Дела апостолска 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
1After five days, the high priest, Ananias, came down with certain elders and an orator, one Tertullus. They informed the governor against Paul.
2А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
2When he was called, Tertullus began to accuse him, saying, “Seeing that by you we enjoy much peace, and that prosperity is coming to this nation by your foresight,
3у сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
3we accept it in all ways and in all places, most excellent Felix, with all thankfulness.
4Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
4But that I don’t delay you, I entreat you to bear with us and hear a few words.
5Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
5For we have found this man to be a plague, an instigator of insurrections among all the Jews throughout the world, and a ringleader of the sect of the Nazarenes.
6који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
6He even tried to profane the temple, and we arrested him.
7Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
no verse 7 in this text
8заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
8By examining him yourself you may ascertain all these things of which we accuse him.”
9А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
9The Jews also joined in the attack, affirming that these things were so.
10А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
10When the governor had beckoned to him to speak, Paul answered, “Because I know that you have been a judge of this nation for many years, I cheerfully make my defense,
11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
11seeing that you can verify that it is not more than twelve days since I went up to worship at Jerusalem.
12и нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
12In the temple they didn’t find me disputing with anyone or stirring up a crowd, either in the synagogues or in the city.
13нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
13Nor can they prove to you the things of which they now accuse me.
14Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
14But this I confess to you, that according to the Way, which they call a sect, so I serve the God of our fathers, believing all things which are according to the law, and which are written in the prophets;
15и имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
15having hope toward God, which these also themselves look for, that there will be a resurrection of the dead, both of the just and unjust.
16А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
16In this I also practice always having a conscience void of offense toward God and men.
17И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
17Now after some years, I came to bring gifts for the needy to my nation, and offerings;
18У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
18amid which certain Jews from Asia found me purified in the temple, not with a mob, nor with turmoil.
19А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
19They ought to have been here before you and to make accusation if they had anything against me.
20Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
20Or else let these men themselves say what injustice they found in me when I stood before the council,
21осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
21unless it is for this one thing that I cried standing among them, ‘Concerning the resurrection of the dead I am being judged before you today!’”
22А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
22But Felix, having more exact knowledge concerning the Way, deferred them, saying, “When Lysias, the commanding officer, comes down, I will decide your case.”
23А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
23He ordered the centurion that Paul should be kept in custody and should have some privileges, and not to forbid any of his friends to serve him or to visit him.
24А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
24After some days, Felix came with Drusilla his wife, who was a Jewess, and sent for Paul and heard him concerning the faith in Christ Jesus.
25А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
25As he reasoned about righteousness, self-control, and the judgment to come, Felix was terrified, and answered, “Go your way for this time, and when it is convenient for me, I will summon you.”
26А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
26Meanwhile, he also hoped that money would be given to him by Paul, that he might release him. Therefore also he sent for him more often and talked with him.
27А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
27But when two years were fulfilled, Felix was succeeded by Porcius Festus, and desiring to gain favor with the Jews, Felix left Paul in bonds.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.