Дела апостолска 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
1Now when they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where there was a Jewish synagogue.
2И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
2Paul, as was his custom, went in to them; and for three Sabbath days reasoned with them from the Scriptures,
3показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
3explaining and demonstrating that the Christ had to suffer and rise again from the dead, and saying, “This Jesus, whom I proclaim to you, is the Christ.”
4И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
4Some of them were persuaded and joined Paul and Silas: of the devout Greeks a great multitude, and not a few of the chief women.
5Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
5But the unpersuaded Jews took along some wicked men from the marketplace and gathering a crowd, set the city in an uproar. Assaulting the house of Jason, they sought to bring them out to the people.
6А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
6When they didn’t find them, they dragged Jason and certain brothers before the rulers of the city, crying, “These who have turned the world upside down have come here also,
7које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
7whom Jason has received. These all act contrary to the decrees of Caesar, saying that there is another king, Jesus!”
8И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
8The multitude and the rulers of the city were troubled when they heard these things.
9Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
9When they had taken security from Jason and the rest, they let them go.
10А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
10The brothers immediately sent Paul and Silas away by night to Beroea. When they arrived, they went into the Jewish synagogue.
11Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
11Now these were more noble than those in Thessalonica, in that they received the word with all readiness of mind, examining the Scriptures daily to see whether these things were so.
12Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
12Many of them therefore believed; also of the prominent Greek women, and not a few men.
13А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
13But when the Jews of Thessalonica had knowledge that the word of God was proclaimed by Paul at Beroea also, they came there likewise, agitating the multitudes.
14А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
14Then the brothers immediately sent out Paul to go as far as to the sea, and Silas and Timothy still stayed there.
15А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
15But those who escorted Paul brought him as far as Athens. Receiving a commandment to Silas and Timothy that they should come to him very quickly, they departed.
16А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
16Now while Paul waited for them at Athens, his spirit was provoked within him as he saw the city full of idols.
17и препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
17So he reasoned in the synagogue with the Jews and the devout persons, and in the marketplace every day with those who met him.
18А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
18Some of the Epicurean and Stoic philosophers also were conversing with him. Some said, “What does this babbler want to say?” Others said, “He seems to be advocating foreign deities,” because he preached Jesus and the resurrection.
19Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?
19They took hold of him and brought him to the Areopagus, saying, “May we know what this new teaching is, which you are speaking about?
20Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
20For you bring certain strange things to our ears. We want to know therefore what these things mean.”
21А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.
21Now all the Athenians and the strangers living there spent their time in nothing else, but either to tell or to hear some new thing.
22А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
22Paul stood in the middle of the Areopagus and said, “You men of Athens, I perceive that you are very religious in all things.
23јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
23For as I passed along and observed the objects of your worship, I also found an altar with this inscription: ‘TO AN UNKNOWN GOD.’ What therefore you worship in ignorance, I announce to you.
24Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
24The God who made the world and all things in it, he, being Lord of heaven and earth, doesn’t dwell in temples made with hands.
25нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
25He isn’t served by men’s hands, as though he needed anything, seeing he himself gives to all life and breath and all things.
26И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
26He made from one blood every nation of men to dwell on all the surface of the earth, having determined appointed seasons and the boundaries of their dwellings,
27Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас.
27that they should seek the Lord, if perhaps they might reach out for him and find him, though he is not far from each one of us.
28Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
28‘For in him we live, move, and have our being.’ As some of your own poets have said, ‘For we are also his offspring.’
29Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.
29Being then the offspring of God, we ought not to think that the Divine Nature is like gold, or silver, or stone, engraved by art and design of man.
30Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
30The times of ignorance therefore God overlooked. But now he commands that all people everywhere should repent,
31јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.
31because he has appointed a day in which he will judge the world in righteousness by the man whom he has ordained; of which he has given assurance to all men, in that he has raised him from the dead.”
32А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.
32Now when they heard of the resurrection of the dead, some mocked; but others said, “We want to hear you again concerning this.”
33Тако Павле отиде између њих.
33Thus Paul went out from among them.
34А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.
34But certain men joined with him and believed, including Dionysius the Areopagite, and a woman named Damaris, and others with them.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.