Дела апостолска 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;
1Pea toki aʻu atu ia ki Teape mo Lisita: pea vakai, naʻe ʻi ai ʻae ākonga ʻe tokotaha, ko Timote hono hingoa, ko e tama ʻae fefine Siu, naʻe tui ka ko ʻene tamai ko e Kiliki:
2за њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.
2Pea naʻe fakaongolelei ia ʻe he kāinga ʻi Lisita mo ʻIkoniume.
3Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.
3Pea naʻe loto ʻa Paula ke na ō mo ia; pea ne ʻave ʻo kamu ia, koeʻuhi ko e kakai Siu naʻe nofo ʻi he ngaahi potu ko ia: he naʻa nau ʻilo kotoa pē ko ʻene tamai ko e Kiliki.
4И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.
4Pea ʻi heʻenau ʻalu ʻi he ngaahi kolo, naʻa nau tuku kiate kinautolu ʻae fono ʻaia naʻe fokotuʻu ʻe he kau ʻaposetolo mo e mātuʻa ʻi Selūsalema, ke nau fai.
5А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.
5Pea naʻe ʻāsili ai ʻae tuʻumaʻu ʻae ngaahi siasi ʻi he tui, pea naʻe fakatokolahi ʻakinautolu ʻi he ʻaho kotoa pē.
6А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.
6Pea kuo ʻosi ʻa Filisia mo e fonua ko Kalētia ʻi heʻenau ʻalu, pea naʻe taʻofi ʻe he Laumālie Māʻoniʻoni ke ʻoua naʻa nau malangaʻaki ʻae folofola ʻi ʻEsia,
7А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.
7Hili ʻenau aʻu ki Misia, naʻa nau fai kenau ō ki Pitinia: ka naʻe taʻofi ʻakinautolu ʻe he Laumālie.
8А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.
8Pea kuo tukuange ʻa Misia, naʻa nau ʻalu hifo ki Taloasi.
9И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.
9Pea naʻe hā mai ha meʻa kia Paula ʻi he poʻuli; naʻe tuʻu mai ʻae tangata Masitōnia, ʻo kole kiate ia, ʻo pehē, “Haʻu ki Masitōnia, ʻo tokoni mai kiate kimautolu.”
10А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.
10Pea hili ʻene mamata ki he meʻa hā mai, naʻa mau ʻahiʻahi ke ō leva ki Masitōnia, pea mau mātuʻaki ʻilo loto kuo ui ʻe he ʻEiki ke mau malangaʻaki ʻae ongoongolelei kiate kinautolu.
11А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,
11Pea kuo mau tuku folau mei Taloasi, pea mau lā taha ki Samotesia, pea ʻi he ʻaho naʻa na feholoi ki Neapoli;
12а оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
12Pea mei ai ki Filipai, ʻaia ko e kolo lahi ʻi he potu ko ia ʻo Masitōnia, pea ko e kolo fakaLoma: pea naʻa mau nofo ʻi he kolo ko ia ʻi he ʻaho niʻihi.
13А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.
13Pea naʻa mau ʻalu ʻi he ʻaho Sāpate ki he tuaʻā kolo ki he veʻe vaitafe, ko e potu naʻe faʻa fai ai ʻae lotu; pea naʻa mau nonofo, ʻo lea ki he kau fefine naʻe feʻaluʻaki ai.
14И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.
14¶ Pea naʻe fanongo ʻae tokotaha, ko e fefine naʻe fakatau meʻa kulokula, ʻaia naʻe hingoa ko Litea, pea ko e faʻa lotu ia ki he ʻOtua, mei he kolo ko Taiataila; pea naʻe matala ʻe he ʻEiki hono loto, ke ne tokanga ki he ngaahi meʻa naʻe leaʻaki ʻe Paula.
15А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.
15Pea kuo papitaiso ia, mo hono fale, pea ne kole, ʻo pehē mai, “Kapau ʻoku mou pehē moʻoni, ʻoku ou tui moʻoni ki he ʻEiki, mou haʻu ki hoku fale, ʻo nofo ai.” Pea naʻa ne fakaafe ʻakimautolu.
16А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.
16¶ Pea pehē, ʻi heʻemau ʻalu ange ki he lotu, naʻe fakafetaulaki mai kiate kimautolu ha taʻahine kaunanga naʻe ʻulusino ai ʻae laumālie kikite, pea naʻe lahi ʻae koloa naʻe maʻu ʻe heʻene kau matāpule ʻiate ia, ʻi heʻene kikite loi ;
17Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.
17Ko ia ia naʻe muimui ʻia Paula mo kimautolu, ʻo pehē ʻene kalanga, “Ko e kau tamaioʻeiki ʻae kau tangata ni ʻae ʻOtua fungani māʻolunga, pea ʻoku nau fakahā mai kiate kitautolu ʻae hala ʻoe moʻui.”
18И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.
18Pea ʻaho lahi mo ʻene fai pehē pe. Pea kuo mamahi ai ʻa Paula, pea tafoki ia ki mui, ʻo ne pehē ki he laumālie, “ʻOku ou fekau kiate koe, ʻi he huafa ʻo Sisu Kalaisi, ke ke ʻalu kituʻa ʻiate ia.” Pea ne ʻalu kituʻa ia ʻi he feituʻulaʻā pē ko ia.
19А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.
19Pea kuo ʻilo ʻe heʻene kau matāpule kuo ʻosi ai ʻenau maʻumeʻa, pea nau puke ʻa Paula mo Sailosi, ʻo toho ki he potu fakatau, ki he kau fakamaau,
20И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,
20Pea ʻomi ʻakinaua ki he kau pule, mo nau pehē, “Ko e Siu ʻae ongo tangata ni, pea ʻoku na veuveuki lahi ʻetau kolo,
21и проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.
21ʻo na ako ʻaki ʻae meʻa ʻoku ʻikai ngofua ke tau tui ki ai, pe fai, he ko e kakai Loma ʻakitautolu.”
22И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.
22Pea feʻohofi ʻae kakai kiate kinaua: pea naʻe haehae honau kofu ʻe he kau pule, mo fekau ke haha ʻakinaua .
23И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.
23Pea ʻosi ʻenau haha ʻo lahi ʻakinaua, naʻa nau tuku ʻakinaua ki he fale fakapōpula, mo nau fekau ki he leʻo ke ne leʻohi maʻu ʻakinaua:
24Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
24Pea ʻi heʻene maʻu ʻae fekau ko ia, naʻa ne fakahū ʻakinaua ki he fale fakapōpula ʻi loto, pea ne fakamaʻu hona vaʻe ki he ʻakau.
25А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.
25¶ Pea ʻi he tuʻuapō mālie, naʻe lotu mo hiva fakafetaʻi ki he ʻOtua ʻa Paula mo Sailosi, pea naʻe fanongo ʻae kau pōpula kiate kinaua.
26А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
26Pea fakafokifā naʻe ai ʻae mofuike lahi, ʻaia naʻe ngaueue ai ʻae tuʻunga ʻoe fale fakapōpula: pea naʻe ava leva ʻae matapā kotoa pē, pea movete ʻae haʻi ʻonautolu taki taha kotoa pē.
27А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.
27Pea ʻi he ʻā ʻae leʻo ʻoe fale fakapōpula mei heʻene mohe, pea ne mamata kuo ava ʻae matapā ʻoe fale fakapōpula, naʻa ne unuhi ʻae heletā ke tāmateʻi ʻaki ia, he naʻa ne mahalo kuo feholaki ʻae kau pōpula.
28А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.
28Ka naʻe kalanga ʻaki ʻe Paula ʻae leʻo lahi, ʻo pehē, “ʻOua naʻa ke fai ha kovi kiate koe: he ʻoku mau kātoa ʻi heni.”
29А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;
29Pea naʻe toki ui ʻe ia ke ʻomi ha maama, pea ʻoho ia ki loto, pea haʻu tetetete, ʻo fakatōmapeʻe ʻi he ʻao ʻo Paula mo Sailosi,
30и изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?
30ʻO ne ʻomi ʻakinaua kituʻa, mo ne pehē, “Ongo ʻeiki, ko e hā te u fai ke u moʻui ai?”
31А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
31Pea naʻa na pehē, “Tui ki he ʻEiki ko Sisu Kalaisi, pea te ke moʻui, mo ho fale.”
32И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.
32Pea ne na leaʻaki ʻae folofola ʻae ʻEiki kiate ia, mo kinautolu kotoa pē ʻi hono fale.
33И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.
33Pea naʻa ne ʻave ʻakinaua, ʻo fufulu hona lavea ʻi he feituʻupō pe ko ia; pea naʻe papitaiso ia, pea mo hono fale kotoa pē.
34И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.
34Pea kuo ne ʻomi ʻakinaua ki hono fale, pea ne tuku ʻae meʻakai kiate kinaua, pea fiefia ia, mo ne tui ki he ʻOtua, ʻaia mo hono fale kotoa pē.
35А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.
35Pea pongipongi ai, naʻe fekau ʻe he kau pule ʻae kau tangata fekau, ke nau pehē, “Tuku ke ō ʻae ongo tangata na.”
36А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.
36Pea tala atu ia ʻe he leʻo ʻoe fale fakapōpula kia Paula, “Kuo fekau mai ʻe he kau pule ke tukuange ʻakimoua pea ko ia ke mo ō, pea ʻalu ʻi he fiemālie.”
37А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.
37Ka naʻe pehē ʻe Paula kiate kinautolu, “Ko e ongo Loma ʻakimaua, pea kuo nau haha fakahā mo taʻefakamaau ʻakimaua, mo lī ki he fale fakapōpula: pea ʻoku nau kapusi fakafufū eni ʻakimaua? ʻE ʻikai; kae haʻu pē ʻakinautolu ʻo ʻave ʻakimaua kituʻa.”
38А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;
38Pea naʻe tala ʻe he kau tangata fekau ʻae lea ni ki he kau pule: pea naʻa nau manavahē ʻi heʻenau fanongo ko e ongo Loma ʻakinaua.
39и дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.
39Pea naʻa nau haʻu ʻo kole kiate kinaua, mo ʻomi ʻakinaua kituʻa, pea kole ke na ō ʻi he kolo.
40А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.
40Pea naʻa na omi mei he fale fakapōpula, ʻo na ō kia Litea: pea hili ʻenau feʻiloaki mo e kāinga, mo fakafiemālieʻi ʻakinautolu, naʻa na fononga atu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.