Дела апостолска 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
1While Apollos was at Corinth, Paul passed through the interior and came to Ephesus. There he found some disciples
2рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
2and asked them, “Did you receive the Holy Spirit when you became believers?” “No,” they answered, “we have not even heard that there is a Holy Spirit.”
3А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
3“Into what, then, were you baptized?” Paul asked. “The baptism of John,” they replied.
4А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
4Paul explained: “John’s baptism was a baptism of repentance. He told the people to believe in the One coming after him, that is, in Jesus.”
5А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
5On hearing this, they were baptized into the name of the Lord Jesus.
6А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
6And when Paul laid his hands on them, the Holy Spirit came upon them, and they spoke in tongues and prophesied.
7А беше људи свега око дванаест.
7There were about twelve men in all.
8И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
8Then Paul went into the synagogue and spoke boldly there for three months, arguing persuasively about the kingdom of God.
9А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
9But when some of them stubbornly refused to believe and publicly maligned the Way, Paul took his disciples and left the synagogue to conduct daily discussions in the lecture hall of Tyrannus.
10И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
10This continued for two years, so that everyone who lived in the province of Asia, Jews and Greeks alike, heard the word of the Lord.
11И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
11God did extraordinary miracles through the hands of Paul,
12тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
12so that even handkerchiefs and aprons that had touched him were taken to the sick, and the diseases and evil spirits left them.
13И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
13Now there were some itinerant Jewish exorcists who tried to invoke the name of the Lord Jesus over those with evil spirits. They would say, “I bind you by Jesus, whom Paul proclaims.”
14А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
14Seven sons of Sceva, a Jewish chief priest, were doing this.
15А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
15Eventually, one of the evil spirits answered them, “Jesus I know, and I know about Paul, but who are you?”
16И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
16Then the man with the evil spirit jumped on them and overpowered them all. The attack was so violent that they ran out of the house naked and wounded.
17И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
17This became known to all the Jews and Greeks living in Ephesus, and fear came over all of them. So the name of the Lord Jesus was held in high honor.
18И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
18Many who had believed now came forward, confessing and disclosing their deeds.
19А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
19And a number of those who had practiced magic arts brought their books and burned them in front of everyone. When the value of the books was calculated, the total came to fifty thousand drachmas.
20Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
20So the word of the Lord powerfully continued to spread and prevail.
21И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
21After these things had happened, Paul resolved in the Spirit to go to Jerusalem after he had passed through Macedonia and Achaia. “After I have been there,” he said, “I must see Rome as well.”
22И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
22He sent two of his helpers, Timothy and Erastus, to Macedonia, while he stayed for a time in the province of Asia.
23А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
23About that time there arose a great disturbance about the Way.
24јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
24It began with a silversmith named Demetrius who made silver shrines of Artemis, bringing much business to the craftsmen.
25он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
25Demetrius assembled the craftsmen, along with the workmen in related trades. “Men,” he said, “you know that this business is our source of prosperity.
26и видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
26And you can see and hear that not only in Ephesus, but in nearly the whole province of Asia, Paul has persuaded a great number of people to turn away. He says that man-made gods are no gods at all.
27И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
27There is danger not only that our business will fall into disrepute, but also that the temple of the great goddess Artemis will be discredited and her majesty deposed—she who is worshiped by all the province of Asia and the whole world.”
28А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
28When the men heard this, they were enraged and began shouting, “Great is Artemis of the Ephesians!”
29И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
29Soon the whole city was in disarray. They rushed together into the theatre, dragging with them Gaius and Aristarchus, Paul’s traveling companions from Macedonia.
30А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
30Paul wanted to go before the assembly, but the disciples would not allow him.
31А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
31Even some of Paul’s friends who were officials of the province of Asia sent word to him, begging him not to venture into the theatre.
32Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
32Meanwhile the assembly was in turmoil. Some were shouting one thing and some another, and most of them did not even know why they were there.
33А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
33The Jews in the crowd pushed Alexander forward to explain himself, and he motioned for silence so he could make his defense to the people.
34А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
34But when they realized that he was a Jew, they all shouted in unison for about two hours: “Great is Artemis of the Ephesians!”
35А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
35Finally the city clerk quieted the crowd and declared, “Men of Ephesus, doesn’t everyone know that the city of Ephesus is guardian of the temple of the great Artemis and of her image, which fell from heaven?
36Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
36Since these things are undeniable, you ought to be calm and not do anything rash.
37јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
37For you have brought these men here, though they have neither robbed our temple nor blasphemed our goddess.
38А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
38So if Demetrius and his fellow craftsmen have a complaint against anyone, the courts are open and proconsuls are available. Let them bring charges against one another there.
39Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
39But if you are seeking anything beyond this, it must be settled in a legal assembly.
40Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну.
40For we are in jeopardy of being charged with rioting for today’s events, and we have no justification to account for this commotion.”
41И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.
41After he had said this, he dismissed the assembly.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.