Дела апостолска 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
1Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.
1E NA kanaka, na hoahanan, a me na makua, e hoolohe mai oukou i ka'u olelo hoakaka ia oukou.
2А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:
2(A lohe lakou i kana olelo ana mai ia lakou ma ka olelo Hebera, hooneoneo loa iho la lakou; a i mai la ia,)
3Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.
3He kanaka Iudaio no wau i hanauia ma Tareso i Kilikia, ma keia kulanakauhale nae au i hauaiia'i, ma na wawae o Gamaliela, ua aoia au mamuli o ke kanawai ikaika o na makua: ikaika loa no hoi au i ke Akua, e like me oukou i keia la.
4Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,
4Hana ino aku au a make ko keia aoao, me ka paa aku i na kane a me na wahine, a me ka haawi ia lakou i na halepaahao.
5као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.
5Ua ike pono ke kahuna nui, a me ka papa a pau o na lunakahiko; na lakou ka'u palapala i loaa mai ai no na hoahanau, a hele au ma Damaseko, e lawe mai i ka poe paa malaila i Ierusalema, i hoopaiia lakou.
6А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
6A i ko'u hele ana a kokoke i Damaseko, i ke awakea, anapu koke mai la ka malamalama nui, mai ka lani mai, a puni au.
7И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
7A hina iho la au i ka lepo, a lohe aku la au i ka leo, i ka i ana mai ia'u, E Saulo, e Saulo, no ke aha la oe e hoomaau mai nei ia'u?
8А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.
8I aku la au, E ka Haku e, owai oe? I mai la kela ia'u, O Iesu no wau no Nazareta, ka mea au e hoomaau mai nei.
9А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.
9A ike aku la ka poe me au i ka malamalama, a makau iho la; aole lakou i lohe i ka leo o ka mea i olelo mai ai ia'u.
10А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.
10I aku la au, E ka Haku e, heaha ka'u e hana'i? I mai la ka Haku ia'u, E ku, a e hele i Damaseko, a malaila e haiia mai ai ia oe na mea a pau i hoomakaukauia'i nau e hana'i.
11И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.
11A i ka hiki ole ana ia'u ke ike, no ka nani o ia malamalama, alakai lima ia'ku au e ko'u poe hoahele, a hiki i Dameseko.
12А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,
12A o Anania, he kanaka haipule ma ke kanawai, i hoike pono ia e na Iudaio a pau i noho ilaila,
13дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.
13Oia ka i hele mai ia'u, ku mai, i mai ia'u, E Saulo, e ke kaikaina, e ike oe. Ia hora no ike aku la au ia ia.
14А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:
14I mai la ia, Ua koho mai ke Akua o ko kakou poe kupuna ia oe, i ike oe i kona makemake, a e ike aku hoi i ka Mea pono, a e lohe hoi i ka leo o kona waha.
15Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.
15No ka mea, e lilo ana oe i mea hoike nona i kanaka a pau, ma na mea au i ike ai, a i lohe ai no hoi.
16И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.
16Ano hoi, e aha ana? E ku iluna, e bapetizoia, e holoi aku i kou hewa, a e hea aku i ka inoa o ka Haku.
17А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,
17A i ko'u hoi hou ana mai i Ierusalema nei, i ka'u pule ana maloko o ka luakini, loaa ia'u ka hihio;
18и видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.
18A ike aku la au ia ia i ka i ana mai ia'u, E wiki oe, a e hele koke oe mawaho o Ierusalema nei; no ka mea, aole lakou nei e malama mai i ka mea au e hoike aku ai no'u.
19И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.
19I aku la au, E ka Haku e, ua ike no lakou, owau no ka mea i hookomo iloko o ka halepaahao, a hahau aku la maloko o na halehalawai, i ka manaoio aku ia oe:
20И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.
20A i hookaheia'i hoi ke koko o Setepano, o kou mea hoike, e ku ana no wau malaila me ka ae aku i kona make, a na'u no i malama ka aahu o ka poe i pepehi ia ia.
21И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.
21I mai la kela ia'u, O hele; no ka mea, e hoouna aku ana au ia oe i kahi loihi aku, i ko na aina e.
22А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.
22Hoolohe aku la lakou ia ia a hiki i keia hua, alaila hookiekie loa ae la lakou i ko lakou leo, i ae la, E kiola aku ia ia pela, mai ka honua aku; no ka mea, aole ia e pono ke ola.
23А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,
23I ko lakou kahea ana pela, hemo aku la lakou i ko lakou aahu, a kuehuehu aku la lakou i ka lepo iluna ma ka lewa;
24заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.
24Kauoha ae la ka lunatausani e kai ia ia iloko o ka pakaua, kauoha ae la, e hoopoipoi ia ia me ka hahau aku, i ike pono ia i ke kumu a lakou i uwauwa'i ia ia.
25И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?
25Hikii iho la lakou ia ia i na kaula ill, i aku la o Paulo i kekahi lunahaneri e ku ana ilaila, He mea pono anei ke hahau oukou i ka Roma, me ka hooku ole mai i ka hala?
26А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.
26A lohe ka lunahaneri, hele aku la ia a hai aku la i ka lunatausani, i aku la, Heaha kau e hana nei? no ka mea, he Roma keia.
27А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
27Alaila, hele mai la ka lunatausani, i mai la ia ia, E hai mai oe ia'u, he Roma anei oe? I aku la ia, Ae.
28А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
28I mai la ua lunatausani la, He kumukuai nui ko'u i loaa mai ai ia'u keia kupa ana. I aku la o Paulo, Ua hanauia mai au, pela.
29Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.
29Nolaila haalele koke iho la ka poe hoopoipoi ia ia; a ike ka lunatausani, he Roma ia, makau iho la no ia, no kona hoopaa ana ia ia.
30А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.
30A ia la ae manao iho la ia e ike pono i kona mea i hoopiiia'i e na Iudaio, wehe ae la oia ia ia, a kauoha aku la i ua kahuna nui, a me ka ahalunakanawai a pau, e hele mai, a alakai mai la oia ia Paulo, a hooku iho la ia ia imua o lakou.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.