Дела апостолска 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;
1Nau Derbangu ja Lystrangu wokarana wonti. Ja mai, mili kulno naka nganana wonti, tala nunkani Timotheus, Juda widlaia ngatani, nandru morlalu ngundrana wonti, ja ngaperi nunkani Griekala nganana wonti;
2за њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.
2Ngatatajeli Lystrangu ja Ikoniungu ngumu tinkari ngankana wonti nunkangundru.
3Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.
3Paulus jertapaterina wonti ninapini manina kurala nunkangunto; ja nulu nina patana wonti, ja nina karuwali ngankana wonti, tanangupini Juda kanandru, tana tanangupini ngurani ngamana wonti; ngangau tanali pratjanali nunkani ngaperandru milkila nganana wonti, nau Griekala nganana wonti.
4И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.
4Tana ngura worana palkinganani, tanali tanangu jirijiribani jaura jinkina wonti ngamalkananto, tanana Apostel worali ja pinaru worali Jerusalemingu kurana paranani.
5А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.
5Mili wolara morlalu ngundranali ngurunguru pantjina wonti, ja morla marapurina wonti ditji pratjanani.
6А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.
6Tana Phrygiani ja Galitia mitani palkingana wonti, ja Jaola kulikirieli tanana daudauana wonti Asiani jaura kaukaubala.
7А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.
7Tana Mysia wondirani matja wokaranani, tanali wontjana wonti Bithynianaia palkala; ja Jaolali tanangu wata manuni kurana wonti.
8А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.
8Tana Mysiangu matja palkingana, tana Troasangu ngarina wonti.
9И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.
9Ja mudla kulno tinkani Paulungu wondraterina wonti; Macedonia kana kulno naka terkana wonti, ja nunkangu ngatjina wonti ja jatana wonti: „Jera pararau Macedoniaia ja ngaianingu marangokau!“
10А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.
10Nulu nina mudla matja najina, ngaiana jertapaterina wonti nurujeli Macedoniaia palkala, ngangau ngaiana morlalu ngujamana wonti, Kaparali ngaianana karkana wonti, tanangu ngantjani jaura kaukaubala.
11А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,
11Ngaiana Troasangundru pararana wonti ja palto talkuni Samothracengu wokarana wonti, ja ditji kulnuni Neapo lisingu;
12а оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
12Ja nakangundruka Philippingu, naupini nunkanipini Macedonia mitaia buruni ngura ngoperala nganai, ngura kapara. Ngaiana nunkangupini ngurani ditji palpa ngamana wonti.
13А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.
13Ja Sabbat ditjini ngaiana ngurandru palaraia dunkana wonti kaiari kulnuja dirkalani, woderi ngatjini piri nganana wonti, ja ngaiana ngamana ngarina wonti ja widlani kaukaubana wonti, tana naka mapaterinani.
14И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.
14Ja widla kulnujeli, tala nankani Lydia, nani kati maralje jinkinietja Thyatira ngurandru, nani Godandru japali nganana wonti, ngarana wonti; ja nana ngara Kaparali kalupakibana wonti jenia ngundrala, mina Paululu kaukaubana wonti.
15А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.
15Nandru ja nankani pungalali matja multibanila manina, nana ngaianana kurukurubana wonti ja jatana wonti: „Jura ngundranani, ngato Kaparani morlalu ngundrai, ngakani pungani wirianau ja jerra ngamanau.“ Ja nandru ngaianana mararibana wonti.
16А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.
16Jendranguta ngaiana ngatjila wapanani, widla mili ngaianangu mandurina wonti, nandru kutjia talpadakani jaola ngamalkana wonti, nandru nankani kaparani kalala marapu jinkina wonti talpadakandru.
17Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.
17Nani Paulungu ja ngaianangu wapantina wonti ja maritjina wonti ja jatana wonti: „Tanapini kana Goda pirnaia mili nganai, tanali jurangu murlaia palto kaukaubai.“
18И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.
18Jenia nandru ditji marapuni ngankana wonti. Paulus kalapankarina wonti ja karitjinawontikana wonti ja jaolani jatana wonti: „Ngato jinkangu Jesuja Christuja talani jirijiribai, jidni nankangundru dunkananto!“ Ja nau dunkana wonti nunkangupini ditjini.
19А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.
19Nankani kaparali matja najina, tanani manginia kalkanani matja dunkana, tanali Paulus ja Silas patana wonti, ja pudlana jurborini piria parumana wonti ngaraia kaparani,
20И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,
20Ja pudlana kapakaparani wapalkana wonti ja jatana wonti: „Pudlalipini kanali ngura ngaianani patijiritjibai, ja Juda kana nganai.
21и проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.
21Ja pudlali jenia mangini kaukaubai, tanali ngaiani wata patananto ja wata ngankananto, ngangau ngaiani Romala nganai.“
22И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.
22Ja kana wolaraia ngara pudlangu tutututungana wonti; ja kapakaparali jirijiribana wonti, pudlani kati puribala, ja pudlana nandrala.
23И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.
23Ja tanali pudlangu nandrani marapu matja jinkina, tanali pudlana kanjangari pungani widmana wonti, ja kanjangari pungaia najinajibanietjani jirijiribana wonti, pudlana jiglerali najinajibala.
24Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
24Nulu ninapini jirijiribani jaura matja manina, nulu pudlana kanjangari punga mandrani widmana wonti, ja pudlani tidna workamandrana wonti pitani ngurunguru.
25А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.
25Tinka tertini karakara Paululu ja Silasili ngatjina wonti ja Goda jurakokana wonti; ja kanjangarilali pudlana ngarana wonti.
26А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
26Nurujeli mita wiltjiwiltjina pirna pantjina wonti, jeruja kanjangari pungaia wotini wijawijabaterina wonti, ja nurujeli kanjangari pungaia mana pratjana walturina wonti, ja pratjanaia kanjangari dukaraterina wonti.
27А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.
27Kanjangari pungaia najinajibanietja mukandru matja jiritjina, ja kanjangari pungaia mana walto ngananani najina, nulu mardakirra dukarana wonti, ja jertapaterina wonti munta nari ngankaterila, ngangau nulu ngundrana wonti, kanjangarila kutingana warai.
28А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.
28Paulus ngaiala pirnali karkana wonti ja jatana wonti: „Wata madlentji ngankateriau! ngangau ngaiani pratjana ninkida nganai.“
29А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;
29Nulu praitji karkana wonti, ja mindrina wirina wonti, ja ngarrana wonti, ja Paulungu ja Silangu tidnani woraterina wonti.
30и изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?
30Ja nulu pudlana dunkalkana wonti ja jatana wonti: „Kapara wulujai, mina ngato ngankananto kulkani manila?“
31А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
31Pudla jatana wonti: „Kaparani Jesungu Christungu morlalu ngundrau, jeruja jundru ja jinkani pungalali kulkani manila nganai.“
32И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.
32Ja pudla Kaparaia jaura nunkangu, ja pratjanani, tana pungani nunkanani ngamanani, kaukaubana wonti.
33И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.
33Ja nulu pudlana nunkangupini tinkaia ditjini patana wonti, ja pudlani tapa kulirkana wonti, ja nurujeli nulu ja nunkani pungalali multibanila manina wonti.
34И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.
34Ja nulu pudlana nunkani pungaia taralkana wonti, ja pudlangu buka kurana wonti ja mankina wonti, ngangau nulu nunkani pungalantali Godani morlalu ngundrana pantjina warai.
35А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.
35Matja ditjirina, kapakaparali nguraia mili jinpana wonti ja jatana wonti: „Pudlanapini kana jinpau!“
36А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.
36Kanjangari najinajibanietjali tananapini jaura Paulungu kaukaubana wonti: „Kapakaparali jinpana warai judlana kurakananto; karari wapalumai, ja murlanto palkalumai!“
37А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.
37Paulus tanangu jatana wonti: „Tanali ngalina tinkari ja kalala kurani jaura panini nandrala wiri, ngali Romala terkai, ja ngalina kanjangari pungani widmala wiri, ja karari tanali ngalina kurukuru wailpananto? Wata jeruja, a‐ai, tana munta wokarananto ja ngalina dunkalkananto.“
38А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;
38Nguraia milieli kapakaparani tananapini jaura padakana wonti; ja tana japali pantjina wonti, tanali ngaranani, pudla Romala nganai.
39и дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.
39Ja tana wokarana wonti, ja pudlana kurukurubana wonti, ja pudlana dunkalkana wonti, ja pudlangu ngatjina wonti ngurandru puntinanto.
40А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.
40Pudla kanjangari pungandru matja dunkana, pudla Lydianangu wapana wonti; ja pudla ngatata wora matja najina ja ngankalkana, pudla wapana wonti.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.