Лука 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
1В это время пришли некоторые и рассказали Ему о Галилеянах, которых кровь Пилат смешал с жертвами их.
2И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
2Иисус сказал им на это: думаете ли вы, что эти Галилеяне были грешнее всех Галилеян, что так пострадали?
3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
3Нет, говорю вам, но, если не покаетесь, все так же погибнете.
4Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
4Или думаете ли, что те восемнадцать человек, на которых упала башня Силоамская и побила их, виновнее были всех, живущих в Иерусалиме?
5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
5Нет, говорю вам, но, если не покаетесь, все так же погибнете.
6Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
6И сказал сию притчу: некто имел в винограднике своем посаженную смоковницу, и пришел искать плода на ней, и не нашел;
7Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
7и сказал виноградарю: вот, я третий год прихожу искать плода на этой смоковнице и не нахожу; сруби ее: на что она и землю занимает?
8А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
8Но он сказал ему в ответ: господин! оставь ее и на этот год, пока я окопаю ее и обложу навозом, -
9па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
9не принесет ли плода; если же нет, то в следующий год срубишь ее.
10А кад учаше у једној зборници у суботу,
10В одной из синагог учил Он в субботу.
11и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
11Там была женщина, восемнадцать лет имевшая духа немощи: она была скорчена и не могла выпрямиться.
12А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
12Иисус, увидев ее, подозвал и сказал ей: женщина! ты освобождаешься от недуга твоего.
13И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
13И возложил на нее руки, и она тотчас выпрямилась и стала славить Бога.
14А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
14При этом начальник синагоги, негодуя, что Иисус исцелил в субботу, сказал народу: есть шесть дней, в которые должно делать; в те и приходите исцеляться, а не в день субботний.
15А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
15Господь сказал ему в ответ: лицемер! не отвязывает ли каждый из вас вола своего или осла от яслей в субботу и не ведет ли поить?
16А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
16сию же дочь Авраамову, которую связал сатана вот уже восемнадцать лет, не надлежало ли освободить от уз сих в день субботний?
17И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
17И когда говорил Он это, все противившиеся Ему стыдились; и весь народ радовался о всех славных делах Его.
18А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
18Он же сказал: чему подобно Царствие Божие? и чему уподоблю его?
19Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
19Оно подобно зерну горчичному, которое, взяв, человек посадил в саду своем; и выросло, и стало большим деревом, и птицы небесные укрывались в ветвях его.
20Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
20Еще сказал: чему уподоблю Царствие Божие?
21Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
21Оно подобно закваске, которую женщина, взяв, положила в три меры муки, доколе не вскисло все.
22И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
22И проходил по городам и селениям, уча и направляя путь к Иерусалиму.
23Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
23Некто сказал Ему: Господи! неужели мало спасающихся? Он же сказал им:
24Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
24подвизайтесь войти сквозь тесные врата, ибо, сказываю вам, многие поищут войти, и не возмогут.
25Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
25Когда хозяин дома встанет и затворит двери, тогда вы, стоя вне, станете стучать в двери и говорить: Господи! Господи! отвори нам; но Он скажет вам в ответ: не знаю вас, откуда вы.
26Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
26Тогда станете говорить: мы ели и пили пред Тобою, и на улицах наших учил Ты.
27А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
27Но Он скажет: говорю вам: не знаю вас, откуда вы; отойдите от Меня все делатели неправды.
28Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
28Там будет плач и скрежет зубов, когда увидите Авраама, Исаака и Иакова и всех пророков в Царствии Божием, а себя изгоняемыми вон.
29И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
29И придут от востока и запада, и севера и юга, и возлягут в Царствии Божием.
30И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
30И вот, есть последние, которые будут первыми, и есть первые, которые будут последними.
31У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
31В тот день пришли некоторые из фарисеев и говорили Ему: выйди и удались отсюда, ибо Ирод хочет убить Тебя.
32И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
32И сказал им: пойдите, скажите этой лисице: се, изгоняю бесов и совершаю исцеления сегодня и завтра, и в третий день кончу;
33Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
33а впрочем, Мне должно ходить сегодня, завтра и в последующий день, потому что не бывает, чтобы пророк погиб вне Иерусалима.
34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
34Иерусалим! Иерусалим! избивающий пророков и камнями побивающий посланных к тебе! сколько раз хотел Я собрать чад твоих, как птица птенцов своих под крылья, и вы не захотели!
35Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
35Се, оставляется вам дом ваш пуст. Сказываю же вам, что вы не увидите Меня, пока не придет время, когда скажете: благословен Грядый во имя Господне!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.