Дела апостолска 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
1When they had passed through Amphipolis and Apollonia, they came to Thessalonica, where there was a Jewish synagogue.
2И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
2As was his custom, Paul went into the synagogue, and on three Sabbaths he reasoned with them from the Scriptures,
3показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
3explaining and proving that the Christ had to suffer and rise from the dead. “This Jesus I am proclaiming to you is the Christ,” he declared.
4И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
4Some of the Jews were persuaded and joined Paul and Silas, along with a large number of God-fearing Greeks and quite a few leading women.
5Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
5The Jews, however, became jealous. So they brought in some troublemakers from the marketplace, formed a mob, and sent the city into an uproar. They raided Jason’s house in search of Paul and Silas, hoping to bring them out to the people.
6А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
6But when they could not find them, they dragged Jason and some other brothers before the city officials, shouting, “These men who have turned the world upside down have now come here,
7које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
7and Jason has welcomed them into his home. They are all defying Caesar’s decrees, saying that there is another king, named Jesus!”
8И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
8On hearing this, the crowd and city officials were greatly disturbed.
9Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
9And they collected bond from Jason and the others, and then released them.
10А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
10As soon as night had fallen, the brothers sent Paul and Silas away to Berea. On arriving there, they went into the Jewish synagogue.
11Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
11Now the Bereans were more noble-minded than the Thessalonians, for they received the message with great eagerness and examined the Scriptures every day to see if these teachings were true.
12Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
12As a result, many of them believed, along with quite a few prominent Greek women and men.
13А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
13But when the Jews from Thessalonica learned that Paul was also proclaiming the word of God in Berea, they went there themselves to incite and agitate the crowds.
14А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
14The brothers immediately sent Paul to the coast, but Silas and Timothy remained in Berea.
15А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
15Those who escorted Paul brought him to Athens and then returned with instructions for Silas and Timothy to join him as soon as possible.
16А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
16While Paul was waiting for them in Athens, he was deeply disturbed in his spirit to see that the city was full of idols.
17и препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
17So he reasoned in the synagogue with the Jews and God-fearing Gentiles, and in the marketplace with those he met each day.
18А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
18Some Epicurean and Stoic philosophers also began to debate with him. Some of them asked, “What is this babbler trying to say?” Others said, “He seems to be advocating foreign gods.” They said this because Paul was proclaiming the good news of Jesus and the resurrection.
19Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?
19So they took Paul and brought him to the Areopagus, where they asked him, “May we know what this new teaching is that you are presenting?
20Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
20For you are bringing some strange notions to our ears, and we want to know what they mean.”
21А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.
21Now all the Athenians and foreigners who lived there spent their time doing nothing more than hearing and articulating new ideas.
22А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
22Then Paul stood up in the meeting of the Areopagus and said, “Men of Athens, I see that in every way you are very religious.
23јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
23For as I walked around and examined your objects of worship, I even found an altar with this inscription: TO AN UNKNOWN GOD. Therefore what you worship as something unknown, I now proclaim to you.
24Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
24The God who made the world and everything in it is the Lord of heaven and earth and does not live in temples made by human hands.
25нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
25Nor is He served by human hands, as if He needed anything, because He Himself gives everyone life and breath and everything else.
26И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
26From one man He made every nation of men, that they should inhabit the whole earth; and He determined their appointed times and the boundaries of their lands.
27Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас.
27God intended that they would seek Him and perhaps reach out for Him and find Him, though He is not far from each one of us.
28Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
28‘For in Him we live and move and have our being.’ As some of your own poets have said, ‘We are His offspring.’
29Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.
29Therefore, being offspring of God, we should not think that the Divine Being is like gold or silver or stone, an image formed by man’s skill and imagination.
30Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
30Although God overlooked the ignorance of earlier times, He now commands all people everywhere to repent.
31јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.
31For He has set a day when He will judge the world with justice by the Man He has appointed. He has given proof of this to everyone by raising Him from the dead.”
32А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.
32When they heard about the resurrection of the dead, some began to mock him, but others said, “We want to hear you again on this topic.”
33Тако Павле отиде између њих.
33At that, Paul left the Areopagus.
34А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.
34But some joined him and believed, including Dionysius the Areopagite, a woman named Damaris, and others who were with them.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.