Дела апостолска 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
1Пе кынд ворбяу Петру ши Иоан нородулуй, ау венит ла ей пе неаштептате преоций, кэпитанул Темплулуй ши садукеий,
2и расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
2фоарте некэжиць кэ ынвэцау пе нород ши вестяу ын Исус ынвиеря дин морць.
3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
3Ау пус мыниле пе ей ши й-ау арункат ын темницэ пынэ а доуа зи, кэч се ынсерасе.
4А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
4Ынсэ мулць дин чей че аузисерэ кувынтаря ау крезут, ши нумэрул бэрбацилор крединчошь с-а ридикат апроапе ла чинч мий.
5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
5А доуа зи, май-марий нородулуй, бэтрыний ши кэртурарий с-ау адунат ымпреунэ ла Иерусалим,
6а Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
6ку мареле преот Ана, Каяфа, Иоан, Александру ши тоць чей че се трэӂяу дин нямул марилор преоць.
7и метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
7Ау пус пе Петру ши пе Иоан ын мижлокул лор ши й-ау ынтребат: „Ку че путере сау ын нумеле куй аць фэкут вой лукрул ачеста?”
8Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
8Атунч Петру, плин де Духул Сфынт, ле-а зис: „Май-марь ай нородулуй ши бэтрынь ай луй Исраел!
9Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
9Фииндкэ сунтем трашь астэзь ла рэспундере пентру о фачере де бине фэкутэ унуй ом болнав ши сунтем ынтребаць кум а фост виндекат,
10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
10с-о штиць тоць ши с-о штие тот нородул луй Исраел! Омул ачеста се ынфэцишязэ ынаинтя воастрэ пе деплин сэнэтос ын Нумеле луй Исус Христос дин Назарет, пе каре вой Л-аць рэстигнит, дар пе каре Думнезеу Л-а ынвият дин морць.
11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
11Ел есте ‘пятра лепэдатэ де вой, зидарий, каре а ажунс сэ фие пусэ ын капул унгюлуй’.
12јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
12Ын нимень алтул ну есте мынтуире, кэч ну есте суб чер ничун алт Нуме дат оаменилор ын каре требуе сэ фим мынтуиць.”
13А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
13Кынд ау вэзут ей ындрэзняла луй Петру ши а луй Иоан, с-ау мират, ынтрукыт штияу кэ ерау оамень некэртурарь ши де рынд, ши ау причепут кэ фусесерэ ку Исус.
14А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
14Дар, фииндкэ ведяу лынгэ ей пе омул каре фусесе виндекат, ну путяу зиче нимик ымпотривэ.
15Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
15Ле-ау порунчит доар сэ ясэ дин собор, с-ау сфэтуит ынтре ей
16говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
16ши ау зис: „Че вом фаче оаменилор ачестора? Кэч есте штиут де тоць локуиторий Иерусалимулуй кэ прин ей с-а фэкут о минуне вэдитэ, пе каре н-о путем тэгэдуи.
17али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
17Дар, ка сэ ну се лэцяскэ вестя ачаста май департе ын нород, сэ-й аменинцэм ши сэ ле порунчим ка де акум ынколо сэ ну май ворбяскэ нимэнуй ын Нумеле ачеста.”
18И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
18Ши дупэ че й-ау кемат, ле-ау порунчит сэ ну май ворбяскэ ку ничун кип, нич сэ май ынвеце пе оамень ын Нумеле луй Исус.
19Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
19Дрепт рэспунс, Петру ши Иоан ле-ау зис: „Жудекаць вой сингурь дакэ есте дрепт ынаинтя луй Думнезеу сэ аскултэм май мулт де вой декыт де Думнезеу,
20Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
20кэч ной ну путем сэ ну ворбим деспре че ам вэзут ши ам аузит.”
21А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
21Й-ау аменинцат дин ноу ши й-ау лэсат сэ плече, кэч ну штияу кум сэ-й педепсяскэ, дин причина нородулуй, фииндкэ тоць слэвяу пе Думнезеу пентру челе ынтымплате.
22Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
22Кэч омул ку каре се фэкусе ачастэ минуне де виндекаре авя май бине де патрузечь де ань.
23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
23Дупэ че ли с-а дат друмул, ей с-ау дус ла ай лор ши ле-ау историсит тот че ле спусесерэ преоций чей май де сямэ ши бэтрыний.
24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
24Кынд ау аузит ей ачесте лукрурь, шь-ау ридикат гласул тоць ымпреунэ кэтре Думнезеу ши ау зис: „Стэпыне, Доамне, каре ай фэкут черул, пэмынтул, маря ши тот че есте ын еле!
25који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
25Ту ай зис прин Духул Сфынт, прин гура пэринтелуй ностру Давид, робул Тэу: ‘Пентру че се ынтэрытэ нямуриле ши пентру че куӂетэ нороаделе лукрурь дешарте?
26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
26Ымпэраций пэмынтулуй с-ау рэскулат ши домниторий с-ау унит ымпотрива Домнулуй ши ымпотрива Унсулуй Сэу.’
27Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
27Ын адевэр, ымпотрива Робулуй Тэу челуй сфынт, Исус, пе каре Л-ай унс Ту, с-ау ынсоцит ын четатя ачаста Ирод ши Пилат дин Понт ку нямуриле ши ку нороаделе луй Исраел,
28да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
28ка сэ факэ тот че хотэрысе май динаинте мына Та ши сфатул Тэу.
29И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
29Ши акум, Доамне, уйтэ-Те ла аменинцэриле лор, дэ путере робилор Тэй сэ вестяскэ Кувынтул Тэу ку тоатэ ындрэзняла
30и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
30ши ынтинде-Ць мына, ка сэ се факэ тэмэдуирь, минунь ши семне прин Нумеле Робулуй Тэу челуй сфынт, Исус.”
31И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
31Дупэ че с-ау ругат ей, с-а кутремурат локул унде ерау адунаць; тоць с-ау умплут де Духул Сфынт ши вестяу Кувынтул луй Думнезеу ку ындрэзнялэ.
32А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
32Мулцимя челор че крезусерэ ера о инимэ ши ун суфлет. Ничунул ну зичя кэ авериле луй сунт але луй, чи авяу тоате де обште.
33И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
33Апостолий мэртурисяу ку мултэ путере деспре ынвиеря Домнулуй Исус. Ши ун маре хар ера песте тоць.
34Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
34Кэч ну ера ничунул принтре ей каре сэ дукэ липсэ: тоць чей че авяу огоаре сау касе ле виндяу, адучяу прецул лукрурилор вындуте
35и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
35ши-л пуняу ла пичоареле апостолилор, апой се ымпэрця фиекэруя дупэ кум авя невое.
36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
36Иосиф, нумит де апостоль ши Барнаба, адикэ, ын тэлмэчире, „фиул мынгыерий”, ун левит, де ням дин Чипру,
37он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
37а вындут ун огор пе каре-л авя, а адус баний ши й-а пус ла пичоареле апостолилор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.