Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1Дупэ че с-а хотэрыт сэ плекэм ку корабия ын Италия, пе Павел ши пе алць кыцьва ынтемницаць й-ау дат пе мына унуй суташ ал четей де осташь Аугуста, нумит Юлиу.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2Не-ам суит ынтр-о корабие де ла Адрамит, каре авя сэ мяргэ пе коаста Асией, ши ам порнит. Авям ку ной пе Аристарх Мачедонянул дин Тесалоник.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3А доуа зи, ам ажунс ла Сидон, ши Юлиу, каре се пурта оменос ку Павел, й-а дат вое сэ мяргэ пе ла приетений сэй ши сэ фие ынгрижит де ей.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4Дупэ че ам плекат де аколо, ам плутит пе лынгэ Чипру, пентру кэ вынтуриле ерау потривниче.
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5Дупэ че ам трекут маря каре скалдэ Чиличия ши Памфилия, ам ажунс ла Мира ын Личия.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6Аколо, суташул а гэсит о корабие дин Александрия, каре мерӂя ын Италия, ши не-а суит ын еа.
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7Тимп де май мулте зиле, ам мерс ынчет ку корабия ши ну фэрэ греутате ам атинс ынэлцимя Книд, унде ну не-а лэсат вынтул сэ не оприм. Ам трекут пе ла капэтул Кретей, алэтурь де Салмона.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8Де абя ам мерс ку корабия пе марӂиня инсулей ши ам ажунс ла ун лок нумит „Лиманурь буне”, де каре ера апроапе четатя Ласея.
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9Трекусе дестул де мултэ време ши кэлэтория пе маре се фэчя примеждиоасэ, пентру кэ трекусе кяр ши „время постулуй”. Де ачея Павел а ынштиинцат пе чейлалць
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10ши ле-а зис: „Оаменилор, кэлэтория вэд кэ ну се ва фаче фэрэ примеждие ши фэрэ мултэ пагубэ, ну нумай пентру ынкэркэтурэ ши пентру корабие, дар кяр ши пентру вециле ноастре.”
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11Суташул а аскултат май мулт де кырмачь ши де стэпынул корабией декыт де ворбеле луй Павел.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12Ши фииндкэ лиманул ну ера бун де ернат, чей май мулць ау фост де пэрере сэ плече ку корабия де аколо, ка сэ ынчерче сэ ажунгэ ла Феникс, лиман дин Крета, ашезат спре мязэзи-апус ши спре мязэноапте-апус, ка сэ ернезе аколо.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13Ынчепусе сэ суфле ун вынт ушор де мязэзи ши, ка уний каре се кредяу стэпынь пе цинтэ, ау ридикат анкореле ши ау порнит ку корабия пе марӂиня Кретей.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14Дар ну дупэ мултэ време, с-а дезлэнцуит асупра инсулей ун вынт фуртунос, нумит Еуракилон.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15Корабия а фост луатэ де ел, фэрэ сэ поатэ лупта ымпотрива вынтулуй, ши не-ам лэсат душь ын воя луй.
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16Ам трекут репеде пе ла партя де жос а унуй остров нумит Клауда ши абя ам путут сэ пунем мына пе лунтре.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17Дупэ че ау ридикат-о, ау ынтребуинцат мижлоаче де ажутор, ау ынчинс корабия ку фрынгий ши, де тямэ сэ ну кадэ песте Сирта, ау лэсат пынзеле ын жос. Астфел с-ау лэсат мынаць де вынт.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18Фииндкэ ерам бэтуць фоарте таре де фуртунэ, а доуа зи ау ынчепут сэ арунче ын маре ынкэркэтура дин корабие,
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19ши а трея зи, ной, ку мыниле ноастре, ам лепэдат унелтеле корабией.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20Соареле ши стелеле ну с-ау вэзут май мулте зиле, ши фуртуна ера аша де путерникэ, ынкыт ла урмэ пердусем орьче нэдежде де скэпаре.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21Оамений ну мынкасерэ де мултэ време. Атунч, Павел с-а скулат ын мижлокул лор ши а зис: „Оаменилор, требуя сэ мэ аскултаць ши сэ ну фи порнит ку корабия дин Крета, ка сэ фи скэпат де ачастэ примеждие ши де ачастэ пагубэ.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22Акум, вэ сфэтуеск сэ фиць ку вое бунэ, пентру кэ ничунул дин вой ну ва пери ши ну ва фи алтэ пердере декыт а корабией.
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23Ун ынӂер ал Думнезеулуй ал кэруя сунт еу ши кэруя Ый служеск ми с-а арэтат азь-ноапте
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24ши мь-а зис: ‘Ну те теме, Павеле, ту требуе сэ стай ынаинтя Чезарулуй ши ятэ кэ Думнезеу ць-а дэруит пе тоць чей че мерг ку корабия ымпреунэ ку тине.’
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25Де ачея, оаменилор, лиништици-вэ, кэч ам ынкредере ын Думнезеу кэ се ва ынтымпла аша кум ми с-а спус.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26Дар требуе сэ дэм песте ун остров.”
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27Ын ноаптя а пайспрезечя, пе кынд ерам ымпиншь ынкоаче ши ынколо ку корабия пе Маря Адриатикэ, пе ла мезул нопций, маринарий ау бэнуит кэ се апропие де пэмынт.
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28Ау мэсурат адынчимя апей ши ау гэсит доуэзечь де стынжень; ау мерс пуцин май департе, ау мэсурат-о дин ноу ши ау гэсит чинчспрезече стынжень.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29Де тямэ сэ ну се ловяскэ де стынчь, ау арункат патру анкоре ынспре кырма корабией ши доряу сэ се факэ зиуэ.
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30Дар, деоарече корэбиерий кэутау сэ фугэ дин корабие ши слобозяу лунтря ын маре, суб кувынт кэ ар вря сэ арунче анкореле ынспре партя динаинте а корабией,
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31Павел а зис суташулуй ши осташилор: „Дакэ оамений ачештя ну вор рэмыне ын корабие, ну путець фи скэпаць.”
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32Атунч, осташий ау тэят фунииле лунтрий ши ау лэсат-о сэ кадэ.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33Ынаинте де зиуэ, Павел а ругат пе тоць сэ мэнынче ши а зис: „Астэзь сунт пайспрезече зиле де кынд стаць мереу де веге ши н-аць луат нимик де мынкаре ын гурэ.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34Де ачея, вэ рог сэ мынкаць, кэч лукрул ачеста есте пентру скэпаря воастрэ ши ну ви се ва перде ничун пэр дин кап.”
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35Дупэ че а спус ачесте ворбе, а луат пыне, а мулцумит луй Думнезеу ынаинтя тутурор, а фрынт-о ши а ынчепут сэ мэнынче.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36Тоць с-ау ымбэрбэтат атунч ши ау луат ши ей де ау мынкат.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37Ын корабие ерам де тоць доуэ суте шаптезечь ши шасе де суфлете.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38Дупэ че с-ау сэтурат, ау ушурат корабия, арункынд грыул ын маре.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39Кынд с-а фэкут зиуэ, н-ау куноскут пэмынтул, дар ау вэзут де департе ун голф, каре авя малурь нисипоасе, ши ау хотэрыт сэ ымпингэ корабия ынтр-аколо, дакэ ва фи ку путинцэ.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40Ау тэят анкореле, ка сэ ле слобозяскэ ын маре, ши ау слэбит ын ачелашь тимп фунииле кырмелор, апой ау ридикат вентрила чя микэ дупэ суфларя вынтулуй ши с-ау ындрептат спре мал.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41Дар ау дат песте о лимбэ де пэмынт, унде с-а ынфипт корабия, ши партя динаинте а корабией с-а ымплынтат ши стэтя неклинтитэ, пе кынд партя динапой а ынчепут сэ се рупэ де избитура валурилор.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42Осташий ау фост де пэрере сэ омоаре пе чей ынтемницаць, ка сэ ну скапе вреунул прин ынот.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43Суташул ынсэ, каре воя сэ скапе пе Павел, й-а оприт де ла гындул ачеста. А порунчит ка чей че пот ынота сэ се арунче де пе корабие ын апэ ши сэ ясэ чей динтый ла пэмынт,
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44яр чейлалць сэ се ашезе уний пе скындурь, яр алций пе фрынтурь де корабие, ши аша с-а фэкут кэ ау ажунс тоць теферь ла ускат.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.