Дела апостолска 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
1В то время царь Ирод поднял руки на некоторых из принадлежащих к церкви, чтобы сделать им зло,
2И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
2и убил Иакова, брата Иоаннова, мечом.
3И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
3Видя же, что это приятно Иудеям, вслед за тем взял и Петра, - тогда были дни опресноков,-
4ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
4и, задержав его, посадил в темницу, и приказал четырем четверицам воинов стеречь его, намереваясь после Пасхи вывести его к народу.
5И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
5Итак Петра стерегли в темнице, между тем церковь прилежно молилась о нем Богу.
6А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
6Когда же Ирод хотел вывести его, в ту ночь Петр спал между двумя воинами, скованный двумя цепями, и стражи у дверей стерегли темницу.
7И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
7И вот, Ангел Господень предстал, и свет осиял темницу. Ангел, толкнув Петра в бок, пробудил его и сказал: встань скорее. И цепи упали с рук его.
8А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
8И сказал ему Ангел: опояшься и обуйся. Он сделал так. Потом говорит ему: надень одежду твою и иди за мною.
9И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
9Петр вышел и следовал за ним, не зная, что делаемое Ангелом было действительно, а думая, что видит видение.
10А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
10Пройдя первую и вторую стражу, они пришли к железным воротам, ведущим в город, которые сами собою отворились им; они вышли и прошли одну улицу, и вдруг Ангела не стало с ним.
11И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
11Тогда Петр, придя в себя, сказал: теперь я вижу воистину, что Господь послал Ангела Своего и избавил меня из руки Ирода и от всего, чего ждал народ Иудейский.
12И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
12И, осмотревшись, пришел к дому Марии, матери Иоанна, называемого Марком, где многие собрались и молились.
13А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
13Когда же Петр постучался у ворот, то вышла послушать служанка, именем Рода,
14И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
14и, узнав голос Петра, от радости не отворила ворот, но, вбежав, объявила, что Петр стоит у ворот.
15А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.
15А те сказали ей: в своем ли ты уме? Но она утверждала свое. Они же говорили: это Ангел его.
16А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
16Между тем Петр продолжал стучать. Когда же отворили, то увидели его и изумились.
17А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
17Он же, дав знак рукою, чтобы молчали, рассказал им, как Господь вывел его из темницы, и сказал: уведомьте о сем Иакова и братьев. Потом, выйдя, пошел в другое место.
18А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
18По наступлении дня между воинами сделалась большая тревога о том, что сделалось с Петром.
19А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
19Ирод же, поискав его и не найдя, судил стражей и велел казнить их. Потом он отправился из Иудеи в Кесарию и там оставался.
20Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
20Ирод был раздражен на Тирян и Сидонян; они же, согласившись, пришли к нему и, склонив на свою сторону Власта, постельника царского, просили мира, потому что область их питалась от области царской.
21А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
21В назначенный день Ирод, одевшись в царскую одежду, сел на возвышенном месте и говорил к ним;
22а народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
22а народ восклицал: это голос Бога, а не человека.
23Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
23Но вдруг Ангел Господень поразил его за то, что он не воздал славы Богу; и он, быв изъеден червями, умер.
24А реч Божија растијаше и множаше се.
24Слово же Божие росло и распространялось.
25А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.
25А Варнава и Савл, по исполнении поручения, возвратились из Иерусалима в Антиохию, взяв с собою и Иоанна, прозванного Марком.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.