Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1Nulu matja kurana, ngaiana Italiaja pararananto, tanali Paulus ja kanjangarila palpa morla juljaia kapara kulnuni jinkina wonti, tala nunkani Julius, Augustuni julja wolarandru.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2Ngaiana bota kulnuni Adramyttandru matja wirina, naupini Asiani dirkalawirdi nguralu nguralu palkingananto, ngaiana palkana kurana wonti; ja ngaianingu jela Macedoniala Aristarchus Thessalonichundru nganana wonti.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3Ja ditji kulnuni ngaiana Sidoningu pararana wonti. Ja Julius Paulungu murlali nganana wonti, ja nunkangu manuni kurana wonti nunkani kamanelini wapananto, tanali nina ngankingankijiribananto.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4Ngaiana nakandru matja palkana kurana, ngaiana Cypern dirkalawirdi karitjina wonti, ngangau watara ngaianangunkari ngakana wonti.
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5Ja ngaiana panto pirnani Ciliciawirdi ja Pamphyliawirdri matja palkingana, ngaiana Myrangu Lycieni wokarana wonti.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6Naka juljaia kaparali bota kulno Alexandriendru mankamankanani, naupini Italiaja palkanani, nulu ngaianana nunkangupini kurana wonti.
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7Ngaiana ditji marapuni mankali wapana wonti, ja ngampu wata Knidulu wokarana wonti, ja ngangau watara ngaianangunkari ngakana wonti, ngaiana Kretani ngarinalu palkana wonti Salmonenkari.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8Ja ngaiana mankali nunkangu wiringanani, ngaiana piri kulnuni wokarana wonti, tala nunkani Pararanipiringumu, nunkangu karakara Lasäa ngura parana wonti.
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9Ngangau miljaru wirdi matja mudana, ja botali wapana matja pirinti nganana, ja ngangau bakana milja ngamani ditji matja mudana, Paululu kurukurubana wonti,
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10Ja tanangu jatana wonti: „Materi worajai, ngato najiai, wapani ngirkibanali ja tintana pirnali pantjila nganai, wata windri potuja ja botaia, a‐ai, bakana ngaianani tepia.“
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11Juljaia kaparali botaia karitjimalkani pitaia materani ja botaia kaparani morla morlalu ngundrana wonti nunkangu, mina Paulus jatana wonti.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12Ngangau naupini bota pararani piri wata ngumu nganana wonti naka kilpawirdi terkala, morla marapujeli ngundrana wonti nakandru wapala, tana Phönixingu kara wokarananto naka kilpawirdi parala, naupini Kretaia bota pararani piri nganai, ja kunankarijendakarani terti ja tidnankarijendakarani terti parai.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13Ngangau watara malti kunaukarindru wokaranani, tanali ngundrana wonti, tanani ngundrani morlalu nganai, ja tanali manakirra pirna dukarana wonti, ja morla karakara Kretawirdi wapana wonti.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14Wolja watara wondru tanangu ngakana wonti, nina tanali dikai tidnankaratiriwa terti.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15Nulu bota ngadadikibanani, ngangau nau ngandandarina wonti watarani tertapaterila, ngaiana nina worani patana wonti ja manuni kurana wonti ngaianana tertabala.
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16Ngaiana watiwati kulnuni, tala nunkani Klauda, matja karakara wokarana, ngaiana ngampu ngandandarina wonti bota waka patala.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17Tanali nina matja taralkana, tanali marangokani poto patana wonti, ja bota karana wonti; ja ngangau tana japali pantjina wonti Syrtingu wiriati, tanali wataraia kati ngarilkana wonti, ja jeruja wapana wonti.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18Ngangau ngaiana watara pirnandru pirna ketjaketjana wonti, tanali ditji kulnuni wapalkani poto worana wonti,
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19Ja ditji parkulani ngaiana muntali marali botala poto worana wonti.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20Ngangau ditji marapuni wata ditji pirna ja wata ditji waka mintjina wonti, ja wata watara wakali ngaianana jupana wonti, jeruja ngaiana kulkani ngaianani tintaterina wonti.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21Ngaiana matja miljaru wirdi wata tajina, Paulus tanangu terti terkakana wonti ja jatana wonti: „Materi worajai! jura ngana ngaranani ja wata Kretandru wapanani, ngaiana jenia ketjaketjana ja tintana wata ngamalkanani.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22Ja karari ngato jurana kurukurubai, jura burka ngururinanto, ngangau wata kulnujeli jurangundru tepi tintala nganai, a‐ai, windri bota.
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23Ngangau nunkangupini tinkani Godaia angela kulno ngakangu terkana warai, nunkangu ngani nganai, ja nunkangu ngani mili ngamai;
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24Nau jatana wonti: «Wata japali nganau, Paulujai! mitaia kaparani jidni terkananto; ja mai, Godali jinkangu pratjana jinkina warai, tanaia jinkangu jela palkai.»
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25Jendrangundruja burka ngururianau, materi worajai! ngato Godangu morlalu ngundrai, jenia jeruka pantjila nganai, worderu nau ngakangu jatana warai.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26Watiwati kulnuni ngaiana palantraterinanto.“
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27Tinka marapratjana ja mandru mandru matja wokaranani, ngaiana Adria panto pirnani tjautjau wirarinani, botaia kanali tinka tertini ngundrana wonti mita karakarariai.
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28Ja tanali ngarilkani marda matja worana, tanali tindipitiwirdi marapratjana pota mandru mankamankana wonti; tanali ngalje morla wapanani, ja nakaldra woranani, tanali tindipitiwirdi marapratjana ja mara wora mankamankana wonti.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29Ja ngangau tana japali pantjina wonti marda taldrani dakateriati, tanali bota pitindru manakirra pirna mandru ja mandru worana wonti, ja ngantjana wonti nguramarananto.
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30Botaia kanali wontinani botandru puntila, ja bota waka ngarilkanani ja jedibanani, tanali botaia mudlandru manakirra worananto,
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31Jendranguta Paulus juljaia kaparani ja juljaia wolarani jatana wonti: „Tanapini wata botani ngamanani, jura ngandandarinani kulkani ngamala.“
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32Ngadani julja wolarali botala jinka wirri wokaribana wonti, nau purina ngarinanto.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33Nguramarananilu Paululu pratjana kurukurubana wonti tanali buka tajinanto, ja nau jatana wonti: „Karari ditji marapratjana ja mandru mandrula nganai, jura matja kalkai ja milja ngamai, ja panila tajina warai.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34Jendrangundruja ngato jurana kurukurubai buka manila, ngangau jenia jurani kulkani nganai; ngangau wata kulnujeli jurangundru para kulno mangatandrandru tintala nganai.“
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35Nau jenia matja jatana, nulu buka patana wonti, ja Goda jurakokana wonti tanangu mudla pratjanani, ja nulu nina wokaribana wonti ja wonina wonti tajila.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36Tana pratjana burka ngururina wonti ja bakana buka tajina wonti.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37Ngaiana pratjana botani mungara 276 nganana wonti.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38Tana bukali matja jerturina, tanali bota morla ngaua ngankana wonti, ja buka tandra ngapani worana wonti.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39Matja nguramaranani, tanali nina mita wata ngujamana wonti: ja tanali kaiari najina wonti dirkala putanto, nunkangu tanali ngundrana wonti bota tertapala, tana ngurunguru ngananani.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40Ja tanali manakirra pirna matja dukarana, tanali tanana ngapani worana ngarina wonti, ja tanali tertapani pitaia workamantraterinani walto ngankana wonti; ja tanali botaia kati pirna pirakana wonti wataraia, ja nina dirkalankari taralkana wonti.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41Tana piri kulnuni wokarana wonti, woderi banki wulangu ngapa parana wonti, ja tanali nina bota palandraterina ngankana wonti; ja botaia mudla nguru parana wonti wata tiringana, ja botaia piti palandraterina wonti mandikilaia ngurulali.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42Julja wolarali warawarapana wonti kanjangarila nari ngankala, kulno tarakaiati ja puntiati.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43Juljaia kapara, nau jertapaterina wonti Paulus tepi ngamalkala, ngundrani tanani ngandrawalkana wonti ja jirijiribana wonti, tananapini kiri ngananani tarakala, ngopera ngapani ngarinanto ja mitaia tarakananto,
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44Ja palpa pita maruni palpa bota buruni. Ja jeruja pantjina wonti, pratjana mitani tepi wokarana wonti.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.