу, благовествующему о Царствии Божием и о имени Иисуса Христа, то крестились и мужчины и женщины.
13Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
13Уверовал и сам Симон и, крестившись, не отходил от Филиппа; и, видя совершающиеся великие силы и знамения, изумлялся.
14А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
14Находившиеся в Иерусалиме Апостолы, услышав, что Самаряне приняли слово Божие, послали к ним Петра и Иоанна,
15Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;
15которые, придя, помолились о них, чтобы они приняли Духа Святаго.
16јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
16Ибо Он не сходил еще ни на одного из них, а только были они крещены во имя Господа Иисуса.
17Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.
17Тогда возложили руки на них, и они приняли Духа Святаго.
18А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
18Симон же, увидев, что через возложение рук Апостольских подается Дух Святый, принес им деньги,
19говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.
19говоря: дайте и мне власть сию, чтобы тот, на кого я возложу руки, получал Духа Святаго.
20А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.
20Но Петр сказал ему: серебро твое да будет в погибель с тобою, потому что ты помыслил дар Божий получить за деньги.
21Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
21Нет тебе в сем части и жребия, ибо сердце твое не право пред Богом.
22Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.
22Итак покайся в сем грехе твоем и молись Богу: может быть, отпустится тебе помысел сердца твоего;
23Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.
23ибо вижу тебя исполненного горькой желчи и в узах неправды.
24А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.
24Симон же сказал в ответ: помолитесь вы за меня Господу, дабы не постигло меня ничто из сказанного вами.
25Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.
25Они же, засвидетельствовав и проповедав слово Господне, обратно пошли в Иерусалим и во многих селениях Самарийских проповедали Евангелие.
26А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
26А Филиппу Ангел Господень сказал: встань и иди на полдень, на дорогу, идущую из Иерусалима в Газу, на ту, которая пуста.
27И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
27Он встал и пошел. И вот, муж Ефиоплянин, евнух, вельможа Кандакии, царицы Ефиопской, хранитель всех сокровищ ее, приезжавший в Иерусалим для поклонения,
28па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.
28возвращался и, сидя на колеснице своей, читал пророка Исаию.
29А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
29Дух сказал Филиппу: подойди и пристань к сей колеснице.
30А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
30Филипп подошел и, услышав, что он читает пророка Исаию, сказал: разумеешь ли, что читаешь?
31А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.
31Он сказал: как могу разуметь, если кто не наставит меня? И попросил Филиппа взойти и сесть с ним.
32А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.
32А место из Писания, которое он читал, было сие: как овца, веден был Он на заклание, и, как агнец пред стригущим его безгласен, так Он не отверзает уст Своих.
33У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
33В уничижении Его суд Его совершился. Но род Его кто разъяснит? ибо вземлется от земли жизнь Его.
34Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?
34Евнух же сказал Филиппу: прошу тебя сказать: о ком пророк говорит это? о себе ли или о ком другом?
35А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
35Филипп отверз уста свои и, начав от сего Писания, благовествовал ему об Иисусе.
36Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
36Между тем, продолжая путь, они приехали к воде; и евнух сказал: вот вода; что препятствует мне креститься?
37А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
37Филипп же сказал ему: если веруешь от всего сердца, можно. Он сказал в ответ: верую, что Иисус Христос есть Сын Божий.
38И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
38И приказал остановить колесницу, и сошли оба в воду, Филипп и евнух; и крестил его.
39А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
39Когда же они вышли из воды, Дух Святый сошел на евнуха, а Филиппа восхитил Ангел Господень, и евнух уже не видел его и продолжал путь, радуясь.
40А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
40А Филипп оказался в Азоте и, проходя, благовествовал всем городам, пока пришел в Кесарию.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.