Дела апостолска 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
1Павел, устремив взор на синедрион, сказал: мужи братия! я всею доброю совестью жил пред Богом до сего дня.
2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
2Первосвященник же Анания стоявшим перед ним приказал бить его по устам.
3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
3Тогда Павел сказал ему: Бог будет бить тебя, стена подбеленная! ты сидишь, чтобы судить по закону, и, вопреки закону, велишь бить меня.
4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
4Предстоящие же сказали: первосвященника Божия поносишь?
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
5Павел сказал: я не знал, братия, что он первосвященник; ибо написано: начальствующего в народе твоем не злословь.
6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
6Узнав же Павел, что тут одна часть саддукеев, а другая фарисеев, возгласил в синедрионе: мужи братия! я фарисей, сын фарисея; за чаяние воскресения мертвых меня судят.
7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
7Когда же он сказал это, произошла распря между фарисеями и саддукеями, и собрание разделилось.
8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
8Ибо саддукеи говорят, что нет воскресения, ни Ангела, ни духа; а фарисеи признают и то и другое.
9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
9Сделался большой крик; и, встав, книжники фарисейской стороны спорили, говоря: ничего худого мы не находим в этом человеке; если же дух или Ангел говорил ему, не будем противиться Богу.
10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
10Но как раздор увеличился, то тысяченачальник, опасаясь, чтобы они не растерзали Павла, повелел воинам сойти взять его из среды их и отвести в крепость.
11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
11В следующую ночь Господь, явившись ему, сказал: дерзай, Павел; ибо, как ты свидетельствовал о Мне в Иерусалиме, так надлежит тебе свидетельствовать и в Риме.
12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
12С наступлением дня некоторые Иудеи сделали умысел и заклялись не есть и не пить, доколе не убьют Павла.
13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
13Было же более сорока сделавших такое заклятие.
14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
14Они, придя к первосвященникам и старейшинам, сказали: мы клятвою заклялись не есть ничего, пока не убьем Павла.
15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
15Итак ныне же вы с синедрионом дайте знать тысяченачальнику, чтобы он завтра вывел его к вам, как будто вы хотите точнее рассмотреть дело о нем; мы же, прежде нежели он приблизится, готовы убить его.
16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
16Услышав о сем умысле, сын сестры Павловой пришел и, войдя в крепость, уведомил Павла.
17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
17Павел же, призвав одного из сотников, сказал: отведи этого юношу к тысяченачальнику, ибо он имеет нечто сказать ему.
18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
18Тот, взяв его, привел к тысяченачальнику и сказал: узник Павел, призвав меня, просил отвести к тебе этого юношу, который имеет нечто сказать тебе.
19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
19Тысяченачальник, взяв его за руку и отойдя с ним в сторону, спрашивал: что такое имеешь ты сказать мне?
20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
20Он отвечал, что Иудеи согласились просить тебя, чтобы ты завтра вывел Павла пред синедрион, как будто они хотят точнее исследовать дело о нем.
21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
21Но ты не слушай их; ибо его подстерегают более сорока человек из них, которые заклялись не есть и не пить, доколе не убьют его; и они теперь готовы, ожидая твоего распоряжения.
22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
22Тогда тысяченачальник отпустил юношу, сказав: никому не говори, что ты объявил мне это.
23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
23И, призвав двух сотников, сказал: приготовьте мне воинов пеших двести, конных семьдесят и стрелков двести, чтобы с третьего часа ночи шли в Кесарию.
24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
24Приготовьте также ослов, чтобы, посадив Павла, препроводить его к правителю Феликсу.
25И написа посланицу у којој овако говораше:
25Написал и письмо следующего содержания:
26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
26“Клавдий Лисий достопочтенному правителю Феликсу - радоваться.
27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
27Сего человека Иудеи схватили и готовы были убить; я, придя с воинами, отнял его, узнав, что он Римский гражданин.
28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
28Потом, желая узнать, в чем обвиняли его, привел его в синедрион их
29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
29и нашел, что его обвиняют в спорных мнениях, касающихся закона их, но что нет в нем никакой вины, достойной смерти или оков.
30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
30А как до меня дошло, что Иудеи злоумышляют на этого человека, то я немедленно послал его к тебе, приказав и обвинителям говорить на него перед тобою. Будь здоров”.
31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
31Итак, воины, по данному им приказанию, взяв Павла, повели ночью в Антипатриду.
32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
32А на другой день, предоставив конным идти с ним, возвратились в крепость.
33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
33А те, придя в Кесарию и отдав письмо правителю, представили ему и Павла.
34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
34Правитель, прочитав письмо, спросил, из какой он области, и, узнав, что из Киликии, сказал:
35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
35я выслушаю тебя, когда явятся твои обвинители. И повелел ему быть под стражею в Иродовой претории.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.