Дела апостолска 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
1Agrippa said to Paul, “You have permission to speak for yourself.” Then Paul stretched out his hand and began his defense:
2За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
2“King Agrippa, I consider myself fortunate to stand before you today to defend myself against all the accusations of the Jews,
3а највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
3especially since you are acquainted with all the Jewish customs and controversies. I beg you, therefore, to listen to me patiently.
4Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
4Surely all the Jews know how I have lived from the earliest days of my youth, among my own people and in Jerusalem.
5Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
5They have known me for a long time and can testify, if they are willing, that I lived as a Pharisee, adhering to the strictest sect of our religion.
6И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
6And now I stand on trial because of my hope in the promise that God made to our fathers,
7коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
7the promise our twelve tribes are hoping to realize as they earnestly serve God day and night. It is because of this hope, O king, that I am accused by the Jews.
8Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
8Why would any of you consider it incredible that God raises the dead?
9Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
9So then, I too was convinced that I ought to do all I could to oppose the name of Jesus of Nazareth.
10као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
10And that is what I did in Jerusalem. With authority from the chief priests I put many of the saints in prison, and when they were condemned to death, I cast my vote against them.
11И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
11I frequently had them punished in the synagogues, and I tried to make them blaspheme. In my raging fury against them, I even went to foreign cities to persecute them.
12За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
12In this pursuit I was on my way to Damascus with the authority and commission of the chief priests.
13у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
13About noon, O king, as I was on the road, I saw a light from heaven, brighter than the sun, shining around me and my companions.
14А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
14We all fell to the ground, and I heard a voice say to me in Hebrew, ‘Saul, Saul, why do you persecute Me? It is hard for you to kick against the goads.’
15А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
15‘Who are You, Lord?’ I asked. ‘I am Jesus, whom you are persecuting,’ the Lord replied.
16него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
16‘But get up and stand on your feet. For I have appeared to you to appoint you as a servant and as a witness of what you have seen from Me and what I will show you.
17избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
17I will rescue you from your own people and from the Gentiles. I am sending you to them
18да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
18to open their eyes, so that they may turn from darkness to light and from the power of Satan to God, that they may receive forgiveness of sins and an inheritance among those sanctified by faith in Me.’
19Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
19So then, King Agrippa, I was not disobedient to the heavenly vision.
20него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
20First to those in Damascus and Jerusalem, then to everyone in the region of Judea, and then to the Gentiles, I declared that they should repent and turn to God, performing deeds worthy of their repentance.
21Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
21For this reason the Jews seized me in the temple courts and tried to kill me.
22Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
22But I have had God’s help to this day, and I stand here to testify to small and great alike. I am saying nothing beyond what the prophets and Moses said would happen:
23Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
23that the Christ would suffer, and as the first to rise from the dead, would proclaim light to our people and to the Gentiles.”
24А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
24At this stage of Paul’s defense, Festus exclaimed in a loud voice, “You are insane, Paul! Your great learning is driving you to madness!”
25А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
25But Paul answered, “I am not insane, most excellent Festus; I am speaking words of truth and sobriety.
26Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
26For the king knows about these matters, and I can speak freely to him. I am confident that none of this has escaped his notice, because it was not done in a corner.
27Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
27King Agrippa, do you believe the prophets? I know you do.”
28А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
28Then Agrippa said to Paul, “Can you persuade me in such a short time to become a Christian?”
29А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
29“Short time or long,” Paul replied, “I wish to God that not only you but all who hear me this day may become what I am, except for these chains.”
30И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
30Then the king and the governor rose, along with Bernice and those seated with them.
31и отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
31On their way out, they said to one another, “This man has done nothing worthy of death or imprisonment.”
32А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
32And Agrippa said to Festus, “This man could have been released if he had not appealed to Caesar.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.