Дела апостолска 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
1Tandis que Pierre et Jean parlaient au peuple, survinrent les sacrificateurs, le commandant du temple, et les sadducéens,
2и расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
2mécontents de ce qu’ils enseignaient le peuple, et annonçaient en la personne de Jésus la résurrection des morts.
3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
3Ils mirent les mains sur eux, et ils les jetèrent en prison jusqu’au lendemain; car c’était déjà le soir.
4А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
4Cependant, beaucoup de ceux qui avaient entendu la parole crurent, et le nombre des hommes s’éleva à environ cinq mille.
5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
5Le lendemain, les chefs du peuple, les anciens et les scribes, s’assemblèrent à Jérusalem,
6а Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
6avec Anne, le souverain sacrificateur, Caïphe, Jean, Alexandre, et tous ceux qui étaient de la race des principaux sacrificateurs.
7и метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
7Ils firent placer au milieu d’eux Pierre et Jean, et leur demandèrent: Par quel pouvoir, ou au nom de qui avez-vous fait cela?
8Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
8Alors Pierre, rempli du Saint-Esprit, leur dit: Chefs du peuple, et anciens d’Israël,
9Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
9puisque nous sommes interrogés aujourd’hui sur un bienfait accordé à un homme malade, afin que nous disions comment il a été guéri,
10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
10sachez-le tous, et que tout le peuple d’Israël le sache! C’est par le nom de Jésus-Christ de Nazareth, que vous avez crucifié, et que Dieu a ressuscité des morts, c’est par lui que cet homme se présente en pleine santé devant vous.
11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
11Jésus est La pierre rejetée par vous qui bâtissez, Et qui est devenue la principale de l’angle.
12јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
12Il n’y a de salut en aucun autre; car il n’y a sous le ciel aucun autre nom qui ait été donné parmi les hommes, par lequel nous devions être sauvés.
13А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
13Lorsqu’ils virent l’assurance de Pierre et de Jean, ils furent étonnés, sachant que c’étaient des hommes du peuple sans instruction; et ils les reconnurent pour avoir été avec Jésus.
14А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
14Mais comme ils voyaient là près d’eux l’homme qui avait été guéri, ils n’avaient rien à répliquer.
15Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
15Ils leur ordonnèrent de sortir du sanhédrin, et ils délibérèrent entre eux, disant: Que ferons-nous à ces hommes?
16говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
16Car il est manifeste pour tous les habitants de Jérusalem qu’un miracle signalé a été accompli par eux, et nous ne pouvons pas le nier.
17али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
17Mais, afin que la chose ne se répande pas davantage parmi le peuple, défendons-leur avec menaces de parler désormais à qui que ce soit en ce nom-là.
18И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
18Et les ayant appelés, ils leur défendirent absolument de parler et d’enseigner au nom de Jésus.
19Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
19Pierre et Jean leur répondirent: Jugez s’il est juste, devant Dieu, de vous obéir plutôt qu’à Dieu;
20Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
20car nous ne pouvons pas ne pas parler de ce que nous avons vu et entendu.
21А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
21Ils leur firent de nouvelles menaces, et les relâchèrent, ne sachant comment les punir, à cause du peuple, parce que tous glorifiaient Dieu de ce qui était arrivé.
22Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
22Car l’homme qui avait été l’objet de cette guérison miraculeuse était âgé de plus de quarante ans.
23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
23Après avoir été relâchés, ils allèrent vers les leurs, et racontèrent tout ce que les principaux sacrificateurs et les anciens leur avaient dit.
24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
24Lorsqu’ils l’eurent entendu, ils élevèrent à Dieu la voix tous ensemble, et dirent: Seigneur, toi qui as fait le ciel, la terre, la mer, et tout ce qui s’y trouve,
25који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
25c’est toi qui as dit par le Saint-Esprit, par la bouche de notre père, ton serviteur David: Pourquoi ce tumulte parmi les nations, Et ces vaines pensées parmi les peuples?
26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
26Les rois de la terre se sont soulevés, Et les princes se sont ligués Contre le Seigneur et contre son Oint.
27Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
27En effet, contre ton saint serviteur Jésus, que tu as oint, Hérode et Ponce Pilate se sont ligués dans cette ville avec les nations et avec les peuples d’Israël,
28да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
28pour faire tout ce que ta main et ton conseil avaient arrêté d’avance.
29И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
29Et maintenant, Seigneur, vois leurs menaces, et donne à tes serviteurs d’annoncer ta parole avec une pleine assurance,
30и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
30en étendant ta main, pour qu’il se fasse des guérisons, des miracles et des prodiges, par le nom de ton saint serviteur Jésus.
31И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
31Quand ils eurent prié, le lieu où ils étaient assemblés trembla; ils furent tous remplis du Saint-Esprit, et ils annonçaient la parole de Dieu avec assurance.
32А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
32La multitude de ceux qui avaient cru n’était qu’un cœur et qu’une âme. Nul ne disait que ses biens lui appartinssent en propre, mais tout était commun entre eux.
33И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
33Les apôtres rendaient avec beaucoup de force témoignage de la résurrection du Seigneur Jésus. Et une grande grâce reposait sur eux tous.
34Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
34Car il n’y avait parmi eux aucun indigent: tous ceux qui possédaient des champs ou des maisons les vendaient, apportaient le prix de ce qu’ils avaient vendu,
35и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
35et le déposaient aux pieds des apôtres; et l’on faisait des distributions à chacun selon qu’il en avait besoin.
36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
36Joseph, surnommé par les apôtres Barnabas, ce qui signifie fils d’exhortation, Lévite, originaire de Chypre,
37он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
37vendit un champ qu’il possédait, apporta l’argent, et le déposa aux pieds des apôtres.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.