Дела апостолска 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
1Через пять дней пришел первосвященник Анания со старейшинами и с некоторым ритором Тертуллом, которые жаловались правителю на Павла.
2А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
2Когда же он был призван, то Тертулл начал обвинять его, говоря:
3у сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
3всегда и везде со всякою благодарностью признаем мы, что тебе, достопочтенный Феликс, обязаны мы многим миром, и твоему попечению благоустроением сего народа.
4Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
4Но, чтобы много не утруждать тебя, прошу тебя выслушать нас кратко, со свойственным тебе снисхождением.
5Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
5Найдя сего человека язвою общества, возбудителем мятежа между иудеями, живущими по вселенной, и представителем Назорейской ереси,
6који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
6который отважился даже осквернить храм, мы взяли его и хотели судить его по нашему закону.
7Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
7Но тысяченачальник Лисий, придя, с великим насилием взял его из рук наших и послал к тебе,
8заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
8повелев и нам, обвинителям его, идти к тебе. Ты можешь сам, разобрав, узнать от него о всем том, в чем мы обвиняем его.
9А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
9И Иудеи подтвердили, сказав, что это так.
10А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
10Павел же, когда правитель дал ему знак говорить, отвечал: зная, что ты многие годы справедливо судишь народ сей, я тем свободнее буду защищать мое дело.
11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
11Ты можешь узнать, что не более двенадцати дней тому, как я пришел в Иерусалим для поклонения.
12и нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
12И ни в святилище, ни в синагогах, ни по городу они не находили меня с кем-либо спорящим или производящим народное возмущение
13нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
13и не могут доказать того, в чем теперь обвиняют меня.
14Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
14Но в том признаюсь тебе, что по учению, которое они называют ересью, я действительно служу Богу отцов моих, веруя всему, написанному в законе и пророках,
15и имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
15имея надежду на Бога, что будет воскресение мертвых, праведных и неправедных, чего и сами они ожидают.
16А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
16Посему и сам подвизаюсь всегда иметь непорочную совесть пред Богом и людьми.
17И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
17После многих лет я пришел, чтобы доставить милостыню народу моему и приношения.
18У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
18При сем нашли меня, очистившегося в храме не с народом и не с шумом.
19А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
19Это были некоторые Асийские Иудеи, которым надлежало бы предстать пред тебя и обвинять меня, если что имеют против меня.
20Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
20Или пусть сии самые скажут, какую нашли они во мне неправду, когда я стоял перед синедрионом,
21осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
21разве только то одно слово, которое громко произнес я, стоя между ними, что за учение о воскресении мертвых я ныне судим вами.
22А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
22Выслушав это, Феликс отсрочил дело их, сказав: рассмотрю ваше дело, когда придет тысяченачальник Лисий, и я обстоятельно узнаю об этом учении.
23А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
23А Павла приказал сотнику стеречь, но не стеснять его и не запрещать никому из его близких служить ему или приходить к нему.
24А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
24Через несколько дней Феликс, придя с Друзиллою, женою своею, Иудеянкою, призвал Павла и слушал его о вере во Христа Иисуса.
25А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
25И как он говорил о правде, о воздержании и о будущем суде, то Феликс пришел в страх и отвечал: теперь пойди, а когда найду время, позову тебя.
26А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
26Притом же надеялся он, что Павел даст ему денег, чтобы отпустил его: посему часто призывал его и беседовал с ним.
27А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
27Но по прошествии двух лет на место Феликса поступил Порций Фест. Желая доставить удовольствие Иудеям, Феликс оставил Павла в узах.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.