Дела апостолска 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
1After the uproar had ceased, Paul sent for the disciples, took leave of them, and departed to go into Macedonia.
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
2When he had gone through those parts and had encouraged them with many words, he came into Greece.
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
3When he had spent three months there, and a plot was made against him by Jews as he was about to set sail for Syria, he determined to return through Macedonia.
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
4These accompanied him as far as Asia: Sopater of Beroea, Aristarchus and Secundus of the Thessalonians, Gaius of Derbe, Timothy, and Tychicus and Trophimus of Asia.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
5But these had gone ahead, and were waiting for us at Troas.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
6We sailed away from Philippi after the days of Unleavened Bread, and came to them at Troas in five days, where we stayed seven days.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
7On the first day of the week, when the disciples were gathered together to break bread, Paul talked with them, intending to depart on the next day; and continued his speech until midnight.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
8There were many lights in the upper room where we were gathered together.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
9A certain young man named Eutychus sat in the window, weighed down with deep sleep. As Paul spoke still longer, being weighed down by his sleep, he fell down from the third floor and was taken up dead.
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
10Paul went down and fell upon him, and embracing him said, “Don’t be troubled, for his life is in him.”
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
11When he had gone up, had broken bread and eaten, and had talked with them a long while, even until break of day, he departed.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
12They brought the boy in alive, and were greatly comforted.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
13But we, going ahead to the ship, set sail for Assos, intending to take Paul aboard there; for he had so arranged, intending himself to go by land.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
14When he met us at Assos, we took him aboard and came to Mitylene.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
15Sailing from there, we came the following day opposite Chios. The next day we touched at Samos and stayed at Trogyllium, and the day after we came to Miletus.
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
16For Paul had determined to sail past Ephesus, that he might not have to spend time in Asia; for he was hastening, if it were possible for him, to be in Jerusalem on the day of Pentecost.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
17From Miletus he sent to Ephesus and called to himself the elders of the assembly.
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
18When they had come to him, he said to them, “You yourselves know, from the first day that I set foot in Asia, how I was with you all the time,
19служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
19serving the Lord with all humility, with many tears, and with trials which happened to me by the plots of the Jews;
20како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
20how I didn’t shrink from declaring to you anything that was profitable, teaching you publicly and from house to house,
21сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
21testifying both to Jews and to Greeks repentance toward God and faith toward our Lord Jesus.
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
22Now, behold, I go bound by the Spirit to Jerusalem, not knowing what will happen to me there;
23осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
23except that the Holy Spirit testifies in every city, saying that bonds and afflictions wait for me.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
24But these things don’t count; nor do I hold my life dear to myself, so that I may finish my race with joy, and the ministry which I received from the Lord Jesus, to fully testify to the Good News of the grace of God.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
25“Now, behold, I know that you all, among whom I went about preaching God’s Kingdom, will see my face no more.
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
26Therefore I testify to you today that I am clean from the blood of all men,
27јер не изоставих да покажем вољу Божју.
27for I didn’t shrink from declaring to you the whole counsel of God.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
28Take heed, therefore, to yourselves and to all the flock, in which the Holy Spirit has made you overseers, to shepherd the assembly of the Lord and God which he purchased with his own blood.
29јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
29For I know that after my departure, vicious wolves will enter in among you, not sparing the flock.
30и између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
30Men will arise from among your own selves, speaking perverse things, to draw away the disciples after them.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
31Therefore watch, remembering that for a period of three years I didn’t cease to admonish everyone night and day with tears.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
32Now, brothers, I entrust you to God and to the word of his grace, which is able to build up and to give you the inheritance among all those who are sanctified.
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
33I coveted no one’s silver, gold, or clothing.
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
34You yourselves know that these hands served my necessities, and those who were with me.
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
35In all things I gave you an example, that so laboring you ought to help the weak, and to remember the words of the Lord Jesus, that he himself said, ‘It is more blessed to give than to receive.’ ”
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
36When he had spoken these things, he knelt down and prayed with them all.
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
37They all wept freely, and fell on Paul’s neck and kissed him,
38жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
38sorrowing most of all because of the word which he had spoken, that they should see his face no more. Then they accompanied him to the ship.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.