Јаковљева 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
1Братия мои! Не многие делайтесь учителями, зная, что мы подвергнемся большему осуждению,
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
2ибо все мы много согрешаем. Кто не согрешает в слове, тот человек совершенный, могущий обуздать и все тело.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
3Вот мы влагаем удила в рот коням, чтобы они повиновались нам, и управляем всем телом их.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
4Вот и корабли, как ни велики они и как ни сильными ветрами носятся, небольшим рулем направляются, куда хочет кормчий;
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
5так и язык - небольшой член, но много делает. Посмотри, небольшой огонь как много вещества зажигает!
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
6И язык - огонь, прикраса неправды; язык в таком положении находится между членами нашими, что оскверняет все тело и воспаляет круг жизни, будучи сам воспаляем от геенны.
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
7Ибо всякое естество зверей и птиц, пресмыкающихся и морских животных укрощается и укрощено естеством человеческим,
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
8а язык укротить никто из людей не может: это - неудержимое зло; он исполнен смертоносного яда.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
9Им благословляем Бога и Отца, и им проклинаем человеков, сотворенных по подобию Божию.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
10Из тех же уст исходит благословение и проклятие: не должно, братия мои, сему так быть.
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
11Течет ли из одного отверстия источника сладкая и горькая вода?
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
12Не может, братия мои, смоковница приносить маслины или виноградная лоза смоквы. Также и один источник не может изливать соленую и сладкую воду.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
13Мудр ли и разумен кто из вас, докажи это на самом деле добрым поведением с мудрою кротостью.
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
14Но если в вашем сердце вы имеете горькую зависть и сварливость, то не хвалитесь и не лгите на истину.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
15Это не есть мудрость, нисходящая свыше, но земная, душевная, бесовская,
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
16ибо где зависть и сварливость, там неустройство и все худое.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
17Но мудрость, сходящая свыше, во-первых, чиста, потом мирна, скромна, послушлива, полна милосердия и добрых плодов, беспристрастна и нелицемерна.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
18Плод же правды в мире сеется у тех, которые хранят мир.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.