Дела апостолска 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1In Iconium, they entered together into the synagogue of the Jews, and so spoke that a great multitude both of Jews and of Greeks believed.
2А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2But the disbelieving Jews stirred up and embittered the souls of the Gentiles against the brothers.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3Therefore they stayed there a long time, speaking boldly in the Lord, who testified to the word of his grace, granting signs and wonders to be done by their hands.
4А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4But the multitude of the city was divided. Part sided with the Jews and part with the apostles.
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5When some of both the Gentiles and the Jews, with their rulers, made a violent attempt to mistreat and stone them,
6они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6they became aware of it and fled to the cities of Lycaonia, Lystra, Derbe, and the surrounding region.
7И онамо проповедаху јеванђеље.
7There they preached the Good News.
8И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
8At Lystra a certain man sat, impotent in his feet, a cripple from his mother’s womb, who never had walked.
9Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9He was listening to Paul speaking, who, fastening eyes on him and seeing that he had faith to be made whole,
10рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10said with a loud voice, “Stand upright on your feet!” He leaped up and walked.
11А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11When the multitude saw what Paul had done, they lifted up their voice, saying in the language of Lycaonia, “The gods have come down to us in the likeness of men!”
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12They called Barnabas “Jupiter”, and Paul “Mercury”, because he was the chief speaker.
13А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13The priest of Jupiter, whose temple was in front of their city, brought oxen and garlands to the gates, and would have made a sacrifice along with the multitudes.
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14But when the apostles, Barnabas and Paul, heard of it, they tore their clothes and sprang into the multitude, crying out,
15Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15“Men, why are you doing these things? We also are men of the same nature as you, and bring you good news, that you should turn from these vain things to the living God, who made the sky, the earth, the sea, and all that is in them;
16који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16who in the generations gone by allowed all the nations to walk in their own ways.
17И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17Yet he didn’t leave himself without witness, in that he did good and gave you rains from the sky and fruitful seasons, filling our hearts with food and gladness.”
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18Even saying these things, they hardly stopped the multitudes from making a sacrifice to them.
19дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19But some Jews from Antioch and Iconium came there, and having persuaded the multitudes, they stoned Paul and dragged him out of the city, supposing that he was dead.
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20But as the disciples stood around him, he rose up, and entered into the city. On the next day he went out with Barnabas to Derbe.
21И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21When they had preached the Good News to that city and had made many disciples, they returned to Lystra, Iconium, and Antioch,
22Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22strengthening the souls of the disciples, exhorting them to continue in the faith, and that through many afflictions we must enter into God’s Kingdom.
23И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23When they had appointed elders for them in every assembly, and had prayed with fasting, they commended them to the Lord on whom they had believed.
24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24They passed through Pisidia and came to Pamphylia.
25И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25When they had spoken the word in Perga, they went down to Attalia.
26И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26From there they sailed to Antioch, from where they had been committed to the grace of God for the work which they had fulfilled.
27А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27When they had arrived and had gathered the assembly together, they reported all the things that God had done with them, and that he had opened a door of faith to the nations.
28И осташе онде не мало времена с ученицима.
28They stayed there with the disciples for a long time.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.