Дела апостолска 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
1While Apollos was at Corinth, Paul, having passed through the upper country, came to Ephesus and found certain disciples.
2рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
2He said to them, “Did you receive the Holy Spirit when you believed?” They said to him, “No, we haven’t even heard that there is a Holy Spirit.”
3А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
3He said, “Into what then were you baptized?” They said, “Into John’s baptism.”
4А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
4Paul said, “John indeed baptized with the baptism of repentance, saying to the people that they should believe in the one who would come after him, that is, in Christ Jesus.”
5А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
5When they heard this, they were baptized in the name of the Lord Jesus.
6А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
6When Paul had laid his hands on them, the Holy Spirit came on them and they spoke with other languages and prophesied.
7А беше људи свега око дванаест.
7They were about twelve men in all.
8И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
8He entered into the synagogue and spoke boldly for a period of three months, reasoning and persuading about the things concerning God’s Kingdom.
9А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
9But when some were hardened and disobedient, speaking evil of the Way before the multitude, he departed from them and separated the disciples, reasoning daily in the school of Tyrannus.
10И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
10This continued for two years, so that all those who lived in Asia heard the word of the Lord Jesus, both Jews and Greeks.
11И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
11God worked special miracles by the hands of Paul,
12тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
12so that even handkerchiefs or aprons were carried away from his body to the sick, and the diseases departed from them, and the evil spirits went out.
13И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
13But some of the itinerant Jews, exorcists, took on themselves to invoke over those who had the evil spirits the name of the Lord Jesus, saying, “We adjure you by Jesus whom Paul preaches.”
14А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
14There were seven sons of one Sceva, a Jewish chief priest, who did this.
15А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
15The evil spirit answered, “Jesus I know, and Paul I know, but who are you?”
16И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
16The man in whom the evil spirit was leaped on them, overpowered them, and prevailed against them, so that they fled out of that house naked and wounded.
17И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
17This became known to all, both Jews and Greeks, who lived at Ephesus. Fear fell on them all, and the name of the Lord Jesus was magnified.
18И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
18Many also of those who had believed came, confessing and declaring their deeds.
19А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
19Many of those who practiced magical arts brought their books together and burned them in the sight of all. They counted their price, and found it to be fifty thousand pieces of silver.
20Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
20So the word of the Lord was growing and becoming mighty.
21И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
21Now after these things had ended, Paul determined in the Spirit, when he had passed through Macedonia and Achaia, to go to Jerusalem, saying, “After I have been there, I must also see Rome.”
22И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
22Having sent into Macedonia two of those who served him, Timothy and Erastus, he himself stayed in Asia for a while.
23А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
23About that time there arose no small disturbance concerning the Way.
24јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
24For a certain man named Demetrius, a silversmith who made silver shrines of Artemis, brought no little business to the craftsmen,
25он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
25whom he gathered together with the workmen of like occupation, and said, “Sirs, you know that by this business we have our wealth.
26и видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
26You see and hear that not at Ephesus alone, but almost throughout all Asia, this Paul has persuaded and turned away many people, saying that they are no gods that are made with hands.
27И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
27Not only is there danger that this our trade come into disrepute, but also that the temple of the great goddess Artemis will be counted as nothing and her majesty destroyed, whom all Asia and the world worships.”
28А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
28When they heard this they were filled with anger, and cried out, saying, “Great is Artemis of the Ephesians!”
29И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
29The whole city was filled with confusion, and they rushed with one accord into the theater, having seized Gaius and Aristarchus, men of Macedonia, Paul’s companions in travel.
30А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
30When Paul wanted to enter in to the people, the disciples didn’t allow him.
31А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
31Certain also of the Asiarchs, being his friends, sent to him and begged him not to venture into the theater.
32Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
32Some therefore cried one thing, and some another, for the assembly was in confusion. Most of them didn’t know why they had come together.
33А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
33They brought Alexander out of the multitude, the Jews putting him forward. Alexander beckoned with his hand, and would have made a defense to the people.
34А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
34But when they perceived that he was a Jew, all with one voice for a time of about two hours cried out, “Great is Artemis of the Ephesians!”
35А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
35When the town clerk had quieted the multitude, he said, “You men of Ephesus, what man is there who doesn’t know that the city of the Ephesians is temple keeper of the great goddess Artemis, and of the image which fell down from Zeus?
36Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
36Seeing then that these things can’t be denied, you ought to be quiet and to do nothing rash.
37јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
37For you have brought these men here, who are neither robbers of temples nor blasphemers of your goddess.
38А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
38If therefore Demetrius and the craftsmen who are with him have a matter against anyone, the courts are open and there are proconsuls. Let them press charges against one another.
39Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
39But if you seek anything about other matters, it will be settled in the regular assembly.
40Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну.
40For indeed we are in danger of being accused concerning today’s riot, there being no cause. Concerning it, we wouldn’t be able to give an account of this commotion.”
41И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.
41When he had thus spoken, he dismissed the assembly.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.