Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Kalz o vezañ kemeret ar garg da skrivañ istor an traoù c'hoarvezet, hag anavezet mat evit bezañ gwir en hon touez,
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2hervez m'o deus degaset deomp ar re o deus o gwelet adalek ar penn-kentañ, hag a zo bet ministred ar Ger,
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3kredet em eus ivez, Teofil mat-meurbet, e tleen o skrivañ dit dre urzh, goude bezañ graet un enklask pizh warno holl, gant evezh,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4evit ma'c'h anavezi ar wirionez diwar-benn ar pezh a zo bet desket dit.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5En amzer Herodez, roue Judea, e oa ur beleg anvet Zakaria, eus lignez Abia; e wreg a oa eus lignez Aaron, hag en em c'halve Elizabed.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6Reizh e oant o-daou dirak an Aotrou, hag e heulient holl gourc'hemennoù hag urzhioù an Aotrou, en un doare divlam.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7N'o devoa ket a vugale, rak Elizabed a oa gaonac'h, hag o-daou, e oant aet war an oad.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8Erruout a reas, evel ma rae Zakaria e garg a veleg dirak Doue, hervez urzh e dro,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9ma voe galvet dre ar sord, hervez giz ar velegiezh, da vont e-barzh templ an Aotrou, evit deviñ an ezañs.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10An holl bobl a oa er-maez o pediñ, d'an eur ma teved an ezañs.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11Neuze un ael eus an Aotrou en em ziskouezas dezhañ en e sav, en tu dehou da aoter an ezañs.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12Zakaria, o welout anezhañ, a voe trubuilhet, hag ar spont a grogas ennañ.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13Met an ael a lavaras dezhañ: Zakaria, na'z pez ket aon, rak da bedenn a zo bet selaouet, Elizabed a c'hano dit ur mab, hag e roi dezhañ an anv a Yann.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14Bez' e vo evidout un abeg a joa hag a laouenidigezh, ha kalz en em laouenaio eus e c'hanedigezh.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15Rak bras e vo dirak an Aotrou; n'evo na gwin, nag evaj kreñv ebet, ha leuniet e vo eus ar Spered-Santel adalek kof e vamm;
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16distreiñ a raio kalz eus bugale Israel d'an Aotrou o Doue,
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17hag e valeo dirazañ e spered hag e nerzh Elia, evit treiñ kalonoù an tadoù ouzh ar vugale, hag ar re disentus ouzh furnez ar re reizh, evit aozañ d'an Aotrou ur bobl tuet mat.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18Zakaria a lavaras d'an ael: A betra ec'h anavezin kement-se? Rak me a zo kozh, ha va gwreg a zo aet war an oad?
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19An ael a respontas dezhañ: Me eo Gabriel, an hini a chom dirak Doue; degaset on bet evit komz ouzhit ha disklêriañ dit ar c'heloù mat-mañ.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20Ha setu, te a ya da vezañ mut, ha ne c'helli ken komz, betek an deiz ma c'hoarvezo an traoù-mañ, abalamour ne'c'h eus ket kredet da'm c'homzoù, hag a erruo en o amzer.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21Koulskoude, ar bobl a c'hortoze Zakaria, hag a oa souezhet ma talee en templ.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22Pa voe deuet er-maez, ne c'helle ket komz outo, hag ec'h anavezjont en devoa bet ur welidigezh en templ, rak dre sinoù en roe da gompren dezho; hag e chomas mut.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23Pa voe echuet deizioù e garg, ez eas d'e di.
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24Un nebeut amzer goude, Elizabed, e wreg, en em gavas dougerez, hag en em guzhas e-pad pemp miz, o lavarout:
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25Evel-se eo, en deus graet an Aotrou em c'heñver en deizioù-mañ, m'en deus sellet ouzhin, evit lemel an dismegañs a oa warnon dirak an dud.
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26Er c'hwec'hvet miz, Doue a gasas an ael Gabriel en ur gêr a C'halilea galvet Nazared,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27d'ur werc'hez a zlee dimeziñ d'un den anvet Jozef, eus tiegezh David; ar werc'hez-se a oa anvet Mari.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28An ael, o vezañ aet el lec'h ma oa, a lavaras dezhi: Da saludiñ a ran, te a zo bet resevet en gras, an Aotrou a zo ganit. [Benniget out e-touez ar gwragez.]
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29O vezañ gwelet an ael, e voe trubuilhet gant e gomzoù, hag e soñje enni ec'h-unan petra a c'helle ar salud-se bezañ.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30Neuze an ael a lavaras dezhi: Mari, na'z pez ket aon, rak kavet ec'h eus gras dirak Doue.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31Setu, te a vo dougerez, hag e c'hani ur mab, hag e c'halvi e anv Jezuz.
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32Bras e vo, hag e vo galvet mab an Uhelañ-Meurbet, hag an Aotrou Doue a roio dezhañ tron David e dad.
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33Ren a raio da virviken war diegezh Jakob, hag e ren n'en devo ken a fin.
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34Neuze Mari a lavaras d'an ael: Penaos e c'hoarvezo kement-se, pa n'anavezan gwaz ebet?
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35An ael a respontas dezhi: Ar Spered-Santel a zeuio warnout, ha galloud an Uhelañ-Meurbet a c'holoio ac'hanout gant e skeud; dre-se ar bugel santel a vo ganet ac'hanout a vo galvet Mab Doue.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36Ha setu, Elizabed da geniterv a zoug ivez ur mab en he c'hozhni, hag hemañ eo ar c'hwec'hvet miz eus an hini a oa galvet gaonac'h.
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37Rak n'eus netra dibosupl da Zoue.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38Ha Mari a lavaras: Setu servijerez an Aotrou, ra vo graet din hervez da gomz. Hag an ael a bellaas diouti.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39Neuze Mari a savas, hag a yeas buan da vro ar menezioù, en ur gêr eus Bro-Juda,
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40hag, o vezañ aet e ti Zakaria, e saludas Elizabed.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41Kerkent ha ma klevas Elizabed Salud Mari, ar bugel bihan a dridas en he c'hof; hag Elizabed a voe leuniet eus ar Spered-Santel.
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42Hag o sevel he mouezh, e krias: Te a zo benniget e-touez ar gwragez, ha benniget eo frouezh da gof.
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43A-belec'h e teu kement-mañ din, ma teu mamm va Aotrou etrezek ennon?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44Rak mouezh da salud n'he deus ket kentoc'h skoet va divskouarn, m'en deus ar bugel bihan tridet gant levenez em c'hof.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45Eürus eo an hini he deus kredet, rak graet e vo an traoù a zo bet lavaret dezhi a-berzh an Aotrou.
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46Neuze Mari a lavaras: Va ene a veul an Aotrou,
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47ha va spered en em laouena e Doue va Salver,
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48abalamour m'en deus sellet ouzh izelded e servijerez. Ha setu, diwar vremañ, e vin galvet eürus gant an holl rummadoù,
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49rak an Holl-C'halloudek en deus graet traoù bras din; e anv a zo santel,
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50hag e drugarez en em astenn a oad en oad war ar re a zouj anezhañ.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51Diskouezet en deus nerzh e vrec'h; stlabezet en deus ar soñjezonoù a rae ar re lorc'hus en o c'halon.
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52Didronet en deus ar re c'halloudek, ha savet en deus ar re vihan.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53Leuniet en deus a vadoù a re o devoa naon, ha kaset en deus kuit ar re binvidik er goullo.
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54Sikouret en deus Israel e servijer, o kaout soñj eus e drugarez,
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55evel m'en devoa e lavaret d'hon tadoù, da Abraham ha d'e lignez da viken.
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56Mari a chomas gant Elizabed war-dro tri miz; neuze e tistroas d'he zi.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57Neuze, amzer Elizabed o vezañ deuet, e c'hanas ur mab.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58He amezeien hag he c'herent, o vezañ anavezet penaos en devoa an Aotrou diskouezet e drugarez en he c'heñver, en em laouenajont ganti.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59O vezañ deuet an eizhvet deiz evit amdroc'hañ ar bugel, e c'halvjont anezhañ Zakaria, eus anv e dad.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60Met e vamm, o kemer ar gomz, a lavaras: Nann, met Yann e vo galvet.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61Hag e lavarjont dezhi: N'eus den ez kerentiezh hag a zo galvet eus an anv-se.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62Neuze e c'houlennjont dre sin ouzh e dad penaos e felle dezhañ e vije galvet.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63Zakaria, o vezañ goulennet taolennoùigoù, a skrivas ar gerioù-mañ: Yann eo e anv. Hag an holl a voe souezhet.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64Kerkent e c'henou a zigoras, e deod a ziereas, hag e komze en ur veuliñ Doue.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65O holl amezeien a voe leuniet a spont, hag an holl draoù-mañ en em vrude dre holl venezioù Judea.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66An holl re o c'hleve, o mire en o c'halon, hag e lavarent: Petra eta e vo ar bugel bihan-se? Ha dorn an Aotrou a oa warnañ.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67Neuze Zakaria e dad a voe leuniet eus ar Spered-Santel, hag e tiouganas, o lavarout:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68Benniget ra vo an Aotrou, Doue Israel, dre ma'z eo deuet da welout ha da zasprenañ e bobl,
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69hag abalamour m'en deus savet deomp ur Salver Galloudek e tiegezh David e servijer,
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70evel m'en devoa lavaret dre c'henou e brofeded santel, abaoe penn-kentañ ar bed,
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71dre m'en deus hor saveteet a zaouarn hon enebourien, hag eus dorn an holl re a gasae ac'hanomp,
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72evit ober trugarez e-keñver hon tadoù, o kaout soñj eus e emglev santel,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73eus al le en devoa graet da Abraham hon tad,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74penaos, o vezañ hon tennet eus dorn hon enebourien, e roje deomp da servijañ anezhañ hep aon,
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75er santelezh hag er reizhder dirazañ e-pad holl deizioù hor buhez.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76Ha te, bugel bihan, ta a vo galvet profed an Uhelañ-Meurbet; rak te a gerzho dirak dremm an Aotrou, evit kempenn e hentoù,
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77evit reiñ anaoudegezh ar silvidigezh d'e bobl dre pardon eus o fec'hedoù,
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78dre garantez trugarezus hon Doue; drezi, ar sav-heol eus an nec'h en deus hor gwelet,
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79evit sklêrijennañ ar re a zo azezet en deñvalijenn hag e skeud ar marv, hag evit ren hor c'hammedoù e hent ar peoc'h.
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80Ar bugel bihan a greske hag en em greñvae er spered; hag e chomas el lec'hioù distro betek an deiz ma tlee bezañ diskouezet da Israel.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.