Дела апостолска 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
1По пяти ж днях прийшов архиєрей Ананїя з старшими і з речником, Тертилом якимся, і озвались вони перед старостою проти Павла.
2А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
2Як же покликано його, почав винувати Тертил, говорячи: Дознаючи через тебе великого впокою і всякого добра, що стало ся народові сьому за твоїм дбаннєм,
3у сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
3завсїди і всюди приймаємо (се), вельможний Феликсе, з усякою дякою.
4Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
4Та, щоб довго тобі не докучати, благаю вислухати нас у коротцї, твоєю ласкою.
5Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
5Знайшли бо ми, що чоловік сей зараза, й зачинщик бучи між усїма Жидами по вселеннїй, і ватажок Назорейської єресї,
6који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
6що й церкву зважив ся опоганити; ми його й узяли, й хотїли по нашому закону судити.
7Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
7Пристигши ж Лизия тисячник, з великим насильством узяв його з наших рук,
8заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
8звелївши винувателям його йти до тебе. Від него можеш сам, як схочеш, про все дознатись, за що ми винуємо його.
9А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
9Пристали ж (на се) й Жиди, говорячи, що се так єсть.
10А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
10Озвав ся Павел, як кивнув йому староста говорити: Знаючи від многих лїт тебе суддею народові сьому, тим раднїщ про себе відповідаю.
11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
11Ти можеш розвідатись, що не більш, як дванайцять днїв, відколи я прийшов поклонитись у Єрусалим.
12и нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
12Та й нї в церкві не знайшли мене, щоб я до кого промовляв, або робив усобицю в народї, нї по школах, нї в городї;
13нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
13анї довести менї не можуть, у чому тепер винують мене.
14Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
14Визнаю ж тобі се, що в сьому путю, котрий вони звуть єрессю, служу так отецькому Богу, віруючи всьому, що по закону і що в пророках написане,
15и имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
15маючи надїю в Бозї, чого й самі оцї сподївають ся, що має бути воскресеннє мертвих праведних і неправедних.
16А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
16На те я й подвизаюсь, щоб мати по всяк час чисту совість перед Богом і людьми.
17И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
17По многих же лїтах прийшов я зробити милостиню народові моєму та приноси.
18У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
18У сьому знайшли мене очищеного в церкві, — анї з натовпом, анї з бучею, — деякі Жиди з Азиї,
19А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
19котрим би треба перед тебе прийти й винувати, коли б що мали проти мене.
20Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
20Або самі оцї нехай скажуть, чи знайшли в менї яку неправду, як стояв я перед радою,
21осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
21окрім одного голосу сього, котрим покликнув, стоячи між ними, що за воскресеннє мертвих я суд приймаю сьогоднї од вас.
22А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
22Вислухавши ж се Феликс, відослав їх, докладнїщ довідавшись про путь сей, говорячи: Як Лизия тисячник прийде, розберу вашу справу.
23А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
23І звелїв сотникові стерегти Павла, й давати волю, і нїкому з його знакомих не забороняти послугувати або приходити до него.
24А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
24По кількох же днях, прибувши Феликс із жінкою своєю Друзилою, Жидівкою, покликав Павла, і слухав його про віру в Христа.
25А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
25Як же говорив він про правду і здержаннє, і про суд, що має бути, злякавшись Феликс, озвав ся: Тепер годї, іди; мавши час, покличу тебе.
26А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
26До того ж сподївав ся, що й грошей здобуде від Павла, щоб випустив його, тим же й часто прикликаючи його, бесїдував з ним.
27А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
27Як же скінчилось два роки, перемінив Феликса Порцій Фест, а Феликс хотячи угодити Жидам, оставив Павла закованого.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.