Дела апостолска 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1Pea naʻe pehē ʻi ʻIkoniume, naʻa na ō fakataha ki he falelotu ʻoe kakai Siu, pea ko e meʻa ʻi heʻena lea, naʻe tui ʻae fuʻu tokolahi ʻi he Siu mo e Senitaile.
2А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2Ka ko e kau Siu taʻetui, naʻa nau ueʻi kovi ʻae kakai Senitaile, ʻo fakakoviʻi honau loto ki he kāinga.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3Ka naʻe nofo fuoloa ai ʻakinaua, ʻo na lea mālohi ʻi he ʻEiki, pea naʻe fakamoʻoni ʻe ia ki he folofola ʻo ʻene ʻaloʻofa, ʻo ne tuku ke fai ʻe hona nima ʻae ngaahi mana mo e meʻa fakaofo.
4А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4Ka naʻe vaeua ʻae kakai ʻoe kolo: naʻe kau ʻae niʻihi ki he kakai Siu, ka ko e niʻihi ki he ongo ʻaposetolo.
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5Pea fai ke feʻohofi ʻae Senitaile, mo e Siu mo honau ngaahi pule, ke ngaohikoviʻi mo tolongaki ʻaki ʻae maka ʻakinaua.
6они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6Pea naʻa na ʻilo ki ai, pea na hola ki Lisita mo Teape, ko e ongo kolo ʻo Likonia, pea ki he ngaahi potu naʻe vāofi:
7И онамо проповедаху јеванђеље.
7Pea naʻa na malangaʻaki ai ʻae ongoongolelei.
8И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
8Pea naʻe nofo ʻi Lisita ʻae tangata ʻe taha, naʻe veʻe mate, ko e pipiki ia mei he manāva ʻo ʻene faʻē, kuo teʻeki ʻaupito ke ʻeveʻeva:
9Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9Pea naʻe fanongo ia ki he lea ʻa Paula: ʻaia naʻe sio fakamamaʻu kiate ia, pea ne ʻilo kuo maʻu ʻe ia ʻae tui ke moʻui ai,
10рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10Pea ne leaʻaki ʻae leʻo lahi, “Tuʻu totonu hake ʻi ho vaʻe.” Pea naʻe hopohopo ia, ʻo ʻeveʻeva.
11А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11Pea ʻi he mamata ʻae kakai ki he meʻa kuo fai ʻe Paula, naʻa nau kalanga, ʻi he lea fakaLikonia, ʻo pehē, “Kuo maliu hifo ʻae ngaahi ʻotua kiate kitautolu ʻi he anga ʻoe tangata.”
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12Pea naʻa nau ui ʻa Pānepasa, ko Supita; kae ui ʻa Paula, ko Mekulio, koeʻuhi ko ia ia naʻe faʻa malanga.
13А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13Pea ko e taulaʻeiki ʻo Supita, ʻaia naʻe ʻi honau veʻe kolo, ne ʻomi ʻe ia ki he matapā ʻae fanga pulu, mo e tuinga kakala, pea nau tokanga mo e kakai ke feilaulau.
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14Ka ʻi he fanongo ki ai ʻae ongo ʻaposetolo, ko Pānepasa mo Paula, naʻa na haehae hona kofu, pea na feleleʻi ki he kakai, mo na kalanga,
15Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15ʻo pehē, “ʻAe kau tangata, ko e hā ʻoku mou fai ai ʻae ngaahi meʻa ni? Ko e ongo tangata pe ʻakimaua ʻo hangē ko kimoutolu, pea ʻoku ma malanga kiate kimoutolu ke mou tafoki mei he ngaahi vaʻinga ni ki he ʻOtua moʻui, ʻaia naʻa ne ngaohi ʻae langi, mo māmani, mo e tahi, mo e meʻa kotoa pē ʻoku ʻi ai:
16који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16ʻAia naʻa ne tuku ke ʻeveʻeva ʻae ngaahi puleʻanga kotoa pē ʻi honau ngaahi hala, ʻi he ngaahi kuonga kuo hili ange.
17И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17Ka naʻe ʻikai ke ne tuku ia taʻehaʻanefakamoʻoni, he naʻe fai lelei mai ʻe ia, ʻo tuku kiate kitautolu ʻae ʻuha mei he langi, mo e ngaahi taʻu mahu, ʻo ne fakapito ʻaki ʻakitautolu ʻae meʻakai mo e fiefia.”
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18Pea naʻe ʻikai te na meimei faʻa taʻofi ʻae kakai, ʻaki ʻae lea ni, ke ʻoua te nau feilaulau kiate kinaua.
19дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19¶ Pea naʻe haʻu ki ai ʻae tuʻunga Siu mei ʻAniteoke mo ʻIkoniume, ʻonau fakalotokoviʻi ʻae kakai, pea hili ʻenau tolongaki ʻa Paula ʻaki ʻae maka, naʻe toho ia ki he tuʻa kolo, ʻonau mahalo kuo mate ia.
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20Kae lolotonga ʻae tuʻu takatakai ʻae kau ākonga ʻiate ia, naʻe tuʻu hake ia, ʻo ʻalu ki he kolo: pea ko e ʻaho naʻa na feholoi, naʻa na ō ai mo Pānepasa ki Teape.
21И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21Pea kuo na malangaʻaki ʻae ongoongolelei ʻi he kolo ko ia, mo na fakalotuʻi ʻae tokolahi, pea na liu mai ki Lisita, mo ʻIkoniume, mo ʻAniteoke,
22Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22ʻO na tokoniʻi ʻae loto ʻoe kau ākonga, pea akonaki ke nau tuʻumaʻu ʻi he tui, “Koeʻuhi kuo tonu ke tau hū ki he puleʻanga ʻoe ʻOtua ʻi he mamahi lahi.”
23И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23Pea kuo na fakanofo ʻae kau mātuʻa ʻi he siasi kotoa pē ʻo fai ʻae lotu mo e ʻaukai, naʻa nau tuku ʻakinautolu ki he ʻEiki, ʻaia kuo nau tui ki ai.
24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24Pea kuo ʻosi ʻa Pisitia, ʻi heʻena ʻalu, pea na hoko ki Pamifilia.
25И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25Pea hili ʻena malangaʻaki ʻae folofola ʻi Peaka, pea na ō hifo ki ʻAtaleia.
26И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26Pea folau mei ai ki ʻAniteoke, ʻaia naʻe tomuʻa tuku atu ʻakinaua mei ai ki he ʻaloʻofa ʻae ʻOtua, koeʻuhi ko e ngāue kuo na fakaʻosi.
27А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27Pea kuo na hoko ange, ʻo fakakātoa ʻae siasi, pea na fakamatala ʻaia kotoa pē kuo fai ʻe he ʻOtua ʻiate kinaua, mo ʻene fakaava ʻae matapā ʻoe tui ki he ngaahi Senitaile.
28И осташе онде не мало времена с ученицима.
28Pea naʻa nau nonofo ai mo e kau ākonga ʻo fuoloa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.