Дела апостолска 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
1Pawl mah lokcaekkungnawk khet pacoengah, Kaminawk, nawkamyanawk, Sithaw ih tok hae vaihni ni khoek to poek toenghaih hoiah ni ka sak, tiah a naa.
2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
2To lok to thaih naah kalen koek qaima Ananias mah, anih taengah angdoe kami khaeah, Pawl ih pakha to boh pae hanah lokpaek.
3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
3To naah Pawl mah, Nang, rong kanglung hoi nok ih tapang! Sithaw mah nang ni bop lat tih: daan baktiah kai lokcaek han ih na ai maw toah nang hnut, tipongah daan ai ah kai boh han ih lok na paek loe? tiah a naa.
4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
4To naah Pawl taengah angdoe kaminawk mah, Sithaw kami, kalen koek qaima to hae tiah zoeh sai maw? tiah a naa o.
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
5Pawl mah, Nawkamyanawk, anih loe kalen koek qaima ni, tiah ka panoek ai pongah ni: nangmacae ukkungnawk to zoeh hmah, tiah tarik ih oh khoep bae, tiah a naa.
6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
6Toe toah kaom thoemto kaminawk loe Sadusi kami ah oh o, kalah thoemto kaminawk loe Farasi ah oh o, tiah Pawl mah panoek naah, Kaminawk, nawkamyanawk, kai loe Farasi capa ah ka oh pongah, Farasi ah ka oh: kadueh kami angthawk lethaih nuiah oephaih ka tawnh pongah, vaihi lokcaekhaih ahmuen ah kang doet, tiah a naa.
7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
7To lok a thuih pacoengah, Farasinawk hoi Sadusinawk lok angaek o moe, abu hnetto ah ampraek o.
8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
8Sadusinawk mah loe kadueh kami angthawk lethaih om ai, van kami doeh om ai, pakhra doeh om ai, tiah thuih o; toe Farasinawk mah loe to hmuennawk to oh, tiah tang o.
9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
9To pacoengah angzoehhaih lok to oh, nihcae thung ih ca tarik thoemto Farasi kaminawk loe angthawk o moe, lok aek pae o; nihcae mah, Hae kami zaehaih tidoeh om ai: muithla mah maw, van kami mah maw, lokthui pae nahaeloe kawbangmaw na tih o han? To pongah Sithaw koeh ai ih hmuen baktiah angzoeh o hma si, tiah a naa o.
10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
10Lokpung o parai pongah, Pawl to naeh o ueloe, taprawt o pat tih boeh, tiah misatuh angraeng mah zit pongah, misatuh kaminawk to patoeh tathuk, Pawl to nihcae salak hoiah tha hoi zaehsak moe, misatuh kaminawk ohhaih ahmuen ah caeh haih ving hanah lok a paek.
11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
11To na aqum ah Angraeng Pawl taengah angdoet pae, Poek caksak ah, Jerusalem vangpui ah kai nang doet haih baktih toengah, Rom vangpui ah doeh nang doet haih han oh, tiah a naa.
12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
12Khawnbang phak naah thoemto Judahnawk loe nawnto amkhueng o, Pawl hum ai karoek to buhcaak han ai ah, lokkamhaih a sak o.
13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
13Pawl hum han pacaeng kaminawk loe quipalito pong pop o.
14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
14Nihcae loe kalen koek qaima hoi kacoehtanawk khaeah caeh o moe, Pawl ka hum o ai karoek to buhcaak han ai ah lokkamhaih ka sak o boeh, tiah a naa o.
15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
15To pongah vaihi nangcae lokcaek kaminawk, Hae kami kawng kahoih ah ka panoek o thai hanah, khawnbangah anih nangcae khae patoeh let hanah, misatuh angraeng khaeah hni oh: Pawl nangcae khae pha ai naah anih hum hanah kam sak o coek boeh, tiah a naa o.
16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
16Pawl hum hanah nihcae mah loklam ah angang o boeh, tiah Pawl tanuh ih capa mah thaih naah, misatuh kaminawk ohhaih ahmuen ah caeh moe, Pawl khaeah thuih pae.
17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
17To naah Pawl mah cumvaito ukkung misatuh to kawk moe, Hae thendoeng hae misatuh angraeng khaeah caeh haih ah: anih khaeah lok maeto thuih han a tawnh, tiah a naa.
18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
18To pongah misatuh ukkung mah anih to misatuh angraeng khaeah caeh haih; thongim krah Pawl mah kai ang kawk moe, hae thendoeng mah nang khaeah lokthuih han a tawnh, to pongah nang khaeah caeh haih ah, tiah ang hnik, tiah a naa.
19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
19Misatuh angraeng mah thendoeng to ban ah patawnh, ahmuen kalah bangah caeh haih moe, tamquta hoi lok a dueng, tih lok maw thuih han na tawnh? tiah a naa.
20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
20To naah anih mah, Judahnawk mah khawnbangah Pawl to kamnoekta ah lokdueng han koeh o pongah, anih to lokcaekhaih ahmuen ah caeh haih tathuk hanah nang khaeah hni si, tiah lokthuih o boeh.
21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
21Toe Pawl hae nihcae khaeah patoeh hmah: tipongah tih nahaeloe kami quipalito pong kapop kaminawk loe Pawl hum ai karoek to buhcaak o han ai ah, lokkamhaih sak o moe, anih to loklam ah angang o boeh: vaihi nang ih lok ni a zing o, tiah a naa.
22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
22Misatuh angraeng mah to thendoeng khaeah, Kai khae nang thuih ih hmuennawk hae minawk khaeah thuih hmah, tiah thuih pae pacoengah, anih to amlaem sak.
23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
23Anih mah misatuh cumvaito ukkung kami hnetto kawk moe, misatuh cumvai hnetto, hrang angthueng misatuh quitarukto, tayae sin misatuh cumvai hnettonawk to vaiduem atue thumto naah Caesarea ah caeh han amsak o coek ah, tiah lokpaek.
24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
24Prae ukkung Filix khaeah, Pawl kahoihah phak thai hanah, hrang to suem pae o coek ah, tiah a naa.
25И написа посланицу у којој овако говораше:
25Misatuh angraeng mah atlim bang ih baktiah;
26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
26Klaudias Lisias mah, kahoih koek Prae ukkung angraeng Filix khaeah, Bansinhaih ca kang pat.
27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
27Hae kami loe Judahnawk mah naeh o moe, hum han thuih o boeh: anih loe Rom kami ah oh, tiah ka panoek naah, misatuh kaminawk hoi ka caeh o moe, anih to ka pahlong o.
28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
28Tipong maw anih zaehaih a net o, tiah panoek han ka koeh pongah, angmacae lokcaekhaih hma ah kang doetsak:
29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
29to tiah zae nethaih loe angmacae ih daan hoi kasaeng hmuen ah oh, tiah ka panoek, to pongah anih loe thong pakhrak moe, paduek han krah ai, tiah ka hnuk.
30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
30Anih to hum hanah angang o, tiah ang thuih o pongah, nang khaeah karangah kang patoeh; anih zaehaih net kaminawk mah doeh anih kawng nang khaeah thuih o hanah, kang patoeh roep, ngantui nasoe, tiah ca tarik pae.
31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
31To pongah misatuh angraeng mah paek ih lok baktih toengah, misatuh kaminawk mah Pawl to lak o moe, khoving ah Antipatris vangpui ah caeh o haih.
32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
32Hrang angthueng misatuh kaminawk loe khawnbangah Pawl hoi nawnto caeh o, khok hoiah kacaeh misatuh kaminawk loe angmacae ohhaih ahmuen ah amlaem o let:
33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
33hrang angthueng kaminawk Caesarea vangpui phak o naah, prae ukkung angraeng khaeah ca to paek o moe, Pawl to anih hma ah aap o.
34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
34Prae ukkung mah ca to kroek pacoengah, naa bang prae ah kaom kami maw? tiah lok a dueng. Anih mah Cilicia ah kaom kami ni, tiah panoek naah;
35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
35Anih khaeah, Na zaehaih net kaminawk phak o naah, nang kawng to thui si, tiah a naa. To pacoengah Pawl to a ohhaih Herod lokcaekhaih im ah kahoihah suek o hanah lok a paek.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.