Дела апостолска 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
1When the uproar had ended, Paul sent for the disciples. And after encouraging them, he said goodbye to them and left for Macedonia.
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
2After traveling through that area and speaking many words of encouragement, he arrived in Greece,
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
3where he stayed three months. And when the Jews formed a plot against him as he was about to sail for Syria, he decided to go back through Macedonia.
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
4Paul was accompanied by Sopater son of Pyrrhus from Berea, Aristarchus and Secundus from Thessalonica, Gaius from Derbe, Timothy, and Tychicus and Trophimus from the province of Asia.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
5These men went on ahead and waited for us in Troas.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
6And after the Feast of Unleavened Bread, we sailed from Philippi, and five days later we rejoined them in Troas, where we stayed seven days.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
7On the first day of the week we came together to break bread. Since Paul was ready to leave the next day, he talked to them and kept on speaking until midnight.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
8Now there were many lamps in the upper room where we were gathered.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
9And a certain young man named Eutychus, seated in the window, was sinking into a deep sleep as Paul talked on and on. When he was sound asleep, he fell from the third story and was picked up dead.
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
10But Paul went down, threw himself on the young man, and embraced him. “Do not be alarmed!” he said. “He is still alive!”
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
11Then Paul went back upstairs, broke bread, and ate. And after speaking until daybreak, he departed.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
12And the people were greatly relieved to take the boy home alive.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
13We went on ahead to the ship and sailed to Assos, where we were to take Paul aboard. He had arranged this because he was going there on foot.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
14And when he met us at Assos, we took him aboard and went on to Mitylene.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
15Sailing on from there, we arrived the next day opposite Chios. The day after that we arrived at Samos, and on the following day we came to Miletus.
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
16Paul had decided to sail past Ephesus to avoid spending time in the province of Asia, because he was in a hurry to reach Jerusalem, if possible, by the day of Pentecost.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
17From Miletus, Paul sent to Ephesus for the elders of the church.
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
18When they came to him, he said, “You know how I lived the whole time I was with you, from the first day I arrived in the province of Asia.
19служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
19I served the Lord with great humility and with tears, especially in the trials that came upon me through the plots of the Jews.
20како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
20I did not shrink back from declaring anything that was helpful to you as I taught you publicly and from house to house,
21сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
21testifying to Jews and Greeks alike about repentance to God and faith in our Lord Jesus Christ.
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
22And now, compelled by the Spirit, I am going to Jerusalem, not knowing what will happen to me there.
23осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
23I only know that in town after town the Holy Spirit warns me that chains and afflictions await me.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
24But I consider my life of no value to me, if only I may finish my course and complete the ministry I have received from the Lord Jesus—the ministry of testifying to the good news of God’s grace.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
25Now I know that none of you among whom I have preached the kingdom will see my face again.
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
26Therefore I testify to you this day that I am innocent of the blood of all men.
27јер не изоставих да покажем вољу Божју.
27For I did not shrink back from declaring to you the whole will of God.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
28Keep watch over yourselves and the entire flock of which the Holy Spirit has made you overseers. Be shepherds of the church of God, which He purchased with His own blood.
29јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
29I know that after my departure, savage wolves will come in among you and will not spare the flock.
30и између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
30Even from your own number, men will rise up and distort the truth to draw away disciples after them.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
31Therefore be alert and remember that for three years I never stopped warning each of you night and day with tears.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
32And now I commit you to God and to the word of His grace, which can build you up and give you an inheritance among all who are sanctified.
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
33I have not coveted anyone’s silver or gold or clothing.
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
34You yourselves know that these hands of mine have ministered to my own needs and those of my companions.
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
35In everything, I showed you that by this kind of hard work we must help the weak, remembering the words of the Lord Jesus Himself: ‘It is more blessed to give than to receive.’”
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
36When Paul had said this, he knelt down with all of them and prayed.
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
37They all wept openly as they embraced Paul and kissed him.
38жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
38They were especially grieved by his statement that they would never see his face again. Then they accompanied him to the ship.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.