Дела апостолска 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
1Paululu kapara pratjana ngurutalpana najina wonti ja jatana wonti: „Jura materi ja ngatata worajai, ngani ngara ngaiala ngumujeli Godani wirarina wonti nunkangupini ditjielu.“
2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
2Ananias Priesta pirnali tanangu, tana nunkangu karakara terkanani, jirijiribana wonti, nina mana nandrala.
3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
3Paulus nunkangu jatana wonti: „Godali jidna nandrala nganai, jidna wiribani wontini! Jidni ngamai ngakangu jirijiribani jaurali kalala jinkila, ja jirijiribani jaura panini jundru jirijiribai ngana nandrananto?“
4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
4Tana naka terkana jatana wonti: „Godaia Priesta pirnani jidni madlentji jatai?“
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
5Ja Paulus jatana wonti: „Ngatata worajai! Ngani ko nganana warai, naupini Priesta pirna nganai, ngangau dakanala parai: Jidni jinkani kana wolaraia kaparani wata madlentji jatananto.“
6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
6Paululu ngujamana wonti, palpa tanangundru Pharisaiala ngananani, ja palpa Sadducaiala, nau kana kapara pratjanani terti maritjina wonti: „Materi ja ngatata worajai! Ngani Pharisaiala nganai, Pharisaialaia ngatamura; kalkanandru ja nari jiritjinandru ngani kalalaia terkai.“
7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
7Nau jenia matja jatana, Pharisaiala ja Sadducaiala jatamalina wonti, ja kana wolara tjelapalkaterina wonti.
8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
8Ngangau Sadducaiala jatai: Nari jiritjini ja angela ja jaola pani nganai; Pharisaialali jenia mandru kaukaubai.
9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
9Ja miritja pirna pantjina wonti, ja Pharisaiala jaura jinkinietja palpa terkana tarana wonti ja tjakakijiribamalina wonti ja jatana wonti: „Ngaiani wata madlentji nunkangupini kanani mankamankai; jaola kara angela kara nunkangu ngankamalina warai, ngaiani ngandandariai Godani tirimalila.“
10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
10Patijiritjini morla pirna pantjinani, juljaia kapara japali pantjina wonti, tanali Paulus diadialkaiati, ja nulu jirijiribana wonti, julja wolara ngarinanto, nina tanangundru terti patananto, ja nina juljaia piria tikalkananto.
11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
11Ja tinkani Kapara nunkangu wokarana wonti ja jatana wonti: „Murlali nganau Paulujai, ngangau worderu jundru ngakangundru Jerusalemingu tinkari ngankala wiri, jeruja jundru bakana Romangu tinkari ngankananto.“
12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
12Matja ditjirina, Juda kana palpa mapaterina wonti, ja morlalu kurakijiribamalina wonti, wata tajila ja wata tapala, tanali Paulus nari nandralalu.
13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
13Tana morla nganana wonti marapratjana pota mandru ja mandruni, tanali jenia morlalu kurakijiribamalini ngankana wonti.
14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
14Tanapini Priesta pirnani ja pinarani wokarana wonti, ja jatana wonti: „Ngaiani kantji morlalu kurakijiribamalina warai panila wontjala, ngaiani Paulus nari nandralalu.
15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
15Jura karari juljaia kaparani ja kapara worangu kaukaubanau, nulu nina tankubana jurangu ngarilkananto, jeruja jeribaka, jura poto nunkani morla talku jertapateriai najinajibala; ngaiani ngankingaterina warai nina nari ngankala, morla ngopera nau jurangu karakararinani.“
16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
16Pauluni kakuja ngatatajeli tanani ngundrani ngaranani, nau wokarana wonti, ja julja wolaraia pirini wirina wonti, ja jenia Paulungu kaukaubana wonti.
17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
17Paululu juljaia kapakapara kulno karkana wonti ja jatana wonti: „Ninapini teri juljaia kaparani wapalkau, ngangau nulia minakulno ngamalkai nunkangu jatala.“
18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
18Nulu nina patana wonti, ja juljaia kaparani wapalkana wonti ja jatana wonti: „Paululu kanjangarilali ngana karkana warai, ja ngakangu ngatjina warai, ninapini teri jinkangu wapalkananto, ngangau nulia minakulno ngamalkai jinkangu kaukaubala.“
19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
19Juljaia kaparali nina mara patana wonti, ja nina tjirimalkana wonti, ja nina jakalkana wonti: „Mina jundru ngamalkai ngakangu kaukaubala?“
20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
20Nau jatana wonti: „Juda kana ngankamalina warai jinkangu ngatjina, jundru tankubana Paulus kapara worangu ngarilkananto, jeruja jeribaka, tanali nunkani poto morla talku najinajibananto.
21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
21Jundru tanangu wata morlalu ngundramai, ngangau materi morla marapratjana pota mandru ja mandruni nunkangu kalkaterila wapaia, tanali matja morlalu kurakijiribamalina warai wata tajila ja wata tapala, tanali nina nari ngankalalu: ja karari tana ngankingaterila wapaia, ja jinkani jaurani kalkaterila wapaia.“
22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
22Juljaia kaparali nina teri jinpana wonti, ja nunkangu jirijiribana wonti wata kulnuni jatala, mina jundru ngakangu kaukaubana warai.
23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
23Ja nulu juljaia kapakapara mandru karkana wonti ja jatana wonti: „Julja 200 ngankingalumai, tana Cäsareaja palkananto, bakana dukaterinietja marapratjana pota mara wora ja mandru, ja kaltieli dakanietja 200 tinkani.
24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
24Ja tanali bakana dukaterini nganti ngankingananto Paulus kurana tarala, ja tepi Felixingu mitaia kapakaparani wapalkala.“
25И написа посланицу у којој овако говораше:
25Ja nulu jaura dakana wonti, nulupini jaurali:
26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
26„Klaudiulu Lysiali mitaia kapakaparani Felix ngumu pirnani mandurini jaura jinpai.
27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
27Ninapini kana Juda kanali patala wiri, ja ninaia ngampu nari ngankala wiri, ninaia ngato dunkalkala wiri, ngani matja wirina julja wolarani jela, ngangau ngani ngarala wiri, nau Romala nganai.
28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
28Ja ngangau ngato ngantjala wiri ngujamala, minandru tanali nunkangu ngulkuterkala wiri, ngato ninaia kapara pratjanani ngarilkala wiri.
29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
29Ngato mankamankala wiri, tanali nunkangu tanani jirijiribani jauraia tirijakalkijiribamalinandru ngulkuterkala wiri, ja nunkangu ngulku pani parala wiri, nulia nari kara kanjangari kara kalala maninanto.
30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
30Ngangau kulnujeli ngakangu kaukaubala wiri, Juda kana palpa nunkangu materani kalkaterinani, ngato ninaia nurujeli jinkangu jinpana warai, ja bakana ngulkuterkanietjani kaukaubana warai, tana jinkangu jatananto, mina tanali nunkangu ngamalkai. Ngumu tepiriau!“
31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
31Julja wolarali Paulus patana wonti, worderu nulu tanangu jirijiribana wonti; ja tanali nina tinkani Antipatringu wapalkana wonti.
32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
32Ditji kulnuni tanali dukaterinietja worarana wonti nunkangunto palkananto, ja tana julja wolaraia pirini tikana karitjina wonti.
33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
33Tanapini Cäsareangu matja wokarana, ja dakani jaura mitaia kapakaparani matja jinkina, tanali Paulus nunkangu terkibana wonti.
34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
34Mitaia kapakapara dakani jaura matja warapana, nulu jakalkana wonti, mina mita burundru nau nganai, ja nulu matja ngarana, nau Ciliciandru nganai,
35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
35Nau jatana wonti: „Ngato jidnana talku jakajakalkala nganai, ngulkuterkanietja jinkani bakana ninkida ngananani.“ Ja nulu jirijiribana wonti, nina Herodini pungani ngamalkala.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.