Дела апостолска 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1Ын Икония, Павел ши Барнаба ау интрат ын синагога иудеилор ши ау ворбит ын аша фел кэ о маре мулциме де иудей ши де гречь ау крезут.
2А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2Дар иудеий каре н-ау крезут ау ынтэрытат ши ау рэзврэтит суфлетеле нямурилор ымпотрива фрацилор.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3Тотушь ау рэмас дестул де мултэ време ын Икония ши ворбяу ку ындрэзнялэ ын Домнул, каре адеверя Кувынтул привитор ла харул Сэу ши ынгэдуя сэ се факэ семне ши минунь прин мыниле лор.
4А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4Мулцимя дин четате с-а дезбинат: уний ерау ку иудеий, алций ку апостолий.
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5Нямуриле ши иудеий, ын ынвоире ку май-марий лор, с-ау пус ын мишкаре, ка сэ-й батжокоряскэ ши сэ-й учидэ ку петре.
6они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6Павел ши Барнаба ау ынцелес лукрул ачеста ши ау фуӂит ын четэциле Ликаонией: Листра ши Дербе, ши ын цинутул де примпрежур.
7И онамо проповедаху јеванђеље.
7Ши ау проповэдуит Евангелия аколо.
8И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
8Ын Листра ера ун ом непутинчос де пичоаре, олог дин наштере, каре ну умбласе ничодатэ.
9Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9Ел шедя жос ши аскулта пе Павел кынд ворбя. Павел с-а уйтат цинтэ ла ел, ши фииндкэ а вэзут кэ аре крединцэ ка сэ фие тэмэдуит,
10рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10а зис ку глас таре: „Скоалэ-те дрепт ын пичоаре.” Ши ел с-а скулат динтр-о сэритурэ ши а ынчепут сэ умбле.
11А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11Ла ведеря челор фэкуте де Павел, нороаделе шь-ау ридикат гласул ши ау зис ын лимба ликаониянэ: „Зеий с-ау коборыт ла ной ын кип оменеск.”
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12Пе Барнаба ыл нумяу Жупитер, яр пе Павел, Меркур, пентру кэ мынуя кувынтул.
13А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13Преотул луй Жупитер, ал кэруй темплу ера ла интраря четэций, а адус таурь ши кунунь ынаинтя порцилор ши воя сэ ле адукэ жертфэ, ымпреунэ ку нороаделе.
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14Апостолий Барнаба ши Павел, кынд ау аузит лукрул ачеста, шь-ау рупт хайнеле, ау сэрит ын мижлокул нородулуй ши ау стригат:
15Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15„Оаменилор, де че фачець лукрул ачеста? Ши ной сунтем оамень де ачеяшь фире ку вой; ной вэ адучем о весте бунэ, ка сэ вэ ынтоарчець де ла ачесте лукрурь дешарте ла Думнезеул чел виу, каре а фэкут черул, пэмынтул ши маря ши тот че есте ын еле.
16који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16Ел, ын вякуриле трекуте, а лэсат пе тоате нямуриле сэ умбле пе кэиле лор,
17И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17мэкар кэ, дрепт ворбинд, ну С-а лэсат фэрэ мэртурие, ынтрукыт в-а фэкут бине, в-а тримис плой дин чер ши тимпурь родитоаре, в-а дат хранэ дин белшуг ши в-а умплут инимиле де букурие.”
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18Абя ау путут сэ ымпедиче, ку ворбеле ачестя, пе нороаде, сэ ле адукэ жертфэ.
19дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19Атунч, ау венит пе неаштептате дин Антиохия ши Икония ниште иудей, каре ау ацыцат пе нороаде. Ачештя, дупэ че ау ымпрошкат пе Павел ку петре, л-ау тырыт афарэ дин четате, крезынд кэ а мурит.
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20Кынд л-ау ынконжурат ынсэ ученичий, Павел с-а скулат ши а интрат ын четате. А доуа зи, а плекат ку Барнаба ла Дербе.
21И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21Дупэ че ау проповэдуит Евангелия ын четатя ачаста, ши ау фэкут мулць ученичь, с-ау ынторс ла Листра, ла Икония ши ла Антиохия,
22Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22ынтэринд суфлетеле ученичилор. Ел ый ындемна сэ стэруяскэ ын крединцэ ши спуня кэ ын Ымпэрэция луй Думнезеу требуе сэ интрэм прин мулте неказурь.
23И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23Ау рындуит презбитерь ын фиекаре Бисерикэ ши, дупэ че с-ау ругат ши ау постит, й-ау ынкрединцат ын мына Домнулуй, ын каре крезусерэ.
24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24Ау трекут апой прин Писидия, ау венит ын Памфилия,
25И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25ау вестит Кувынтул ын Перга ши с-ау коборыт ла Аталия.
26И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26Де аколо ау мерс ку корабия ла Антиохия, де унде фусесерэ ынкрединцаць ын грижа харулуй луй Думнезеу пентру лукраря пе каре о сэвыршисерэ.
27А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27Дупэ вениря лор, ау адунат Бисерика ши ау историсит тот че фэкусе Думнезеу прин ей ши кум дескисесе нямурилор уша крединцей.
28И осташе онде не мало времена с ученицима.
28Ши ау рэмас дестул де мултэ време аколо, ку ученичий.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.