Дела апостолска 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
1Когда они говорили к народу, к ним приступили священники и начальники стражи при храме и саддукеи,
2и расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
2досадуя на то, что они учат народ и проповедуют в Иисусе воскресение из мертвых;
3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
3и наложили на них руки и отдали их под стражу до утра; ибо уже был вечер.
4А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
4Многие же из слушавших слово уверовали; и было число таковых людей около пяти тысяч.
5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
5На другой день собрались в Иерусалим начальники их, и старейшины, и книжники,
6а Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
6и Анна первосвященник, и Каиафа, и Иоанн, и Александр, и прочие из рода первосвященнического;
7и метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
7и, поставив их посреди, спрашивали: какою силою или каким именем вы сделали это?
8Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
8Тогда Петр, исполнившись Духа Святаго, сказал им: начальники народа и старейшины Израильские!
9Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
9Если от нас сегодня требуют ответа в благодеянии человеку немощному, как он исцелен,
10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
10то да будет известно всем вам и всему народу Израильскому, что именем Иисуса Христа Назорея, Которого вы распяли, Которого Бог воскресил из мертвых, Им поставлен он перед вами здрав.
11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
11Он есть камень, пренебреженный вами зиждущими, но сделавшийся главою угла, и нет ни в ком ином спасения,
12јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
12ибо нет другого имени под небом, данного человекам, которым надлежало бы нам спастись.
13А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
13Видя смелость Петра и Иоанна и приметив, что они люди некнижные и простые, они удивлялись, между тем узнавали их, что они были с Иисусом;
14А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
14видя же исцеленного человека, стоящего с ними, ничего не могли сказать вопреки.
15Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
15И, приказав им выйти вон из синедриона, рассуждали между собою,
16говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
16говоря: что нам делать с этими людьми? Ибо всем, живущим в Иерусалиме, известно, что ими сделано явное чудо, и мы не можем отвергнуть сего;
17али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
17но, чтобы более не разгласилось это в народе, с угрозою запретим им, чтобы не говорили об сем никому из людей.
18И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
18И, призвав их, приказали им отнюдь не говорить и не учить о имени Иисуса.
19Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
19Но Петр и Иоанн сказали им в ответ: судите, справедливо ли пред Богом слушать вас более, нежели Бога?
20Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
20Мы не можем не говорить того, что видели и слышали.
21А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
21Они же, пригрозив, отпустили их, не находя возможности наказать их, по причине народа; потому что все прославляли Бога за происшедшее.
22Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
22Ибо лет более сорока было тому человеку, над которым сделалось сие чудо исцеления.
23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
23Быв отпущены, они пришли к своим и пересказали, что говорили им первосвященники и старейшины.
24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
24Они же, выслушав, единодушно возвысили голос к Богу и сказали: Владыко Боже, сотворивший небо, и землю, и море, и все, что в них!
25који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
25Ты устами отца нашего Давида, раба Твоего, сказал Духом Святым: что мятутся язычники и народы замышляют тщетное?
26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
26Восстали цари земные, и князья собрались вместе на Господа и на Христа Его.
27Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
27Ибо поистине собрались в городе сем на Святаго Сына Твоего Иисуса, помазанного Тобою, Ирод и Понтий Пилат с язычниками и народом Израильским,
28да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
28чтобы сделать то, чему быть предопределила рука Твоя и совет Твой.
29И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
29И ныне, Господи, воззри на угрозы их и дай рабам Твоим со всею смелостью говорить слово Твое,
30и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
30тогда как Ты простираешь руку Твою на исцеления и на соделание знамений и чудес именем Святаго Сына Твоего Иисуса.
31И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
31И, по молитве их, поколебалось место, где они были собраны, и исполнились все Духа Святаго, и говорили слово Божие с дерзновением.
32А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
32У множества же уверовавших было одно сердце и одна душа; и никто ничего из имения своего не называл своим, но все у них было общее.
33И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
33Апостолы же с великою силою свидетельствовали о воскресении Господа Иисуса Христа; и великая благодать была на всех их.
34Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
34Не было между ними никого нуждающегося; ибо все, которые владели землями или домами, продавая их, приносили цену проданного
35и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
35и полагали к ногам Апостолов; и каждому давалось, в чем кто имел нужду.
36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
36Так Иосия, прозванный от Апостолов Варнавою, что значит сын утешения, левит, родом Кипрянин,
37он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
37у которого была своя земля, продав ее, принес деньги и положил к ногам Апостолов.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.