Дела апостолска 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
1Павел с-а уйтат цинтэ ла собор ши а зис: „Фрацилор, еу ам вецуит ку тоатэ курэция куӂетулуй меу ынаинтя луй Думнезеу пынэ ын зиуа ачаста…”
2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
2Мареле преот Анания а порунчит челор че стэтяу лынгэ ел сэ-л ловяскэ песте гурэ.
3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
3Атунч, Павел й-а зис: „Те ва бате Думнезеу, перете вэруит! Ту шезь сэ мэ жудечь дупэ Леӂе ши порунчешть сэ мэ ловяскэ, ымпотрива Леӂий!”
4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
4Чей че стэтяу лынгэ ел й-ау зис: „Ыць баць жок де мареле преот ал луй Думнезеу?”
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
5Ши Павел а зис: „Н-ам штиут, фрацилор, кэ есте мареле преот, кэч есте скрис: ‘Пе май-мареле нородулуй тэу сэ ну-л грэешть де рэу.’”
6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
6Павел, ка унул каре штия кэ о парте дин адунаре ерау садукей, яр алта фарисей, а стригат ын плин собор: „Фрацилор, еу сунт фарисеу, фиу де фарисеу; дин причина нэдеждий ын ынвиеря морцилор сунт дат ын жудекатэ.”
7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
7Кынд а зис ворбеле ачестя, с-а стырнит о неынцелеӂере ынтре фарисей ши садукей, ши адунаря с-а дезбинат.
8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
8Кэч садукеий зик кэ ну есте ынвиере, нич ынӂер, нич дух, пе кынд фарисеий ле мэртурисеск пе амындоуэ.
9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
9С-а фэкут о маре зарвэ, ши кыцьва кэртурарь дин партида фарисеилор с-ау скулат ын пичоаре, ау ынчепут о чартэ апринсэ ши ау зис: „Ной ну гэсим ничо винэ ын омул ачеста; дар дакэ й-а ворбит ун дух сау ун ынӂер?”…
10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
10Фииндкэ гылчава крештя, кэпитанул се темя ка Павел сэ ну фие рупт ын букэць де ей. Де ачея а порунчит осташилор сэ се кобоаре, сэ-л смулгэ дин мижлокул лор ши сэ-л дукэ ын четэцуе.
11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
11Ын ноаптя урмэтоаре, Домнул С-а арэтат луй Павел ши й-а зис: „Ындрэзнеште, Павеле, кэч, дупэ кум ай мэртурисит деспре Мине ын Иерусалим, тот аша требуе сэ мэртурисешть ши ын Рома.”
12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
12Ла зиуэ, иудеий ау унелтит ши с-ау легат ку блестем кэ ну вор мынка, нич ну вор бя пынэ ну вор оморы пе Павел.
13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
13Чей че фэкусерэ легэмынтул ачеста ерау май мулць де патрузечь.
14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
14Ей с-ау дус ла преоций чей май де сямэ ши ла бэтрынь ши ле-ау зис: „Ной не-ам легат ку маре блестем сэ ну густэм нимик пынэ ну вом оморы пе Павел.
15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
15Акум дар, вой, ымпреунэ ку соборул, даць де штире кэпитанулуй ши ругаци-л сэ-л адукэ мыне жос, ынаинтя воастрэ, ка ши кум аць вря сэ-й черчетаць причина май ку де-амэнунтул, ши пынэ сэ ажунгэ ел, ной сунтем гата сэ-л оморым.”
16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
16Фиул сурорий луй Павел а аузит де ачастэ курсэ, с-а дус ын четэцуе ши а спус луй Павел.
17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
17Павел а кемат пе унул дин суташь ши а зис: „Ду пе тинерелул ачеста ла кэпитан, кэч аре сэ-й спунэ чева.”
18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
18Суташул а луат пе тынэр ку ел, л-а дус ла кэпитан ши а зис: „Павел чел ынтемницат м-а кемат ши м-а ругат сэ адук ла тине пе ачест тинерел, каре аре сэ-ць спунэ чева.”
19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
19Кэпитанул л-а апукат де мынэ, л-а луат деопарте ши л-а ынтребат: „Че ай сэ-мь спуй?”
20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
20Ел а рэспунс: „Иудеий с-ау сфэтуит сэ те роаӂе сэ адучь мыне пе Павел ынаинтя соборулуй, ка ши кум ай авя сэ-л черчетезь май ку де-амэнунтул.
21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
21Ту сэ ну-й аскулць, пентру кэ май мулць де патрузечь динтре ей ыл пындеск ши с-ау легат ку блестем сэ ну мэнынче ши сэ ну бя нимик пынэ ну-л вор оморы; акум стау гата ши н-аштяптэ декыт фэгэдуяла та.”
22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
22Кэпитанул а лэсат пе тинерел сэ плече ши й-а порунчит сэ ну спунэ нимэнуй кэ й-а дескоперит ачесте лукрурь.
23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
23Ын урмэ, а кемат пе дой суташь ши ле-а зис: „Ла часул ал трейля дин ноапте, сэ авець гата доуэ суте де осташь, шаптезечь де кэлэрець ши доуэ суте де сулицарь, ка сэ мяргэ пынэ ла Чезарея.”
24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
24Ле-а порунчит сэ адукэ ши добитоаче пентру Павел, ка сэ-л пунэ кэларе ши сэ-л дукэ сэнэтос ши тяфэр ла дрегэторул Феликс.
25И написа посланицу у којој овако говораше:
25Луй Феликс, й-а скрис о скрисоаре ку урмэторул купринс:
26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
26„Клаудиус Лисиас кэтре пряалесул дрегэтор Феликс: плекэчуне!
27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
27Ачест ом, пе каре л-ау принс иудеий, ера сэ фие оморыт де ей, ши еу м-ам дус репеде ку осташь ши л-ам скос дин мына лор, кэч ам афлат кэ есте роман.
28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
28Ам врут сэ афлу причина пентру каре-л пырау ши л-ам адус ынаинтя соборулуй лор.
29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
29Ам гэсит кэ ера пырыт пентру лукрурь привитоаре ла Леӂя лор, дар кэ ну сэвыршисе ничо нелеӂюире каре сэ фие вредникэ де моарте сау де ланцурь.
30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
30Ми с-а дат ынсэ де штире кэ иудеий ыл пындеск ка сэ-л омоаре; л-ам тримис ындатэ ла тине ши ам фэкут куноскут ши челор че-л ынвинуеск сэ-ць спунэ цие че ау ымпотрива луй. Фий сэнэтос.”
31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
31Осташий, дупэ порунка пе каре о примисерэ, ау луат пе Павел ши л-ау дус ноаптя пынэ ла Антипатрида.
32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
32А доуа зи, ау лэсат пе кэлэрець сэ-шь урмезе друмул ынаинте ку ел, яр ей с-ау ынторс ын четэцуе.
33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
33Ажуншь ын Чезарея, кэлэреций ау дат скрисоаря ын мына дрегэторулуй ши ау адус пе Павел ынаинтя луй.
34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
34Дрегэторул, дупэ че а читит скрисоаря, а ынтребат дин че цинут есте Павел. Кынд а афлат кэ есте дин Чиличия,
35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
35„те вой аскулта”, а зис ел, „кынд вор вени пырыший тэй”. Ши а порунчит сэ фие пэзит ын палатул луй Ирод.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.