Јаковљева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
1Иаков, раб Бога и Господа Иисуса Христа, двенадцати коленам, находящимся в рассеянии, - радоваться.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
2С великою радостью принимайте, братия мои, когда впадаете в различные искушения,
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
3зная, что испытание вашей веры производит терпение;
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
4терпение же должно иметь совершенное действие, чтобы вы были совершенны во всей полноте, без всякого недостатка.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
5Если же у кого из вас не достает мудрости, да просит у Бога, дающего всем просто и без упреков, - и дастся ему.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
6Но да просит с верою, нимало не сомневаясь, потому что сомневающийся подобен морской волне, ветром поднимаемой и развеваемой.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
7Да не думает такой человек получить что-нибудь от Господа.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
8Человек с двоящимися мыслями не тверд во всех путях своих.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
9Да хвалится брат униженный высотою своею,
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
10а богатый - унижением своим, потому что он прейдет, как цвет на траве.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
11Восходит солнце, настает зной, и зноем иссушает траву, цвет ее опадает, исчезает красота вида ее; так увядает и богатый в путях своих.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
12Блажен человек, который переносит искушение, потому что, быв испытан, он получит венец жизни, который обещал Господь любящим Его.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
13В искушении никто не говори: Бог меня искушает; потому что Бог не искушается злом и Сам не искушает никого,
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
14но каждый искушается, увлекаясь и обольщаясь собственною похотью;
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
15похоть же, зачав, рождает грех, а сделанный грех рождает смерть.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
16Не обманывайтесь, братия мои возлюбленные.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
17Всякое даяние доброе и всякий дар совершенный нисходит свыше, от Отца светов, у Которого нет изменения и ни тени перемены.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
18Восхотев, родил Он нас словом истины, чтобы нам быть некоторым начатком Его созданий.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
19Итак, братия мои возлюбленные, всякий человек да будет скор на слышание, медлен на слова, медлен на гнев,
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
20ибо гнев человека не творит правды Божией.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
21Посему, отложив всякую нечистоту и остаток злобы, в кротости примите насаждаемое слово, могущее спасти ваши души.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
22Будьте же исполнители слова, а не слушатели только, обманывающие самих себя.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
23Ибо кто слушает слово и не исполняет, тот подобен человеку, рассматривающему природные черты лица своего в зеркале:
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
24он посмотрел на себя, отошел и тотчас забыл, каков он.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
25Но кто вникнет в закон совершенный, закон свободы, и пребудет в нем, тот, будучи не слушателем забывчивым, но исполнителем дела, блажен будет в своем действии.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
26Если кто из вас думает, что он благочестив, и не обуздывает своего языка, но обольщает свое сердце, у того пустое благочестие.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
27Чистое и непорочное благочестие пред Богом и Отцем есть то, чтобы призирать сирот и вдов в их скорбях и хранить себя неоскверненным от мира.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.