Дела апостолска 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
1Ын Бисерика дин Антиохия ерау ниште пророчь ши ынвэцэторь: Барнаба, Симон, нумит Ниӂер, Лучиу дин Чирене, Манаен, каре фусесе крескут ымпреунэ ку кырмуиторул Ирод, ши Саул.
2А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
2Пе кынд служяу Домнулуй ши постяу, Духул Сфынт а зис: „Пунеци-Мь деопарте пе Барнаба ши пе Саул пентру лукраря ла каре й-ам кемат.”
3Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
3Атунч, дупэ че ау постит ши с-ау ругат, шь-ау пус мыниле песте ей ши й-ау лэсат сэ плече.
4Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
4Барнаба ши Саул, тримишь де Духул Сфынт, с-ау коборыт ла Селеучия ши де аколо ау плекат ку корабия ла Чипру.
5И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
5Ажуншь ла Саламина, ау вестит Кувынтул луй Думнезеу ын синагоӂиле иудеилор. Авяу де служитор пе Иоан.
6А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
6Дупэ че ау стрэбэтут тоатэ инсула пынэ ла Пафос, ау ынтылнит пе ун врэжитор, пророк минчинос, ун иудеу, ку нумеле Бар-Исус,
7који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
7каре ера ку дрегэторул Серӂиус Паулус, ун ом ынцелепт. Ачеста дин урмэ а кемат пе Барнаба ши пе Саул ши шь-а арэтат доринца сэ аудэ Кувынтул луй Думнезеу.
8А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
8Дар Елима, врэжиторул – кэч аша се тылкуеште нумеле луй –, ле стэтя ымпотривэ ши кэута сэ абатэ пе дрегэтор де ла крединцэ.
9А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
9Атунч, Саул, каре се май нумеште ши Павел, фиинд плин де Духул Сфынт, с-а уйтат цинтэ ла ел
10рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
10ши а зис: „Ом плин де тоатэ викления ши де тоатэ рэутатя, фиул дракулуй, врэжмаш ал орькэрей неприхэнирь, ну май ынчетезь ту сэ стрымбь кэиле дрепте але Домнулуй?
11И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
11Акум, ятэ кэ мына Домнулуй есте ымпотрива та: вей фи орб ши ну вей ведя соареле пынэ ла о време.” Ындатэ а кэзут песте ел чацэ ши ынтунерик ши кэута быжбыинд ниште оамень каре сэ-л дукэ де мынэ.
12Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
12Атунч, дрегэторул, кынд а вэзут че се ынтымпласе, а крезут ши а рэмас уймит де ынвэцэтура Домнулуй.
13А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
13Павел ши товарэший луй ау порнит ку корабия дин Пафос ши с-ау дус ла Перга, ын Памфилия. Иоан с-а деспэрцит де ей ши с-а ынторс ла Иерусалим.
14А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
14Дин Перга шь-ау урмат друмул ынаинте ши ау ажунс ла Антиохия дин Писидия. Ын зиуа Сабатулуй, ау интрат ын синагогэ ши ау шезут жос.
15А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
15Дупэ читиря Леӂий ши а Пророчилор, фрунташий синагоӂий ау тримис сэ ле зикэ: „Фрацилор, дакэ авець ун кувынт де ындемн пентру нород, ворбиць.”
16А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
16Павел с-а скулат, а фэкут семн ку мына ши а зис: „Бэрбаць исраелиць ши вой каре вэ темець де Думнезеу, аскултаць!
17Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
17Думнезеул ачестуй попор Исраел а алес пе пэринций ноштри. А ридикат ла чинсте пе нородул ачеста, ын тимпул шедерий луй ын цара Еӂиптулуй, ши л-а скос дин Еӂипт ку брацул Сэу чел путерник.
18И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
18Тимп де апроапе патрузечь де ань, ле-а суферит пуртаря ын пустиу.
19И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
19Ши, дупэ че а нимичит шапте попоаре ын Цара Канаанулуй, ле-а дат де моштенире пэмынтул лор, пентру апроапе патру суте чинчзечь де ань.
20И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
20Дупэ ачесте лукрурь ле-а дат жудекэторь, пынэ ла пророкул Самуел.
21И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
21Ей ау черут атунч ун ымпэрат. Ши, тимп де апроапе патрузечь де ань, Думнезеу ле-а дат пе Саул, фиул луй Кис, дин семинция луй Бениамин,
22И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
22апой л-а ынлэтурат ши ле-а ридикат ымпэрат пе Давид, деспре каре а мэртурисит астфел: ‘Ам гэсит пе Давид, фиул луй Иесе, ом дупэ инима Мя, каре ва ымплини тоате воиле Меле.’
23Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
23Дин сэмынца луй Давид, Думнезеу, дупэ фэгэдуинца Са, а ридикат луй Исраел ун Мынтуитор, каре есте Исус.
24кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
24Ынаинте де вениря Луй, Иоан проповэдуисе ботезул покэинцей ла тот нородул луй Исраел.
25И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
25Ши Иоан, кынд ера ла сфыршитул ынсэрчинэрий луй, зичя: ‘Чине кредець кэ сунт еу? Ну сунт Ачела, чи ятэ кэ дупэ мине вине Унул кэруя еу ну сунт вредник сэ-Й дезлег ынкэлцэминтя пичоарелор.’
26Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
26Фрацилор, фий ай нямулуй луй Авраам, ши чей че вэ темець де Думнезеу, воуэ в-а фост тримис Кувынтул ачестей мынтуирь.
27Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
27Кэч локуиторий дин Иерусалим ши май-марий лор н-ау куноскут пе Исус ши, прин фаптул кэ Л-ау осындит, ау ымплинит кувинтеле пророчилор, каре се читеск ын фиекаре Сабат.
28И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
28Мэкар кэ н-ау гэсит ын Ел ничо винэ де моарте, тотушь ей ау черут луй Пилат сэ-Л омоаре.
29И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
29Ши, дупэ че ау ымплинит тот че есте скрис деспре Ел, Л-ау дат жос де пе лемн ши Л-ау пус ынтр-ун мормынт.
30А Бог васкрсе Га из мртвих.
30Дар Думнезеу Л-а ынвият дин морць.
31И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
31Ел С-а арэтат, тимп де май мулте зиле, челор че се суисерэ ку Ел дин Галилея ла Иерусалим ши каре, акум, сунт марторий Луй ынаинтя нородулуй.
32И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
32Ши ной вэ адучем вестя ачаста бунэ кэ фэгэдуинца фэкутэ пэринцилор ноштри,
33као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
33Думнезеу а ымплинит-о пентру ной, копиий лор, ынвиинд пе Исус, дупэ кум есте скрис ын псалмул ал дойля: ‘Ту ешть Фиул Меу, астэзь Те-ам нэскут.’
34А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
34Кэ Л-а ынвият дин морць, аша кэ ну Се ва май ынтоарче ын путрезире, а спус-о кынд а зис: ‘Вэ вой ымплини ку тоатэ крединчошия фэгэдуинцеле сфинте пе каре ле-ам фэкут луй Давид.’
35Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
35Де ачея май зиче ши ын алт псалм: ‘Ну вей ынгэдуи ка Сфынтул Тэу сэ вадэ путрезиря.’
36Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
36Ши Давид, дупэ че а служит челор дин время луй, дупэ планул луй Думнезеу, а мурит, а фост ынгропат лынгэ пэринций сэй ши а вэзут путрезиря.
37А ког Бог подиже не виде труљење.
37Дар Ачела пе каре Л-а ынвият Думнезеу н-а вэзут путрезиря.
38Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
38Сэ штиць дар, фрацилор, кэ ын Ел ви се вестеште ертаря пэкателор,
39И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
39ши орьчине креде есте ертат прин Ел де тоате лукруриле де каре н-аць путут фи ертаць прин Леӂя луй Мойсе.
40Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
40Астфел, луаць сяма сэ ну ви се ынтымпле че се спуне ын пророчь:
41Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
41‘Уйтаци-вэ, диспрецуиторилор, мираци-вэ ши периць, кэч ын зилеле воастре ам сэ фак о лукраре пе каре н-о вець креде ничдекум, дакэ в-ар историси-о чинева.’”
42А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
42Кынд ау ешит афарэ, нямуриле й-ау ругат сэ ле ворбяскэ ши ын Сабатул виитор деспре ачеляшь лукрурь.
43А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
43Ши дупэ че с-а ымпрэштият адунаря, мулць дин иудей ши дин прозелиций евлавиошь ау мерс дупэ Павел ши Барнаба, каре стэтяу де ворбэ ку ей ши-й ындемнау сэ стэруяскэ ын харул луй Думнезеу.
44А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
44Ын Сабатул виитор, апроапе тоатэ четатя с-а адунат ка сэ аудэ Кувынтул луй Думнезеу.
45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
45Иудеий, кынд ау вэзут нороаделе, с-ау умплут де пизмэ, ворбяу ымпотрива челор спусе де Павел ши-л батжокоряу.
46А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
46Дар Павел ши Барнаба ле-ау зис ку ындрэзнялэ: „Кувынтул луй Думнезеу требуя вестит май ынтый воуэ, дар, фииндкэ вой ну-л примиць ши сингурь вэ жудекаць невредничь де вяца вешникэ, ятэ кэ не ынтоарчем спре нямурь.
47Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
47Кэч аша не-а порунчит Домнул: ‘Те-ам пус ка сэ фий Лумина нямурилор, ка сэ дучь мынтуиря пынэ ла марӂиниле пэмынтулуй.’”
48А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
48Нямуриле се букурау кынд ау аузит лукрул ачеста ши прямэряу Кувынтул Домнулуй. Ши тоць чей че ерау рындуиць сэ капете вяца вешникэ ау крезут.
49И реч се Божја разношаше по свој околини.
49Кувынтул Домнулуй се рэспындя ын тоатэ цара.
50Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
50Дар иудеий ау ынтэрытат пе фемеиле кучерниче ку вазэ ши пе фрунташий четэций, ау стырнит о пригонире ымпотрива луй Павел ши Барнаба ши й-ау изгонит дин хотареле лор.
51А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
51Павел ши Барнаба ау скутурат прафул де пе пичоаре ымпотрива лор ши с-ау дус ын Икония,
52А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
52ын тимп че ученичий ерау плинь де букурие ши де Духул Сфынт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.