Дела апостолска 26
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
1Агриппа сказал Павлу: позволяется тебе говорить за себя. Тогда Павел, простерши руку, стал говорить в свою защиту:
2За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
2царь Агриппа! почитаю себя счастливым, что сегодня могу защищаться перед тобою во всем, в чем обвиняют меня Иудеи,
3а највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
3тем более, что ты знаешь все обычаи и спорные мнения Иудеев. Посему прошу тебя выслушать меня великодушно.
4Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
4Жизнь мою от юности моей, которую сначала проводил я среди народа моего в Иерусалиме, знают все Иудеи;
5Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
5они издавна знают обо мне, если захотят свидетельствовать, что я жил фарисеем по строжайшему в нашем вероисповедании учению.
6И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
6И ныне я стою перед судом за надежду на обетование, данное от Бога нашим отцам,
7коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
7которого исполнение надеются увидеть наши двенадцать колен, усердно служа Богу день и ночь. За сию-то надежду, царь Агриппа, обвиняют меня Иудеи.
8Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
8Что же? Неужели вы невероятным почитаете, что Бог воскрешает мертвых?
9Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
9Правда, и я думал, что мне должно много действовать против имени Иисуса Назорея.
10као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
10Это я и делал в Иерусалиме: получив власть от первосвященников, я многих святых заключал в темницы, и, когда убивали их, я подавал на то голос;
11И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
11и по всем синагогам я многократно мучил их, и принуждал хулить Иисуса, и, в чрезмерной против них ярости, преследовал даже и в чужих городах.
12За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
12Для сего, идя в Дамаск со властью и поручением от первосвященников,
13у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
13среди дня на дороге я увидел, государь, с неба свет, превосходящий солнечное сияние, осиявший меня и шедших со мною.
14А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
14Все мы упали на землю, и я услышал голос, говоривший мне на еврейском языке: Савл, Савл! что ты гонишь Меня? Трудно тебе идти против рожна.
15А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
15Я сказал: кто Ты, Господи? Он сказал: “Я Иисус, Которого ты гонишь.
16него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
16Но встань и стань на ноги твои; ибо Я для того и явился тебе, чтобы поставить тебя служителем и свидетелем того, что ты видел и что Я открою тебе,
17избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
17избавляя тебя от народа Иудейского и от язычников, к которым Я теперь посылаю тебя
18да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
18открыть глаза им, чтобы они обратились от тьмы к свету и от власти сатаны к Богу и верою в Меня получили прощение грехов и жребий с освященными”.
19Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
19Поэтому, царь Агриппа, я не воспротивился небесному видению,
20него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
20но сперва жителям Дамаска и Иерусалима, потом всей земле Иудейской и язычникам проповедывал, чтобы они покаялись и обратились к Богу, делая дела, достойные покаяния.
21Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
21За это схватили меня Иудеи в храме и покушались растерзать.
22Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
22Но, получив помощь от Бога, я до сего дня стою, свидетельствуя малому и великому, ничего не говоря, кроме того, о чем пророки и Моисей говорили, что это будет,
23Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
23то есть что Христос имел пострадать и, восстав первый из мертвых, возвестить свет народу Иудейскому и язычникам.
24А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
24Когда он так защищался, Фест громким голосом сказал: безумствуешь ты, Павел! большая ученость доводит тебя до сумасшествия.
25А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
25Нет, достопочтенный Фест, сказал он, я не безумствую, но говорю слова истины и здравого смысла.
26Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
26Ибо знает об этом царь, перед которым и говорю смело. Я отнюдь не верю, чтобы от него было что-нибудь из сего скрыто; ибо это не в углу происходило.
27Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
27Веришь ли, царь Агриппа, пророкам? Знаю, что веришь.
28А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
28Агриппа сказал Павлу: ты немного не убеждаешь меня сделаться Христианином.
29А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
29Павел сказал: молил бы я Бога, чтобы, мало ли, много ли, не только ты, но и все, слушающие меня сегодня, сделались такими, как я, кроме этих уз.
30И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
30Когда он сказал это, царь и правитель, Вереника и сидевшие с ними встали;
31и отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
31и, отойдя в сторону, говорили между собою, что этот человек ничего, достойного смерти или уз, не делает.
32А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
32И сказал Агриппа Фесту: можно было бы освободить этого человека, если бы он не потребовал суда у кесаря. Посему и решился правитель послать его к кесарю.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.