Дела апостолска 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
1While Peter and John were speaking to the people, the priests and the captain of the temple guard and the Sadducees came up to them,
2и расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
2greatly disturbed that they were teaching the people and proclaiming in Jesus the resurrection of the dead.
3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
3They seized Peter and John, and because it was evening, they put them in custody until the next day.
4А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
4But many who heard the message believed, and the number of men grew to about five thousand.
5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
5The next day the rulers, elders, and scribes assembled in Jerusalem,
6а Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
6along with Annas the high priest, Caiaphas, John, Alexander, and many others from the high priest’s family.
7и метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
7They had Peter and John brought in and began to question them: “By what power or what name did you do this?”
8Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
8Then Peter, filled with the Holy Spirit, said to them, “Rulers and elders of the people!
9Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
9If we are being examined today about a kind service to a man who was lame, to determine how he was healed,
10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
10then let this be known to all of you and to all the people of Israel: It is by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom you crucified but whom God raised from the dead, that this man stands before you healed.
11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
11This Jesus is ‘the stone you builders rejected, which has become the cornerstone.’
12јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
12Salvation exists in no one else, for there is no other name under heaven given to men by which we must be saved.”
13А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
13When they saw the boldness of Peter and John and realized that they were unschooled, ordinary men, they marveled and took note that these men had been with Jesus.
14А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
14And seeing the man who had been healed standing there with them, they had nothing to say in response.
15Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
15So they ordered them to leave the Sanhedrin and then conferred together.
16говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
16“What shall we do with these men?” they asked. “It is clear to everyone living in Jerusalem that a remarkable miracle has occurred through them, and we cannot deny it.
17али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
17But to keep this message from spreading any further among the people, we must warn them not to speak to anyone in this name.”
18И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
18Then they called them in again and commanded them not to speak or teach at all in the name of Jesus.
19Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
19But Peter and John replied, “Judge for yourselves whether it is right in God’s sight to listen to you rather than God.
20Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
20For we cannot stop speaking about what we have seen and heard.”
21А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
21After further threats they let them go. They could not find a way to punish them, because all the people were glorifying God for what had happened.
22Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
22For the man who was miraculously healed was over forty years old.
23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
23On their release, Peter and John returned to their own people and reported everything that the chief priests and elders had said to them.
24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
24When the believers heard this, they lifted up their voices to God with one accord. “Sovereign Lord,” they said, “You made the heaven and the earth and the sea and everything in them.
25који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
25You spoke by the Holy Spirit through the mouth of Your servant, our father David: ‘Why do the nations rage and the peoples plot in vain?
26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
26The kings of the earth take their stand and the rulers gather together against the Lord and against His Anointed One.’
27Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
27In fact, this is the very city where Herod and Pontius Pilate conspired with the Gentiles and the people of Israel against Your holy servant Jesus, whom You anointed.
28да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
28They carried out what Your hand and will had decided beforehand would happen.
29И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
29And now, Lord, consider their threats, and enable Your servants to speak Your word with complete boldness,
30и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
30as You stretch out Your hand to heal and perform signs and wonders through the name of Your holy servant Jesus.”
31И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
31After they had prayed, their meeting place was shaken, and they were all filled with the Holy Spirit and spoke the word of God boldly.
32А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
32The multitude of believers was one in heart and soul. No one claimed that any of his possessions was his own, but they shared everything they owned.
33И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
33With great power the apostles continued to give their testimony about the resurrection of the Lord Jesus. And abundant grace was upon them all.
34Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
34There were no needy ones among them, because those who owned lands or houses would sell their property, bring the proceeds from the sales,
35и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
35and lay them at the apostles’ feet for distribution to anyone as he had need.
36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
36Joseph, a Levite from Cyprus, whom the apostles called Barnabas (meaning Son of Encouragement),
37он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
37sold a field he owned, brought the money, and laid it at the apostles’ feet.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.