Дела апостолска 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
1At Iconium, Paul and Barnabas went as usual into the Jewish synagogue, where they spoke so well that a great number of Jews and Greeks believed.
2А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
2But the unbelieving Jews stirred up the Gentiles and poisoned their minds against the brothers.
3Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
3So Paul and Barnabas spent considerable time there, speaking boldly for the Lord, who affirmed the message of His grace by enabling them to perform signs and wonders.
4А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
4The people of the city were divided. Some sided with the Jews, and others with the apostles.
5А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
5But when the Gentiles and Jews, together with their rulers, set out to mistreat and stone them,
6они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
6they found out about it and fled to the Lycaonian cities of Lystra and Derbe and to the surrounding region,
7И онамо проповедаху јеванђеље.
7where they continued to preach the gospel.
8И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матере своје, и не беше никад ходио.
8In Lystra there sat a man crippled in his feet, who was lame from birth and had never walked.
9Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
9This man was listening to the words of Paul, who looked intently at him and saw that he had faith to be healed.
10рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.
10In a loud voice Paul called out, “Stand up on your feet!” And the man jumped up and began to walk.
11А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.
11When the crowds saw what Paul had done, they lifted up their voices in the Lycaonian language: “The gods have come down to us in human form!”
12И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
12Barnabas they called Zeus, and Paul they called Hermes, because he was the chief speaker.
13А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
13The priest of Zeus, whose temple was just outside the city, brought bulls and wreaths to the city gates, hoping to offer a sacrifice along with the crowds.
14А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:
14But when the apostles Barnabas and Paul found out about this, they tore their clothes and rushed into the crowd, shouting,
15Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
15“Men, why are you doing this? We too are only men, human like you. We are bringing you good news that you should turn from these worthless things to the living God, who made heaven and earth and sea and everything in them.
16који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
16In past generations, He let all nations go their own way.
17И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
17Yet He has not left Himself without testimony to His goodness: He gives you rain from heaven and fruitful seasons, filling your hearts with food and gladness.”
18И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
18Even with these words, Paul and Barnabas could hardly stop the crowds from sacrificing to them.
19дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
19Then some Jews arrived from Antioch and Iconium and won over the crowds. They stoned Paul and dragged him outside the city, presuming he was dead.
20А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
20But after the disciples had gathered around him, he got up and went back into the city. And the next day he left with Barnabas for Derbe.
21И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
21They preached the gospel to that city and made many disciples. Then they returned to Lystra, Iconium, and Antioch,
22Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
22strengthening the souls of the disciples and encouraging them to continue in the faith. “We must endure many hardships to enter the kingdom of God,” they said.
23И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
23Paul and Barnabas appointed elders for them in each church, praying and fasting as they entrusted them to the Lord, in whom they had believed.
24И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.
24After passing through Pisidia, they came to Pamphylia.
25И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.
25And when they had spoken the word in Perga, they went down to Attalia.
26И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
26From Attalia they sailed to Antioch, where they had been commended to the grace of God for the work they had just completed.
27А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
27When they arrived, they gathered the church together and reported all that God had done through them, and how He had opened the door of faith to the Gentiles.
28И осташе онде не мало времена с ученицима.
28And they spent a long time there with the disciples.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.