Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Как уже многие начали составлять повествования о совершенно известных между нами событиях,
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2как передали нам то бывшие с самого начала очевидцами и служителями Слова,
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3то рассудилось и мне, по тщательном исследовании всего сначала, по порядку описать тебе, достопочтенный Феофил,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4чтобы ты узнал твердое основание того учения, в котором был наставлен.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5Во дни Ирода, царя Иудейского, был священник из Авиевой чреды, именем Захария, и жена его из рода Ааронова, имя ей Елисавета.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6Оба они были праведны пред Богом, поступая по всем заповедям и уставам Господним беспорочно.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7У них не было детей, ибо Елисавета была неплодна, и оба были уже в летах преклонных.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8Однажды, когда он в порядке своей чреды служил пред Богом,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9по жребию, как обыкновенно было у священников, досталось ему войти в храм Господень для каждения,
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10а все множество народа молилось вне во время каждения, -
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11тогда явился ему Ангел Господень, стоя по правую сторону жертвенника кадильного.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12Захария, увидев его, смутился, и страх напал на него.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13Ангел же сказал ему: не бойся, Захария, ибо услышана молитва твоя, и жена твоя Елисавета родит тебе сына, и наречешь ему имя: Иоанн;
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14и будет тебе радость и веселие, и многие о рождении его возрадуются,
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15ибо он будет велик пред Господом; не будет пить вина и сикера, и Духа Святаго исполнится еще от чрева матери своей;
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16и многих из сынов Израилевых обратит к Господу Богу их;
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17и предъидет пред Ним в духе и силе Илии, чтобы возвратить сердца отцов детям, и непокоривым образ мыслей праведников, дабы представить Господу народ приготовленный.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18И сказал Захария Ангелу: по чему я узнаю это? ибо я стар, и жена моя в летах преклонных.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19Ангел сказал ему в ответ: я Гавриил, предстоящий пред Богом, и послан говорить с тобою и благовестить тебе сие;
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20и вот, ты будешь молчать и не будешь иметь возможности говорить до того дня, как это сбудется, за то, что ты не поверил словам моим, которые сбудутся в свое время.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21Между тем народ ожидал Захарию и дивился, что он медлит в храме.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22Он же, выйдя, не мог говорить к ним; и они поняли, что он видел видение в храме; и он объяснялся с ними знаками, и оставался нем.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23А когда окончились дни службы его, возвратился в дом свой.
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24После сих дней зачала Елисавета, жена его, и таилась пять месяцев и говорила:
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25так сотворил мне Господь во дни сии, в которые призрел на меня, чтобы снять с меня поношение между людьми.
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26В шестой же месяц послан был Ангел Гавриил от Бога в город Галилейский, называемый Назарет,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27к Деве, обрученной мужу, именем Иосифу, из дома Давидова; имя же Деве: Мария.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28Ангел, войдя к Ней, сказал: радуйся, Благодатная! Господь с Тобою; благословенна Ты между женами.
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29Она же, увидев его, смутилась от слов его и размышляла, что бы это было за приветствие.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30И сказал Ей Ангел: не бойся, Мария, ибо Ты обрела благодать у Бога;
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31и вот, зачнешь во чреве, и родишь Сына, и наречешь Ему имя: Иисус.
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32Он будет велик и наречется Сыном Всевышнего, и даст Ему Господь Бог престол Давида, отца Его;
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33и будет царствовать над домом Иакова во веки, и Царству Его не будет конца.
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34Мария же сказала Ангелу: как будет это, когда я мужа не знаю?
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35Ангел сказал Ей в ответ: Дух Святый найдет на Тебя, и сила Всевышнего осенит Тебя; посему и рождаемое Святое наречется Сыном Божиим.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36Вот и Елисавета, родственница Твоя, называемая неплодною, и она зачала сына в старости своей, и ей уже шестой месяц,
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37ибо у Бога не останется бессильным никакое слово.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38Тогда Мария сказала: се, Раба Господня; да будет Мне по слову твоему. И отошел от Нее Ангел.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39Встав же Мария во дни сии, с поспешностью пошла в нагорную страну, в город Иудин,
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40и вошла в дом Захарии, и приветствовала Елисавету.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41Когда Елисавета услышала приветствие Марии, взыграл младенец во чреве ее; и Елисавета исполнилась Святаго Духа,
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42и воскликнула громким голосом, и сказала: благословенна Ты между женами, и благословен плод чрева Твоего!
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43И откуда это мне, что пришла Матерь Господа моего ко мне?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44Ибо когда голос приветствия Твоего дошел до слуха моего, взыграл младенец радостно во чреве моем.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45И блаженна Уверовавшая, потому что совершится сказанное ей от Господа.
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46И сказала Мария: величает душа моя Господа,
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47и возрадовался дух мой о Боге, Спасителе моем,
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48что призрел Он на смирение рабы своей, ибо отныне будут ублажать меня все роды;
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49что сотворил мне величие Сильный, и свято имя Его;
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50и милость Его в роды родов к боящимся Его;
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51явил силу мышцы Своей; рассеял надменных помышлениями сердца их;
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52низложил сильных с престолов, и вознес смиренных;
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53алчущих исполнил благ, и богатящихся отпустил ни с чем;
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54воспринял Израиля, отрока Своего, воспомянув милость,
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55как говорил отцам нашим, к Аврааму и семени его до века.
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56Пребыла же Мария с нею около трех месяцев, и возвратилась в дом свой.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57Елисавете же настало время родить, и она родила сына.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58И услышали соседи и родственники ее, что возвеличил Господь милость Свою над нею, и радовались с нею.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59В восьмой день пришли обрезать младенца и хотели назвать его, по имени отца его, Захариею.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60На это мать его сказала: нет, а назвать его Иоанном.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61И сказали ей: никого нет в родстве твоем, кто назывался бы сим именем.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62И спрашивали знаками у отца его, как бы он хотел назвать его.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63Он потребовал дощечку и написал: Иоанн имя ему. И все удивились.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64И тотчас разрешились уста его и язык его, и он стал говорить, благословляя Бога.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65И был страх на всех живущих вокруг них; и рассказывали обо всем этом по всей нагорной стране Иудейской.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66Все слышавшие положили это на сердце своем и говорили: что будет младенец сей? И рука Господня была с ним.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67И Захария, отец его, исполнился Святаго Духа и пророчествовал, говоря:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68благословен Господь Бог Израилев, что посетил народ Свой и сотворил избавление ему,
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69и воздвиг рог спасения нам в дому Давида, отрока Своего,
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70как возвестил устами бывших от века святых пророков Своих,
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71что спасет нас от врагов наших и от руки всех ненавидящих нас;
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72сотворит милость с отцами нашими и помянет святой завет Свой,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73клятву, которою клялся Он Аврааму, отцу нашему, дать нам,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74небоязненно, по избавлении от руки врагов наших,
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75служить Ему в святости и правде пред Ним, во все дни жизни нашей.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76И ты, младенец, наречешься пророком Всевышнего, ибо предъидешь пред лицем Господа приготовить пути Ему,
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77дать уразуметь народу Его спасение в прощении грехов их,
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78по благоутробному милосердию Бога нашего, которым посетил нас Восток свыше,
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79просветить сидящих во тьме и тени смертной, направить ноги наши на путь мира.
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80Младенец же возрастал и укреплялся духом, и был в пустынях до дня явления своего Израилю.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.