Дела апостолска 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.
1Фестус, кынд а венит ын цинутул сэу, дупэ трей зиле с-а суит де ла Чезарея ын Иерусалим.
2Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,
2Преоций чей май де сямэ ши фрунташий иудеилор й-ау адус плынӂере ымпотрива луй Павел. Л-ау ругат ку стэруинцэ
3иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу.
3ши й-ау черут, ка ун хатыр пентру ей, сэ тримитэ сэ-л адукэ ла Иерусалим. Прин ачаста ый ынтиндяу о курсэ, ка сэ-л омоаре пе друм.
4А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:
4Фестус а рэспунс кэ Павел есте пэзит ын Чезарея ши кэ ел ынсушь аре сэ плече ын курынд аколо.
5Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже.
5„Деч”, а зис ел, „чей май де фрунте динтре вой сэ се кобоаре ымпреунэ ку мине ши, дакэ есте чева виноват ын омул ачеста, сэ-л пыраскэ.”
6А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла.
6Фестус н-а зэбовит ынтре ей декыт опт сау зече зиле, апой с-а коборыт ла Чезарея. А доуа зи, а шезут пе скаунул де жудекэтор ши а порунчит сэ фие адус Павел.
7А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити,
7Кынд а сосит Павел, иудеий, каре венисерэ де ла Иерусалим, л-ау ынконжурат ши ау адус ымпотрива луй мулте ши греле ынвинуирь, пе каре ну ле путяу доведи.
8кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших.
8Павел а ынчепут сэ се апере ши а зис: „Н-ам пэкэтуит ку нимик нич ымпотрива Леӂий иудеилор, нич ымпотрива Темплулуй, нич ымпотрива Чезарулуй.”
9Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то?
9Фестус, каре воя сэ капете бунэвоинца иудеилор, дрепт рэспунс а зис луй Павел: „Врей сэ те суй ла Иерусалим ши сэ фий жудекат пентру ачесте лукрурь ынаинтя мя?”
10А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш.
10Павел а зис: „Еу стау ынаинтя скаунулуй де жудекатэ ал Чезарулуй, аколо требуе сэ фиу жудекат. Пе иудей ну й-ам недрептэцит ку нимик, дупэ кум штий ши ту фоарте бине.
11Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.
11Дакэ ам фэкут врео недрептате сау врео нелеӂюире вредникэ де моарте, ну мэ дау ын лэтурь де ла моарте, дар, дакэ ну есте нимик адевэрат дин лукруриле де каре мэ пырэск ей, нимень н-аре дрептул сэ мэ дя ын мыниле лор. Чер сэ фиу жудекат де Чезар.”
12Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.
12Атунч, Фестус, дупэ че с-а кибзуит ку сфетничий луй, а рэспунс: „Де Чезар ай черут сэ фий жудекат, ынаинтя Чезарулуй те вей дуче.”
13А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.
13Дупэ кытева зиле, ымпэратул Агрипа ши Берениче ау сосит ла Чезарея, ка сэ урезе де бине луй Фестус.
14И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници,
14Фииндкэ ау стат аколо май мулте зиле, Фестус а спус ымпэратулуй кум стау лукруриле ку Павел ши а зис: „Феликс а лэсат ын темницэ пе ун ом
15за ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим.
15ымпотрива кэруя, кынд ерам еу ын Иерусалим, ми с-ау плынс преоций чей май де сямэ ши бэтрыний иудеилор ши й-ау черут осындиря.
16Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу.
16Ле-ам рэспунс кэ ла романь ну есте обичеюл сэ се дя ничун ом, ынаинте ка чел пырыт сэ фи фост пус фацэ ку пырыший луй ши сэ фи авут путинца сэ се апере де лукруриле де каре есте пырыт.
17А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека.
17Ей ау венит деч аич ши, фэрэ ынтырзиере, ам шезут а доуа зи пе скаунул меу де жудекэтор ши ам порунчит сэ адукэ пе омул ачеста.
18А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.
18Пырыший, кынд с-ау ынфэцишат, ну л-ау ынвинуит де ничунул дин лукруриле реле пе каре ми ле ынкипуям еу.
19Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.
19Авяу ымпотрива луй нумай ниште неынцелеӂерь ку привире ла релиӂия лор ши ла ун оарекаре Исус, каре а мурит ши деспре каре Павел спуня кэ есте виу.
20А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.
20Фииндкэ ну штиям че хотэрыре сэ яу ын неынцелеӂеря ачаста, л-ам ынтребат дакэ вря сэ мяргэ ла Иерусалим ши сэ фие жудекат аколо пентру ачесте лукрурь.
21А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару.
21Дар Павел а черут ка причина луй сэ фие цинутэ ка сэ фие супусэ хотэрырий ымпэратулуй ши ам порунчит сэ фие пэзит пынэ че-л вой тримите ла Чезар.”
22А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути.
22Агрипа а зис луй Фестус: „Аш вря сэ ауд ши еу пе омул ачела.” „Мыне”, а рэспунс Фестус, „ыл вей аузи.”
23Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла.
23А доуа зи деч, Агрипа ши Берениче ау венит ку мултэ фалэ ши ау интрат ын локул де аскултаре ымпреунэ ку кэпитаний ши ку оамений чей май де фрунте ай четэций. Ла порунка луй Фестус, Павел а фост адус аколо.
24И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи.
24Атунч, Фестус а зис: „Ымпэрате Агрипа ши вой тоць каре сунтець де фацэ ку ной, уйтаци-вэ ла омул ачеста, деспре каре тоатэ мулцимя иудеилор м-а ругат ын Иерусалим ши аич, стригынд кэ ну требуе сэ май трэяскэ.
25А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем,
25Фииндкэ ам ынцелес кэ н-а фэкут нимик вредник де моарте ши фииндкэ сингур а черут сэ фие жудекат де Чезар, ам хотэрыт сэ-л тримит.
26за ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.
26Еу н-ам нимик темейник де скрис домнулуй меу ку привире ла ел, де ачея л-ам адус ынаинтя воастрэ, ши май алес ынаинтя та, ымпэрате Агрипа, ка, дупэ че се ва фаче черчетаря, сэ ам че скрие.
27Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.
27Кэч ми се паре фэрэ ноймэ сэ тримит пе ун ынтемницат, фэрэ сэ арэт де че есте пырыт.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.