Дела апостолска 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
1Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;
1A HELE aku la ia i Derebe a me Lusetera; aia hoi, malaila kekahi haumana, o Timoteo kona inoa, he keiki ia na kekahi wahine Iudaio i manaoio; a o kona makuakane hoi he Helene.
2за њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.
2Ua hoike maikai ia oia e na hoahanau ma Lusetera a me Ikonio.
3Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.
3Makemake aku la o Paulo ia ia e hele pu me ia; lawe iho la oia ia ia, okipoepoe iho la, no ka poe Iudaio i noho ma ia mau wahi; no ka mea, us ike no hoi lakou a pau i kona makuakane, he Helene.
4И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.
4A i ko lakou kaahele ana i na kulanakauhale, haawi mai la ia lakou e malama i na olelo i hooholoia'i e na lunaolelo, a me na lunakahiko ma Ierusalema.
5А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.
5Pela i hookupaaia'i na ekalesia ma ka manaoio, a hoonuiia ae la ka ekalesia i kela la i keia la.
6А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.
6A hele lakou ma Perugia, a me ka aina o Galatia, papa mai la ka Uhane Hemolele ia lakou, mai hai aku i ka olelo ma Asia;
7А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.
7A hiki mai la lakou i Musia, hoao iho la e hele ia Bitunia; aka, aole i ae mai ka Uhane ia lakou.
8А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.
8A maalo ae ia Musia, iho aku la lakou a hiki i Teroa.
9И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.
9A ikea mai la e Paulo i ka po ka hihio; ku mai la kokahi kanaka no Makedonia, nonoi mai la ia ia, i mai la, E hele mai i Makedonia, e kokua mai ia makou.
10А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.
10I kona ike ana i ka hihio, imi koke aku la makou, e hele ia Makedonia, no ka mea, i ko makou manao ua kahea mai ka Haku ia makou, e hai aku i ka euanelio ia lakou.
11А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,
11Nolaila hoi, hookuuia makou mai Teroa, a holo pololei aku la i Samoterake, a ia la iho, i Neapoli;
12а оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
12A malaila aku i Pilipi, oia ke kulanakauhale nui o ia aoao o Makedonia, he panalaau ia. Noho iho la makou ma ia kulanakauhale i kekahi mau la.
13А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.
13A i ka la Sabati hele ako la makou iwaho o ke kulanakauhale ma kekahi kahawai, i kahi e pule mau ia'i; noho iho la makou, e olelo aku i na wahine i akoakoaia.
14И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.
14A o kekahi wahine, o Ludia kona mea, no ke kulanakauhale, no Tuateira, he wahine kuai i ka lole poni, na hoomana hoi i ke Akua, hoolohe mai la ia, a na ka Haku no i holahola kona naau, i hoolohe ia i na mea i oleloia'i e Paulo.
15А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.
15A bapetizoia iho la ia, a me ko kona hale, a nonoi mai la ia, i mai la, Ina manao oukou na malama pono wau i ka Haku, e hele mai i ko'u bale, e noho ai. Koi mai la oia ia makou.
16А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.
16I ko makou hele ana i kahi e pule ai, halawai mai la kekahi kaikamahine me makou he uhane kilokilo koloko ona; oia no ka i waiwai nui ai kona mau haku, no kana kilokilo ana.
17Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.
17Hahai mai la no hoi oia ia Paulo a me makou, a kahea mai la, i mai, O keia mau kanaka, he mau kauwa lakou na ke Akua kiekie loa, na lakou no i hoike mai ia kakou i ke ala o ke ola.
18И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.
18Hana mai no ia i kela mea i na la he nui. Ana ae la o Paulo, a huli ae la, i aku i ua uhane la, Ke hookikina aku nei au ia oe, ma ka inoa o Iesu Kristo, e puka mai mawaho ona. Puka mai la no ia ia hora no.
19А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.
19A ike iho la kona mau haku ua lilo ko lakou mea i waiwai ai, hopu mai la lakou ia Paulo laua me Sila, a kauo aku la ia lana i kahi kuai, i na'lii;
20И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,
20A alako aku la ia laua i na luna, i aku la, Ua nui loa ka hoohaunaele ana mai o keia mau kanaka Iudaio i ko kakou kalanakauhale,
21и проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.
21A ke ao mai nei laua i ka aoao pono ole ia kakou ke apo aku a malama, no ka mea, ho poe Roma kakou.
22И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.
22Ku e pu mai la ka ahakanaka ia laua, a haehae iho la na luna i ko laua kapa, kauoha aku la e hahau ia laua.
23И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.
23Hahau nui mai la lakou ia laua, hahao aku la ia laua iloko o ka halepaahao, kauoha aku la i ka luna o ka halepaahao, e kiai ikaika loa ia.
24Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
24I ka loaa ana o keia kauoha, hahao aku la oia ia laua maloko lilo o ka halepaahao, a hoopaa iho la i ko laua mau wawae ma ka laau.
25А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.
25A i ko aumoe, pule aku la o Paulo laua o Sila, himeni iho la i ke Akua, a lohe mai la ka poo paahao ia laua.
26А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
26Emo ole hoi he olai nm, haalulu ae la ke kumu o ka halepaahao; a wehe koke ia iho la na puka a pau, a hemo wale no hoi na mea paa o lakou a pau.
27А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.
27A o ka luna o ka halepaahao, ala iho la ia, mai ka hiamoe ana, ike ae la ua hamama na puka o ka halepaahao, unuhi aku la ia i ka pahikaua, e pepehi ia ia iho; no ka mea, manao iho la ia, ua holo na paahao.
28А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.
28A hea mai la o Paulo me ka leo nui, i mai la, Mai hana ino oe ia oe iho; no ka mea, eia no makou a pau.
29А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;
29Noi aku la ia i kukui, lele aku la iloko, e haalulu ana, moe iho la imua o Paulo laua me Sila,
30и изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?
30A kai mai la ia laua mawaho, i aku la, E na haku, heaha ka'u e hana'i i ola au?
31А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
31I mai la laua, E manaoio aku i ka Haku ia Iesu Kristo, a e ola oe a me ko ka hale ou.
32И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.
32Hai mai la laua ia ia i ka olelo a ka Haku, a i ka poe a pau maloko o kona hale.
33И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.
33Ia hora no o ka po, lawe ae la oia ia laua, a holoi iho la i ko laua mau palapu; a bapetizo koke ia iho la ia a me kona poe a pau.
34И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.
34Alakai aku la oia la laua iloko o kona hale, a kau mai i ka papaaina, a olioli iho la ia me kona mau ohua a pau, me ka manaoio aku i ke Akua.
35А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.
35A ao ae la, hoouna mai la na luna i ilamuku, i mai la, E kuu aku i kela mau kanaka.
36А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.
36A hai aku la ka luna o ka halepaahao i keia mau olelo ia Paulo, Ua hoouna mai nei na luna e kuu wale aku ia olua; no ia mea, e puka iwaho, a e hele me ka maluhia.
37А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.
37Aka, i mai la o Paulo ia lakou, Ua hanau akea mai la lakou ia maua he mau Roms, me ka hooku ole i ka hala, a ua hahao mai maloko o ka halepaahao; a ke manao nei anei lakou e kipaku malu ia maua? Aole loa pela; na lakou no e kii mai, a e kai aku ia maua iwaho
38А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;
38Hai ae la na ilamuku i keia mau olelo i na luna; a lohe lakou, he mau Roma, makau iho la lakou.
39и дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.
39Hele ae la lakou, nonoi ae la ia laua, a kai aku la mawaho, nonoi aku la e haalele laua ia kulanakauhale.
40А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.
40A hele aku la laua mawaho o ka halepaahao, a komo ako la iloko o ka hale o Ludia; a ike laua i na hoahanau, a hooikaika aku la ia lakou, alaila hele aku la laua.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.