Дела апостолска 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
1По прекращении мятежа Павел, призвав учеников, и дав им наставления, и простившись с ними, вышел и пошел в Македонию.
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
2Пройдя же те места и преподав верующим обильные наставления, пришел в Елладу.
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
3Там пробыл он три месяца. Когда же, по случаю возмущения, сделанного против него Иудеями, он хотел отправиться в Сирию, то пришло ему на мысль возвратиться через Македонию.
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
4Его сопровождали до Асии Сосипатр Пирров, Вериянин, и из Фессалоникийцев Аристарх и Секунд, и Гаий Дервянини Тимофей, и Асийцы Тихик и Трофим.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
5Они, пойдя вперед, ожидали нас в Троаде.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
6А мы, после дней опресночных, отплыли из Филипп и дней в пять прибыли к ним в Троаду, где пробыли семь дней.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
7В первый же день недели, когда ученики собрались для преломления хлеба, Павел, намереваясь отправиться в следующий день, беседовал с ними и продолжил слово до полуночи.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
8В горнице, где мы собрались, было довольно светильников.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
9Во время продолжительной беседы Павловой один юноша, именем Евтих, сидевший на окне, погрузился в глубокий сон и, пошатнувшись, сонный упал вниз с третьего жилья, и поднят мертвым.
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
10Павел, сойдя, пал на него и, обняв его, сказал: не тревожьтесь, ибо душа его в нем.
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
11Взойдя же, и преломив хлеб, и вкусив, беседовал довольно, даже до рассвета, и потом вышел.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
12Между тем отрока привели живого и немало утешились.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
13Мы пошли вперед на корабль и поплыли в Асс, чтобы взять оттуда Павла; ибо он так приказал нам, намереваясь сам идти пешком.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
14Когда же он сошелся с нами в Ассе, то, взяв его, мы прибыли в Митилину.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
15И, отплыв оттуда, в следующий день мы остановились против Хиоса, а на другой пристали к Самосу и, побывав в Трогиллии, в следующий день прибыли в Милит,
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
16ибо Павлу рассудилось миновать Ефес, чтобы не замедлить ему в Асии; потому что он поспешал, если можно, в день Пятидесятницы быть в Иерусалиме.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
17Из Милита же послав в Ефес, он призвал пресвитеров церкви,
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
18и, когда они пришли к нему, он сказал им: вы знаете, как я с первого дня, в который пришел в Асию, все время был с вами,
19служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
19работая Господу со всяким смиренномудрием и многими слезами, среди искушений, приключавшихся мне по злоумышлениям Иудеев;
20како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
20как я не пропустил ничего полезного, о чем вам не проповедывал бы и чему не учил бы вас всенародно и по домам,
21сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
21возвещая Иудеям и Еллинам покаяние пред Богом и веру в Господа нашего Иисуса Христа.
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
22И вот, ныне я, по влечению Духа, иду в Иерусалим, не зная, что там встретится со мною;
23осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
23только Дух Святый по всем городам свидетельствует, говоря, что узы и скорби ждут меня.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
24Но я ни на что не взираю и не дорожу своею жизнью, только бы с радостью совершить поприще мое и служение, которое я принял от Господа Иисуса, проповедать Евангелие благодати Божией.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
25И ныне, вот, я знаю, что уже не увидите лица моего все вы, между которыми ходил я, проповедуя Царствие Божие.
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
26Посему свидетельствую вам в нынешний день, что чист я от крови всех,
27јер не изоставих да покажем вољу Божју.
27ибо я не упускал возвещать вам всю волю Божию.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
28Итак внимайте себе и всему стаду, в котором Дух Святый поставил вас блюстителями, пасти Церковь Господа и Бога, которую Он приобрел Себе кровию Своею.
29јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
29Ибо я знаю, что по отшествии моем войдут к вам лютые волки, не щадящие стада;
30и између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
30и из вас самих восстанут люди, которые будут говорить превратно, дабы увлечь учеников за собою.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
31Посему бодрствуйте, памятуя, что я три года день и ночь непрестанно со слезами учил каждого из вас.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
32И ныне предаю вас, братия, Богу и слову благодати Его, могущему назидать вас более и дать вам наследие со всеми освященными.
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
33Ни серебра, ни золота, ни одежды я ни от кого не пожелал:
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
34сами знаете, что нуждам моим и нуждам бывших при мне послужили руки мои сии.
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
35Во всем показал я вам, что, так трудясь, надобно поддерживать слабых и памятовать слова Господа Иисуса, ибо Он Сам сказал: “блаженнее давать, нежели принимать”.
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
36Сказав это, он преклонил колени свои и со всеми ими помолился.
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
37Тогда немалый плач был у всех, и, падая на выю Павла, целовали его,
38жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
38скорбя особенно от сказанного им слова, что они уже не увидят лица его. И провожали его до корабля.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.