Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Coptic New Testament (Bohairic)
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1ⲀⲤϢⲰⲠⲒ ⲆⲈ ⲈⲦⲀⲨϮϨⲀⲠ ⲈⲐⲢⲈⲚⲈⲢϨⲰⲦ ⲈϮϨⲨⲦⲀⲖⲒⲀ ⲀϤϮ ⲘⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ⲚⲈⲘ ϨⲀⲚⲔⲈⲬⲰⲞⲨⲚⲒ ⲈⲨⲤⲞⲚϨ ⲈⲦⲞⲦϤ ⲚⲞⲨⲈⲔⲀⲦⲞⲚⲦⲀⲢⲬ ⲞⲤ ⲈⲠⲈϤⲢⲀⲚ ⲠⲈ ⲒⲞⲨⲖⲒⲞⲤ ⲈⲂⲞⲖ ϦⲈⲚϮⲤⲠⲒⲢⲀ ⲚⲦⲈⲤⲀⲂⲀⲤⲦⲎ.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2ⲀⲚⲀⲖⲎⲒ ⲆⲈ ⲈⲞⲨϪⲞⲒ ⲚⲀⲚⲆⲢⲀⲘⲀⲚⲦⲒⲚⲈⲞⲤ ⲈϤⲚⲀⲈⲢϨⲰⲦ ⲈⲚⲒⲘⲀ ⲚⲦⲈϮⲀⲤⲒⲀ ⲀⲚϪⲰⲞⲨⲚ ⲈⲂⲞⲖ ⲈϤⲚⲈⲘⲀⲚ ⲚϪⲈⲠⲒⲔⲈⲀⲢⲒⲤⲦⲀⲢⲬⲞⲤ ⲚⲦⲈⲐⲘⲀⲔⲈⲆⲞⲚⲒⲀ ⲠⲒⲢⲈⲘⲐⲈⲤⲤⲀⲖⲞⲚⲒⲔⲎ.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3ⲠⲈϤⲢⲀⲤϮ ⲆⲈ ⲀⲚⲒ ⲈⲦⲤⲨⲆⲰⲚ ⲀϤⲒⲢⲒ ⲆⲈ ⲚⲞⲨⲘⲈⲦⲘⲀⲒⲢⲰⲘⲒ ⲚⲈⲘ ⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ⲚϪⲈⲒⲞⲨⲖⲒⲞⲤ ⲀϤⲞⲨⲀϨⲤⲀϨⲚⲒ ⲚⲀϤ ⲈⲐⲢⲈϤϢⲈ ϢⲀ ⲚⲈϤϢⲪⲎⲢ ⲚⲤⲈϤⲒ ⲠⲈϤⲢⲰⲞⲨϢ.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀⲚϪⲰⲞⲨⲚ ⲈⲂⲞⲖ ⲘⲘⲀⲨ ⲀⲚⲈⲢϨⲰⲦ ⲈⲂⲞⲖ ϨⲒⲦⲈⲚ ⲔⲨⲠⲢⲞⲤ ⲈⲐⲂⲈϪⲈ ⲚⲀⲢⲈ ⲠⲒⲐⲎⲞⲨ ϮⲈϦⲞⲨⲚ ⲈϨⲢⲀⲚ ⲠⲈ.
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5ⲈⲦⲀⲚⲈⲢϨⲰⲦ ⲆⲈ ⲈⲂⲞⲖ ⲈⲠⲒⲠⲈⲖⲀⲄⲞⲤ ⲈⲦⲞⲨⲦⲰϤ ⲚⲔⲨⲠⲢⲞⲤ ⲚⲈⲘ ϮⲠⲀⲘⲪⲨⲖⲒⲀ ⲀⲚⲒ ⲈⲖⲨⲤⲦⲢⲀ ⲚⲦⲈϮⲔⲨⲖⲒⲔⲒⲀ.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6ⲞⲨⲞϨ ⲀⲠⲒⲈⲔⲀⲦⲞⲚⲦⲀⲢⲬⲞⲤ ϪⲒⲘⲒ ⲚⲞⲨϪⲞⲒ ⲘⲘⲀⲨ ⲚⲦⲈⲢⲀⲔⲞϮ ⲈϤⲚⲀⲈⲢϨⲰⲦ ⲈϮϨⲨⲦⲀⲖⲒⲀ ⲀϤⲦⲀⲖⲞⲚ ⲈⲢⲞϤ.
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7ⲈⲦⲀⲚⲰⲤⲔ ⲆⲈ ⲚⲈⲢϨⲰⲦ ⲚⲞⲨⲘⲎϢ ⲚⲈϨⲞⲞⲨ ⲞⲨⲞϨ ⲘⲞⲄⲒⲤ ⲈⲦⲀⲚⲒ ⲘⲠⲈⲘⲐⲞ ⲚⲬⲚⲒⲆⲞⲤ ⲚϤⲬⲰ ⲘⲘⲞⲚ ⲀⲚ ⲚϪⲈⲠⲒⲐⲎⲞⲨ ⲀⲚⲈⲢϨⲰⲦ ⲆⲈ ⲈⲂⲞⲖ ϨⲒⲦⲈⲚ ϮⲔⲢⲎⲦⲎ ⲘⲠⲈⲘⲐⲞ ⲚⲤⲀⲖⲘⲞⲚⲎ.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8ⲘⲞⲄⲒⲤ ⲈⲦⲀⲚⲬⲀⲤ ⲚⲤⲰⲚ ⲀⲚⲒ ⲈⲨⲘⲀ ⲈⲨⲘⲞⲨϮ ⲈⲢⲞϤ ϪⲈ ⲚⲒⲖⲨⲘⲎⲚ ⲈⲐⲚⲀⲚⲈⲨ ⲚⲀⲤϦⲈⲚⲦ ⲆⲈ ⲈⲢⲰⲞⲨ ⲚϪⲈⲞⲨⲠⲞⲖⲒⲤ ϪⲈ ⲖⲀⲤⲈⲀ.
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9ⲈⲦⲀϤⲤⲒⲚⲒ ⲆⲈ ⲚϪⲈⲞⲨⲚⲒϢϮ ⲚⲬⲢⲞⲚⲞⲤ ⲞⲨⲞϨ ϨⲎⲆⲎ ⲚⲈⲠⲤⲎⲞⲨ ⲀⲚ ϪⲈ ⲠⲈ ⲚⲈⲢⲠⲖⲈⲒⲚ ⲚⲈⲀ ⲠⲒϪⲞⲒ ⲄⲀⲢ ⲤⲰⲢⲈⲘ ⲠⲈ ⲈⲐⲂⲈ ϪⲈ ⲚⲈⲀ ϮⲔⲈⲚⲎⲤⲦⲒⲀ ⲤⲒⲚⲒ ⲠⲈ ⲚⲀϤϮⲚⲞⲘϮ ⲆⲈ ⲚϪⲈⲠⲀⲨⲖⲞⲤ
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10ⲈϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ⲚⲰⲞⲨ ⲚⲒⲢⲰⲘⲒ ϮⲚⲀⲨ ϪⲈ ⲞⲨⲞⲚ ⲞⲨϢⲰϢ ⲚⲈⲘ ⲞⲨⲘⲎϢ ⲚⲞⲤⲒ ⲚⲀϢⲰⲠⲒ ⲞⲨ ⲘⲞⲚⲞⲚ ⲘⲠⲒϪⲞⲒ ⲚⲈⲘ ⲠⲒⲀⲞⲨⲒⲚ ⲀⲖⲖⲀ ⲚⲈⲘ ⲚⲈⲚⲔⲈⲮⲨⲬⲎ ϦⲈⲚⲠⲀⲒϪⲒⲚⲈⲢϨⲰⲦ.
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11ⲠⲒⲈⲔⲀⲦⲞⲚⲦⲀⲢⲬⲞⲤ ⲆⲈ ⲚⲀϤⲐⲎⲦ ⲚϨⲎⲦ ⲚⲈⲘ ⲠⲒⲢⲈϤⲈⲢϨⲈⲘⲒ ⲚⲈⲘ ⲠⲒⲚⲀⲨⲔⲖⲎⲢⲞⲤ ⲈϨⲞⲦⲈ ⲚⲎ ⲈⲚⲀⲢⲈ ⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ϪⲰ ⲘⲘⲰⲞⲨ.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12ⲈⲚϤⲤⲘⲞⲚⲦ ⲆⲈ ⲀⲚ ⲚϪⲈⲠⲒⲖⲨⲘⲎⲚ ⲈⲐⲢⲈⲚⲈⲢⲠⲀⲢⲀⲬⲒⲘⲀⲌⲒⲚ ⲀⲠⲞⲨϨⲞⲨⲞ ⲒⲢⲒ ⲚⲞⲨⲤⲞϬⲚⲒ ⲈⲬⲀⲨ ⲈⲂⲞⲖ ⲘⲘⲀⲨ ϪⲈ ⲀⲢⲎⲞⲨ ⲚⲤⲈϢϪⲞⲘϪⲈⲘ ⲚⲈⲢⲔⲀⲦⲀⲚⲦⲀⲚ ⲈⲪⲞⲒⲚⲒⲜ ⲈⲈⲢⲠⲀⲢⲀⲬ ⲒⲘⲀⲌⲒⲚ ϦⲈⲚⲞⲨⲖⲨⲘⲎⲚ ⲚⲦⲈϮⲔⲢⲎⲦⲎ ⲈϤⲤⲞⲘⲤ ⲈⲠⲒⲤⲀ ⲚⲈⲘⲈⲚⲦ ⲈⲞⲨⲘⲀ ⲚⲬⲰⲢⲀ ⲠⲈ.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13ⲈϤⲚⲒϤⲒ ⲆⲈ ⲚϪⲈⲞⲨⲐⲞⲨⲢⲎⲤ ⲚⲀⲨⲘⲈⲨⲒ ⲠⲈ ϪⲈ ⲤⲈⲚⲀϢⲦⲀϨⲈ ⲠⲒϢⲞⲢⲠ ⲚⲐⲰϢ ⲈⲦⲀⲨⲀⲒϤ ⲀⲨϪⲰⲞⲨⲚ ⲈⲂⲞⲖ ϦⲈⲚⲀⲤⲤⲰⲤ ⲀⲨⲬⲀ ϮⲔⲢⲎⲦⲎ ⲚⲤⲰⲞⲨ.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14ⲘⲠⲈⲤⲰⲤⲔ ⲆⲈ ⲀϤⲚⲒϤⲒ ⲈϦⲞⲨⲚ ⲈϨⲢⲀⲚ ⲚϪⲈⲞⲨⲐⲎⲞⲨ ⲈϤϬⲞⲤⲒ ⲪⲎ ⲈϢⲀⲨⲘⲞⲨϮ ⲈⲢⲞϤ ϪⲈ ⲈⲨⲢⲀⲔⲨⲖⲰⲚ.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15ⲈⲦⲀϤϨⲰⲖⲈⲘ ⲆⲈ ⲘⲠⲒϪⲞⲒ ⲈⲦⲈⲘⲠⲞⲨϢϪⲈⲘϪⲞⲘ ⲚϮ ⲈϦⲞⲨⲚ ⲈϨⲢⲀϤ ⲘⲠⲒⲐⲎ ⲞⲨ ⲀⲚϮⲦⲞⲦⲈⲚ ⲀⲚⲤⲰⲔ
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16ⲈⲦⲀⲚⲪⲰⲦ ⲆⲈ ⲈⲞⲨⲚⲎⲤⲞⲤ ⲈⲨⲘⲞⲨϮ ⲈⲢⲞⲤ ϪⲈ ⲔⲖⲀⲨⲆⲀ ⲘⲞⲄⲒⲤ ⲀⲚϢϪⲈⲘϪⲞⲘ ⲈⲀⲘⲀϨⲒ ⲚϮϦⲈⲖⲘⲈϨⲒ.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17ⲐⲀⲒ ⲈⲦⲀⲨⲞⲖⲤ ⲚⲀⲨⲈⲢⲂⲞⲎⲐⲒⲚ ⲈⲨⲘⲞⲨⲢ ⲘⲠⲒϪⲞⲒ ⲈⲨⲈⲢϨⲞϮ ⲆⲈ ⲘⲎⲠⲰⲤ ⲚⲤⲈϨⲈⲒ ⲈϦⲢⲎⲒ ⲈϮⲤⲒⲢⲦⲎⲤ ⲀⲚⲬⲰ ⲘⲠⲒⲤⲔⲈⲨⲞⲤ ⲈⲠⲈⲤⲎⲦ ⲞⲨⲞϨ ⲠⲀⲒⲢⲎϮ ⲀⲚⲖⲰⲒⲖⲒ.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18ⲈⲢⲈ ⲂⲞⲖ ⲆⲈ ⲪⲞⲚϨ ⲈⲢⲞⲚ ⲈⲘⲀϢⲰ ⲠⲈϤⲢⲀⲤϮ ⲆⲈ ⲚⲀⲨⲂⲞⲢⲂⲈⲢ ⲈⲂⲞⲖ ⲠⲈ.
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19ⲞⲨⲞϨ ϦⲈⲚⲪⲘⲀϨ ⲄⲚⲈϨⲞⲞⲨ ⲀⲨϨⲒⲦⲞⲦⲞⲨ ⲚⲤⲀⲚⲒⲤⲔⲈⲨⲞⲤ ⲚⲦⲈⲠⲒϪⲞⲒ ⲀⲨⲤⲀⲦⲞⲨ ⲈⲂⲞⲖ
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20ⲈϤⲞⲨⲞⲚϨ ⲆⲈ ⲀⲚ ⲚϪⲈⲪⲢⲎ ⲚⲈⲘ ⲚⲒⲤⲒⲞⲨ ⲚⲞⲨⲘⲎϢ ⲚⲈϨⲞⲞⲨ ⲚⲞⲨⲔⲞⲨϪⲒ ⲘⲪⲰⲚϨ ⲀⲚ ⲠⲈ ⲈⲚⲀϤϢⲞⲠ ⲖⲞⲒⲠⲞⲚ ⲚⲈⲀⲤϢⲈ ⲚⲀⲤ ⲠⲈ ⲚϪⲈⲦⲈⲚϨⲈⲖⲠⲒⲤ ⲦⲎⲢⲤ ⲈⲐⲢⲈⲚⲞⲨϪⲀⲒ.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21ⲤϢⲞⲠ ⲆⲈ ⲚϪⲈⲞⲨⲚⲒϢϮ ⲘⲘⲈⲦⲀⲐⲞⲨⲰⲘ ⲦⲞⲦⲈ ⲀϤⲞϨⲒ ⲈⲢⲀⲦϤ ⲚϪⲈⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ϦⲈⲚⲦⲞⲨⲘⲎϮ ⲠⲈϪⲀϤ ϪⲈ ⲚⲀⲤⲘⲠϢⲀ ⲘⲈⲚ ⲠⲈ ⲰⲚⲒⲢⲰⲘⲒ ⲈⲀⲦⲈⲦⲈⲚⲤⲰⲦⲈⲘ ⲚⲤⲰⲒ ⲈϢⲦⲈⲘϪⲰⲞⲨⲚ ⲈⲂⲞⲖ ϦⲈⲚϮⲔⲢⲎⲦⲎ ⲚⲦⲈⲦⲈⲚϪⲈⲘ ϨⲎⲞⲨ ⲘⲠⲀⲒϢⲰϢ ⲚⲈⲘ ⲠⲀⲒⲞⲤⲒ.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22ⲞⲨⲞϨ ϮⲚⲞⲨ ⲞⲚ ϮϦⲰⲚϪ ⲈⲢⲰⲦⲈⲚ ⲰⲞⲨⲚϨⲎⲦ ⲞⲨⲮⲨⲬⲎ ⲄⲀⲢ ⲚⲞⲨⲰⲦ ⲈⲂⲞⲖ ϦⲈⲚⲐⲎⲚⲞⲨ ⲤⲚⲀⲦⲀⲔⲞ ⲀⲚ ⲈⲂⲎⲖ ⲈⲠⲒϪⲞⲒ ⲘⲘⲀⲨⲀⲦϤ.
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23ⲀϤⲞϨⲒ ⲄⲀⲢ ⲈⲢⲀⲦϤ ⲚⲀϨⲢⲀⲒ ⲘⲠⲀⲒⲈϪⲰⲢϨ ⲚϪⲈⲞⲨⲀⲄⲄⲈⲖⲞⲤ ⲚⲦⲈⲪⲚⲞⲨϮ ⲈⲦⲈ ⲀⲚⲞⲔ ⲪⲰϤ ⲞⲨⲞϨ ϮϢⲈⲘϢⲒ ⲘⲘⲞϤ.
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24ⲈϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ϪⲈ ⲘⲠⲈⲢⲈⲢϨⲞϮ ⲠⲀⲨⲖⲈ ϨⲰϮ ⲚⲤⲈⲦⲀϨⲞⲔ ⲈⲢⲀⲦⲔ ⲚⲀϨⲢⲀϤ ⲘⲠⲞⲨⲢⲞ ⲞⲨⲞϨ ϨⲎⲠⲠⲈ ⲚⲎ ⲈⲦⲈⲢϨⲰⲦ ⲚⲈⲘⲀⲔ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲀⲒⲦⲎⲒⲦⲞⲨ ⲚⲀⲔ ⲚϨⲘⲞⲦ.
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25ⲈⲐⲂⲈⲪⲀⲒ ⲚⲒⲢⲰⲘⲒ ⲞⲨⲚⲞϤ ⲚϨⲎⲦ ϮⲚⲀϨϮ ⲄⲀⲢ ⲈⲪⲚⲞⲨϮ ϪⲈ ⲤⲈⲚⲀϢⲰⲠⲒ ⲘⲪⲢⲎϮ ⲈⲦⲀⲨⲤⲀϪⲒ ⲚⲈⲘⲎⲒ.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26ϨⲰϮ ⲄⲀⲢ ⲚⲦⲈⲚⲒ ⲈϪⲈⲚ ⲞⲨⲚⲎⲤⲞⲤ.
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27ⲈⲦⲀ ⲒⲆ ⲆⲈ ⲚⲈϪⲰⲢϨ ϢⲰⲠⲒ ⲈⲚⲬⲎ ⲤⲀⲠⲒϨⲰⲒⲘⲒ ϦⲈⲚⲠⲒⲀⲚⲆⲢⲒⲀⲤ ϦⲈⲚⲦⲪⲀϢⲒ ⲆⲈ ⲘⲠⲒⲈϪⲰⲢϨ ⲚⲀⲨⲘⲈⲨⲒ ⲆⲈ ⲚϪⲈⲚⲒⲚⲈϤ ϪⲈ ⲀⲨϦⲰⲚⲦ ⲈϦⲞⲨⲚ ⲈⲞⲨⲬⲰⲢⲀ.
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀⲨⲤⲒϮ ⲈⲠⲈⲤⲎⲦ ⲚϮⲂⲞⲖⲒⲤ ⲀⲨϪⲈⲘ ⲔⲚϨϤⲞⲦ ⲘⲘⲰⲞⲨ ⲈⲦⲀⲨⲈⲢ ⲞⲨⲔⲞⲨϪⲒ ⲆⲈ ⲚⲞⲨⲰϢ ⲀⲨⲤⲒϮ ⲚϮⲂⲞⲖⲒⲤ ⲈⲠⲈⲤⲎⲦ ⲀⲨϪⲈⲘ ⲒⲈ ⲚϨϤⲞⲦ.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29ⲈⲚⲈⲢϨⲞϮ ⲆⲈ ⲘⲎⲠⲰⲤ ⲚⲦⲈⲚϨⲈⲒ ⲈϦⲢⲎⲒ ⲈϨⲀⲚⲘⲀ ⲈⲨⲚⲀϢⲦ ⲀⲨϨⲒ ⲆⲚⲀⲨϪⲀⲖ ⲤⲀⲪⲀϨⲞⲨ ⲘⲠⲒϪⲞⲒ ⲚⲀⲨⲦⲰⲂϨ ⲈⲐⲢⲈ ⲠⲒⲈϨⲞⲞⲨ ϢⲰⲠⲒ.
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30ⲈⲨⲔⲰϮ ⲆⲈ ⲚϪⲈⲚⲒⲚⲈϤ ⲚⲤⲈⲪⲰⲦ ⲈⲂⲞⲖ ϨⲀ ⲠⲒϪⲞⲒ ⲀⲨⲬⲰ ⲚϮⲤⲔⲀⲪⲎ ⲈϦⲢⲎⲒ ⲈⲪⲒⲞⲘ ϦⲈⲚⲞⲨⲖⲰⲒϪⲒ ϨⲰⲤ ϪⲈ ⲈⲨⲚⲀϨⲒⲞⲨⲒ ⲚϨⲀⲚⲀⲨϪⲀⲖ ⲈⲂⲞⲖ ⲤⲀⲦϨⲎ.
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31ⲠⲈϪⲈ ⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ⲘⲠⲒⲈⲔⲀⲦⲞⲚⲦⲀⲢⲬⲞⲤ ⲚⲈⲘ ⲚⲒⲘⲀⲦⲞⲒ ϪⲈ ⲈϢⲰⲠ ⲀⲢⲈϢⲦⲈⲘ ⲚⲀⲒ ⲞϨⲒ ϨⲒ ⲠⲒϪⲞⲒ ⲘⲘⲞⲚ ϢϪⲞⲘ ⲘⲘⲰⲦⲈⲚ ⲈⲚⲞϨⲈⲘ.
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32ⲦⲞⲦⲈ ⲚⲒⲘⲀⲦⲞⲒ ⲀⲨⲤⲰⲖⲠ ⲚⲚⲒⲚⲞϨ ⲚⲦⲈϮⲤⲔⲀⲪⲎ ⲀⲨⲬⲀⲤ ⲈⲐⲢⲈⲤϨⲈⲒ.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33ϢⲀⲦⲈ ⲠⲒⲈϨⲞⲞⲨ ϢⲰⲠⲒ ⲚⲀϤⲐⲰⲦ ⲘⲠⲞⲨϨⲎⲦ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲚϪⲈⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ϨⲒⲚⲀ ⲚⲤⲈϬⲒ ⲚⲞⲨϦⲢⲈ ⲈϤϪⲰ ⲘⲘⲞⲤ ϪⲈ ⲒⲤ ⲒⲆ ⲚⲈϨⲞⲞⲨ ⲀⲢⲈⲦⲈⲚϪⲞⲔⲞⲨ ⲈⲂⲞⲖ ⲈⲢⲈⲦⲈⲚⲤⲞⲘⲤ ⲈⲂⲞⲖ ⲘⲠⲈⲦⲈⲚⲞⲨⲈⲘ ϨⲖⲒ.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34ⲈⲐⲂⲈⲪⲀⲒ ϮⲦⲰⲂϨ ⲘⲘⲰⲦⲈⲚ ⲈⲐⲢⲈⲦⲈⲦⲈⲚϬ ⲒⲚⲦⲈⲦⲈⲚϦⲢⲈ ⲪⲀⲒ ⲄⲀⲢ ϤϢⲞⲠ ⲚϢⲞⲢⲠ ⲈⲠⲈⲦⲈⲚⲞⲨϪⲀⲒ ⲞⲨϤⲰⲒ ⲄⲀⲢ ⲚⲦⲈⲦⲀⲪⲈ ⲚⲞⲨⲀⲒ ⲘⲘⲰⲦⲈⲚ ϤⲚⲀⲦⲀⲔⲞ ⲀⲚ.
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35ⲚⲀⲒ ⲆⲈ ⲈⲦⲀϤϪⲞⲦⲞⲨ ⲀϤϬⲒ ⲚⲞⲨⲰⲒⲔ ⲀϤϢⲈⲠϨⲘⲞⲦ ⲚⲦⲈⲚ ⲪⲚⲞⲨϮ ⲘⲠⲈⲘⲐⲞ ⲚⲞⲨⲞⲚ ⲚⲒⲂⲈⲚ ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀϤⲪⲀϢϤ ⲀϤⲈⲢϨⲎⲦⲤ ⲚⲞⲨⲰⲘ.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36ⲈⲦⲀ ⲠⲞⲨϨⲎⲦ ⲆⲈ ⲞⲨⲚⲞϤ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲚⲐⲰⲞⲨ ϨⲰⲞⲨ ⲀⲨϬⲒ ⲚⲦⲞⲨϦⲢⲈ.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37ⲚⲒⲮⲨⲬⲎ ⲆⲈ ⲦⲎⲢⲞⲨ ⲈⲚⲀⲨϨⲒ ⲠⲒϪⲞⲒ ⲚⲀⲨⲈⲢ ⲤⲞ ⲠⲈ.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38ⲈⲦⲀⲨⲤⲒ ⲆⲈ ⲈⲂⲞⲖ ϦⲈⲚϮϦⲢⲈ ⲚⲀⲨⲐⲢⲞ ⲘⲠⲒϪⲞⲒ ⲈⲀⲤⲒⲀⲒ ⲠⲈ ⲈⲨⲤⲒϮ ⲘⲠⲒⲤⲞⲨⲞ ⲈⲪⲒⲞⲘ.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39ϨⲞⲦⲈ ⲆⲈ ⲈⲦⲀ ⲠⲒⲈϨⲞⲞⲨ ϢⲰⲠⲒ ⲘⲠⲞⲨⲤⲞⲨⲈⲚ ⲠⲒⲔⲀϨⲒ ⲚⲀⲨϮ ⲆⲈ ⲚϨⲐⲎⲞⲨ ⲚⲞⲨⲔⲞⲖⲠⲤ ⲈⲞⲨⲞⲚ ⲞⲨⲬⲢⲞ ⲚϦⲎⲦϤ ⲚⲀⲨⲤⲞϬⲚⲒ ⲆⲈ ϪⲈ ⲀⲢⲎⲞⲨ ⲤⲈⲚⲀϢⲚⲞϨⲈⲘ ⲘⲠⲒϪⲞⲒ ⲈⲘⲀⲨ.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀⲨϤⲒ ⲚⲚⲒⲀⲨϪⲀⲖ ⲚⲀⲨⲬⲰ ⲘⲘⲰⲞⲨ ⲈϦⲢⲎⲒ ⲈⲪⲒⲞⲘ ⲀⲘⲀ ⲆⲈ ⲀⲨⲬⲀ ϪⲰⲞⲨ ⲚⲚⲒϨⲒⲎⲞⲨ ⲈⲂⲞⲖ ⲞⲨⲞϨ ⲈⲦⲀⲨⲤⲞⲤⲒ ⲘⲠⲒⲀⲢⲦⲈⲘⲰⲚ ⲘⲠⲒⲐⲎⲞⲨ ⲈⲐⲚⲒϤⲒ ⲀⲨⲘⲞⲚⲒ ⲈⲠⲒⲬⲢⲞ.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41ⲈⲦⲀⲨϨⲈⲒ ⲆⲈ ⲈⲞⲨⲘⲀ ⲈϤⲞⲒ ⲚⲐⲀⲖⲀⲤⲤⲀ ⲤⲚⲞⲨϮ ⲀⲨϨⲈⲢϢ ⲠⲒϪⲞⲒ ⲈⲘⲀⲨ ⲞⲨⲞϨ ϨⲒⲦϨⲎ ⲘⲈⲚ ⲘⲘⲞϤ ⲀϤⲦⲀϪⲢⲞ ⲀϤⲞϨⲒ ⲚϤⲔⲒⲘ ⲀⲚ ⲪⲀϨⲞⲨ ⲆⲈ ⲘⲘⲞϤ ⲀϤⲂⲰⲖ ⲈⲂⲞⲖ ⲚⲦⲈⲚ ⲠϬⲒⲚϪⲞⲚⲤ ⲚⲦⲈⲚⲒϨⲰⲒⲘⲒ.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42ⲀⲨⲒⲢⲒ ⲆⲈ ⲚⲞⲨⲤⲞϬⲚⲒ ⲚϪⲈⲚⲒⲘⲀⲦⲞⲒ ϨⲒⲚⲀ ⲚⲤⲈϦⲰⲦⲈⲂ ⲚⲚⲎ ⲈⲦⲤⲞⲚϨ ⲘⲎⲠⲰⲤ ⲚⲦⲈⲞⲨⲀⲒ ⲚⲎⲂⲒ ⲚⲦⲈϤⲪⲰⲦ.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43ⲠⲒⲈⲔⲀⲦⲞⲚⲦⲀⲢⲬⲞⲤ ⲆⲈ ⲈϤⲞⲨⲰϢ ⲈⲚⲞϨⲈⲘ ⲘⲠⲀⲨⲖⲞⲤ ⲀϤϢⲀϢⲦⲞⲨ ⲈϢⲦⲈⲘⲒⲢⲒ ⲘⲠⲞⲨⲤⲞϬⲚⲒ ⲀϤⲞⲨⲀϨⲤⲀϨⲚⲒ ⲆⲈ ⲚⲚⲎ ⲈⲦⲈ ⲞⲨⲞⲚ ϢϪⲞⲘ ⲘⲘⲰⲞⲨ ⲚⲤⲈϤⲒⲦⲞⲨ ⲈⲪⲒⲞⲘ ⲚⲤⲈⲚⲎⲂⲒ ⲚϢⲞⲢⲠ ⲈⲠⲒⲬⲢⲞ.
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44ⲞⲨⲞϨ ⲠⲔⲈⲤⲰϪⲠ ϨⲀⲚⲞⲨⲞⲚ ⲘⲈⲚ ϨⲒ ϨⲀⲚⲤⲀⲚⲒⲤ ϨⲀⲚⲔⲈⲬⲰⲞⲨⲚⲒ ⲆⲈ ϨⲒ ϨⲀⲚⲔⲈⲈⲚⲬ ⲀⲒ ⲚⲦⲈⲠⲒϪⲞⲒ ⲞⲨⲞϨ ⲠⲀⲒⲢⲎϮ ⲀⲤϢⲰⲠⲒ ⲈⲐⲢⲈⲚⲚⲞϨⲈⲘ ⲦⲎⲢⲈⲚ ⲈⲠⲒⲬⲢⲞ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.