Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1В один из тех дней, когда Он учил народ в храме и благовествовал, приступили первосвященники и книжники со старейшинами,
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2и сказали Ему: скажи нам, какою властью Ты это делаешь, или кто дал Тебе власть сию?
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3Он сказал им в ответ: спрошу и Я вас об одном, и скажите Мне:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4крещение Иоанново с небес было, или от человеков?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5Они же, рассуждая между собою, говорили: если скажем: с небес, то скажет: почему же вы не поверили ему?
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6а если скажем: от человеков, то весь народ побьет нас камнями, ибо он уверен, что Иоанн есть пророк.
7И одговорише: Не знамо откуда.
7И отвечали: не знаем откуда.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8Иисус сказал им: и Я не скажу вам, какою властью это делаю.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9И начал Он говорить к народу притчу сию: один человек насадил виноградник и отдал его виноградарям, и отлучился на долгое время;
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10и в свое время послал к виноградарям раба, чтобы они дали ему плодов из виноградника; но виноградари, прибив его, отослали ни с чем.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11Еще послал другого раба; но они и этого, прибив и обругав, отослали ни с чем.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12И еще послал третьего; но они и того, изранив, выгнали.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13Тогда сказал господин виноградника: что мне делать? Пошлю сына моего возлюбленного; может быть, увидев его, постыдятся.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14Но виноградари, увидев его, рассуждали между собою, говоря: это наследник; пойдем, убьем его, и наследство его будет наше.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15И, выведя его вон из виноградника, убили. Что же сделает с ними господин виноградника?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16Придет и погубит виноградарей тех, и отдаст виноградник другим. Слышавшие же это сказали: да не будет!
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17Но Он, взглянув на них, сказал: что значит сие написанное: камень, который отвергли строители, тот самый сделался главою угла?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Всякий, кто упадет на тот камень, разобьется, а на кого он упадет, того раздавит.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19И искали в это время первосвященники и книжники, чтобы наложить на Него руки, но побоялись народа, ибо поняли, что о них сказал Он эту притчу.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20И, наблюдая за Ним, подослали лукавых людей, которые, притворившись благочестивыми, уловили бы Его в каком-либо слове, чтобы предать Его начальству и власти правителя.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21И они спросили Его: Учитель! мы знаем, что Ты правдиво говоришь и учишь и не смотришь на лице, но истинно пути Божию учишь;
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22позволительно ли нам давать подать кесарю, или нет?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23Он же, уразумев лукавство их, сказал им: что вы Меня искушаете?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24Покажите Мне динарий: чье на нем изображение и надпись? Они отвечали: кесаревы.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25Он сказал им: итак, отдавайте кесарево кесарю, а Божие Богу.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26И не могли уловить Его в слове перед народом, и, удивившись ответу Его, замолчали.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27Тогда пришли некоторые из саддукеев, отвергающих воскресение, и спросили Его:
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28Учитель! Моисей написал нам, что если у кого умрет брат, имевший жену, и умрет бездетным, то брат его должен взять его жену и восставить семя брату своему.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29Было семь братьев, первый, взяв жену, умер бездетным;
30и узе други жену, и он умре без деце;
30взял ту жену второй, и тот умер бездетным;
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31взял ее третий; также и все семеро, и умерли, не оставив детей;
32а после свих умре и жена.
32после всех умерла и жена;
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33итак, в воскресение которого из них будет она женою, ибо семеро имели ее женою?
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34Иисус сказал им в ответ: чада века сего женятся и выходят замуж;
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35а сподобившиеся достигнуть того века и воскресения из мертвых ни женятся, ни замуж не выходят,
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36и умереть уже не могут, ибо они равны Ангелам и суть сыны Божии, будучи сынами воскресения.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37А что мертвые воскреснут, и Моисей показал при купине, когда назвал Господа Богом Авраама и Богом Исаака и Богом Иакова.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38Бог же не есть Бог мертвых, но живых, ибо у Него все живы.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39На это некоторые из книжников сказали: Учитель! Ты хорошо сказал.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40И уже не смели спрашивать Его ни о чем. Он же сказал им:
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41как говорят, что Христос есть Сын Давидов,
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42а сам Давид говорит в книге псалмов: сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих?
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44Итак, Давид Господом называет Его; как же Он Сын ему?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45И когда слушал весь народ, Он сказал ученикам Своим:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46остерегайтесь книжников, которые любят ходить в длинных одеждах и любят приветствия в народных собраниях, председания в синагогах и предвозлежания на пиршествах,
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47которые поедают домы вдов и лицемерно долго молятся; они примут тем большее осуждение.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.