Дела апостолска 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
1Apollo Korin vangpui ah oh naah, Pawl loe aluek bang prae hoiah Efisa vangpui ah angzoh: toah thoemto hnukbang kaminawk to a hnuk,
2рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
2to naah nihcae khaeah, Na tang o pacoengah Kacai Muithla na hnuk o boeh maw? tiah a dueng; to naah nihcae mah, Kacai Muithla oh, tito ka thaih o vai ai, tiah pathim pae o.
3А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
3Anih mah nihcae khaeah, to tih nahaeloe kawbaktih tuinuemhaih maw na hnuk o? tiah a naa. Nihcae mah, Johan tuinuemhaih, tiah a naa o.
4А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
4Pawl mah, Johan tuinuemhaih loe dawnpakhuem tuinuemhaih ni, anih mah loe angmah hnukah angzo han koi kami to ni tang o hanah kaminawk khaeah thuih pae, to angzo han koi kami loe Jesu Kri thuih koehhaih ih ni, tiah a naa.
5А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
5Nihcae mah to lok to thaih o naah, Jesu Kri ih ahmin hoiah tuinuem o.
6А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
6Pawl mah nihcae nuiah ban koeng pae naah, nihcae nuiah Kacai Muithla to angzoh; to naah nihcae mah kalah loknawk to apaeh o moe, lok to taphong o.
7А беше људи свега око дванаест.
7Nihcae loe sungqum boih ah kami hatlai hnetto oh o.
8И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
8Pawl loe sineko thungah caeh moe, khrah thumto thung misahoihaih hoiah lokthuih, kaminawk Sithaw ukhaih prae ah paqoi thai hanah lok a thuih pae.
9А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
9Toe thoemto kaminawk loe palung thah o parai moe, a thuih ih lok to tang pae o ai, hae baktih Sithaw bokhaih loklam loe hoih ai, tiah kaminawk khaeah thuih pae o pongah, Pawl mah nihcae to caehtaak ving, hnukbang kaminawk hoi ampraek o pacoengah, Tyrana ca amtukhaih im ah nithokkruek ca to patuk.
10И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
10To tiah saning hnetto thung tok a sak, to pongah Asia prae ah kaom Judahnawk hoi Griknawk boih mah Angraeng Jesu ih lok to thaih o.
11И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
11Sithaw mah Pawl patohhaih rang hoiah dawnrai hmuennawk to sak:
12тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
12Pawl mah patoh ih pavawh hoi kaeng ah angzaeng ih kahni mataeng doeh ngantui ai kaminawk khaeah sinh pae o naah, to pavawh sui kaminawk boih ngantui o moe, kasae muithlanawk doeh nihcae thung hoiah tacawt o.
13И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
13To naah taqawk haek thaih, Judahnawk mah, Angraeng Jesu ih ahmin hoiah kasae muithlanawk to haek hanah taqawk mah naeh ih kaminawk khaeah caeh o moe, Kami takoh thung hoi tacawt hanah Pawl mah taphong ih Angraeng Jesu ih ahmin hoiah lok kang paek, tiah a naa o.
14А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
14Kalen koek qaima, Judah kami, Sceva ih capa taruktonawk mah to tiah sak o.
15А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
15Kasae muithla mah, Jesu loe ka panoek, Pawl doeh ka panoek; toe nangcae loe mi aa? tiah a naa.
16И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
16To naah kasae muithla tawn kami mah nihcae to hmang, nihcae to apanh moe, pazawk; nihcae loe ahmaa cak o moe, to im hoiah bangkrai ah cawnh o ving.
17И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
17To hmuen kawng to Efisa vangpui ah kaom Judahnawk hoi Griknawk mah thaih o naah, nihcae loe zit o moe, Angraeng Jesu ih ahmin to pakoeh o.
18И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
18Pop parai tang caanawk angzoh o moe, a sak o ih hmuen kawng to taphong o.
19А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
19Miklet kop kaminawk loe angmacae ih cabunawk to sinh o cuu moe, kaminawk hma ah hmai hoiah qoeng o: to cabu atho to nihcae mah pakoep o naah, sum phoisa sing pangato phak.
20Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
20To tiah Sithaw lok to qoeng moe, pung tahang.
21И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
21To tiah hmuennawk oh pacoengah, Pawl loe Macedonia prae hoiah Akaia prae ah caeh poe moe, Jerusalem ah ka caeh pacoengah, Rom vangpui ah ka caeh han, tiah poekhaih a tawnh.
22И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
22Anih bomkung, Timote hoi Erasta to Macedonia prae ah patoeh, angmah loe Asia prae ah nawnetta thung cam vop.
23А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
23To nathuem ah bokhaih bang hoi kasaeng paroeai lokpunghaih to oh.
24јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
24Demetria, tiah ahmin kaom sum daeng kami maeto loe, Diana bokhaih im to sak pongah phoisa paroeai a hnuk;
25он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
25anih loe toksah ampuinawk hoi taqawk bokhaih im sah kaminawk to kawk moe, Ampuinawk, aicae loe hae tok a sak o haih hoiah paroeai amekhaih a hnuk o, tito na panoek o.
26и видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
26Hae kami Pawl mah Efisa vangpui khue ai, Asia prae boih ah kami ban hoiah sak ih sithaw loe Sithaw tangtang na ai ni, tiah paroeai kaminawk to pacuek moe, loklam amkhraengsak boih boeh, tito na hnuk o moe, na thaih o boeh:
27И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
27to pongah kaminawk mah aicae ih tok hae kasae thui o tih, tiah doeh sah o mak ai boeh; lensawk Diana sithaw amno ih tempul doeh kaminawk mah khen o pasae ueloe, phrae o tih boeh; Asia prae boih hoi long pum mah bok o ih sithaw amno hoi sithaw lensawkhaih doeh anghmaa tih boeh, tiah a naa.
28А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
28To lok to nihcae mah thaih o naah, nihcae palungphui o moe, Efisa vangpui ih Diana hae len koek, tiah hang o.
29И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
29Vangpui loe lok angaekhaih hoiah koi: poek amhonghaih hoiah hnawhhaih imthung ah nawnto caeh o moe, Pawl hoi nawnto kholong kacaeh, Macedonia kami ah kaom, Kaia hoi Aristarka to naeh o.
30А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
30Pawl loe kaminawk salakah akun han koeh, toe hnukbang kaminawk mah pakaa pae o.
31А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
31Asia prae thungah kaom Pawl ih ampuinawk, thoemto angraengnawk mah doeh hnawhhaih imthung ah caeh han ai ah lokpat pae o.
32Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
32Toah kaom kaminawk loe poek anghmang o sut moe, maeto hoi maeto mah thuih ih lok lah boih pongah, paroeai kaminawk loe tipongah maw hae ah nawnto amkhueng o, tito panoek o ai.
33А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
33Alexander to pop parai kaminawk salak hoiah a zaeh o, Judahnawk mah anih to hmabang ah tanawt o. Alexander mah rangpuinawk khaeah lokthuih koeh pongah, ban hoi angmathaih to paek.
34А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
34Toe nihcae mah anih loe Judah kami ni, tiah panoek o naah loe, kaminawk boih mah lok maeto hoiah, Efisa kaminawk ih Diana hae len koek, tiah atue hnetto thung hang o.
35А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
35Avang thung ih ca tarik kami mah rangpui kaminawk to kamongah ohsak pacoeng ah, nangcae Efisa kaminawk, Efisa vangpui thungah kaom kaminawk loe Jupiter hoi kakrah tathuk kalen sawk Diana sithaw ih krang bok kami ah na oh o, tito panoek ai kami om tih maw?
36Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
36Hae lok hae mi mah doeh aek thai mak ai, to pongah kawbaktih hmuen doeh tha patohhaih hoi sah ai ah, na oh o duem han oh, tiah a naa.
37јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
37Hae kami hnik loe tempul ih hmuen paqu kami na ai ni, nangcae ih sithaw amno doeh kasae thui hoi ai to mah, haeah nang hoih o.
38А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
38Demetria hoi sum daeng angmah ih ampuinawk mah kaminawk nuiah palungphuihaih tawn o nahaeloe, lokcaekhaih ahmuen to oh: lokcaekkung doeh oh, toah maeto hoi maeto mikhmai kangtong ah lok a thuih o han oh.
39Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
39To pacoengah kalah hmuen kawng lokdueng han na koeh o nahaeloe, daan baktiah sak ih amkhuenghaih ahmuen ah lok to dueng han oh.
40Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну.
40Aicae pongah maw vaihniah kaom lokpunghaih hae oh moeng, tiah kho a poek o han oh, hae tiah rangpui angcuuhaih ahmuen ah thuih han koi lokpui parai maeto doeh om ai, tiah a naa.
41И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.
41Anih mah to tiah lokthuih pacoengah, rangpui angcuuhaih to a boengsak.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.