Дела апостолска 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
1Paul looked directly at the Sanhedrin and said, “Brothers, I have conducted myself before God in all good conscience to this day.”
2А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
2At this, the high priest Ananias ordered those standing near Paul to strike him on the mouth.
3Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
3Then Paul said to him, “God will strike you, you whitewashed wall! You sit here to judge me according to the law, yet you yourself violate the law by commanding that I be struck.”
4А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
4But those standing nearby said, “How dare you insult the high priest of God!”
5А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
5“Brothers,” Paul replied, “I was not aware that he was the high priest, for it is written: ‘Do not speak evil about the ruler of your people.’”
6А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
6Then Paul, knowing that some of them were Sadducees and others Pharisees, called out in the Sanhedrin, “Brothers, I am a Pharisee, the son of a Pharisee. It is because of my hope in the resurrection of the dead that I am on trial.”
7А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
7As soon as he had said this, a dispute broke out between the Pharisees and Sadducees, and the assembly was divided.
8Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
8For the Sadducees say that there is neither a resurrection, nor angels, nor spirits, but the Pharisees acknowledge them all.
9И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
9A great clamor arose, and some scribes from the party of the Pharisees got up and contended sharply, “We find nothing wrong with this man. What if a spirit or an angel has spoken to him?”
10А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
10The dispute grew so violent that the commander was afraid they would tear Paul to pieces. He ordered the soldiers to go down and remove him by force and bring him into the barracks.
11А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
11The following night the Lord stood near Paul and said, “Take courage! As you have testified about Me in Jerusalem, so also you must testify in Rome.”
12А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
12When daylight came, the Jews formed a conspiracy and bound themselves with an oath not to eat or drink until they had killed Paul.
13А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
13More than forty of them were involved in this plot.
14Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
14They went to the chief priests and elders and said, “We have bound ourselves with a solemn oath not to eat anything until we have killed Paul.
15сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
15Now then, you and the Sanhedrin petition the commander to bring him down to you on the pretext of examining his case more carefully. We are ready to kill him on the way.”
16А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
16But when the son of Paul’s sister heard about the plot, he went into the barracks and told Paul.
17А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
17Then Paul called one of the centurions and said, “Take this young man to the commander; he has something to tell him.”
18А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
18So the centurion took him to the commander and said, “Paul the prisoner sent and asked me to bring this young man to you. He has something to tell you.”
19А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
19The commander took the young man by the hand, drew him aside, and asked, “What do you need to tell me?”
20А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
20He answered, “The Jews have agreed to ask you to bring Paul to the Sanhedrin tomorrow on the pretext of acquiring more information about him.
21али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
21Do not let them persuade you, because more than forty men are waiting to ambush him. They have bound themselves with an oath not to eat or drink until they have killed him; they are ready now, awaiting your consent.”
22А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
22So the commander dismissed the young man and instructed him, “Do not tell anyone that you have reported this to me.”
23И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
23Then he called two of his centurions and said, “Prepare two hundred soldiers, seventy horsemen, and two hundred spearmen to go to Caesarea in the third hour of the night.
24И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
24Provide mounts for Paul to take him safely to Governor Felix.”
25И написа посланицу у којој овако говораше:
25And he wrote the following letter:
26Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
26Claudius Lysias, To His Excellency, Governor Felix: Greetings.
27Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
27This man was seized by the Jews, and they were about to kill him when I came with my troops to rescue him. For I had learned that he is a Roman citizen,
28И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
28and since I wanted to understand their charges against him, I brought him down to their Sanhedrin.
29Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
29I found that the accusation involved questions about their own law, but there was no charge worthy of death or imprisonment.
30И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
30When I was informed that there was a plot against the man, I sent him to you at once. I also instructed his accusers to present their case against him before you.
31А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
31So the soldiers followed their orders and brought Paul by night to Antipatris.
32А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
32The next day they returned to the barracks and let the horsemen go on with him.
33А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
33When the horsemen arrived in Caesarea, they delivered the letter to the governor and presented Paul to him.
34А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
34The governor read the letter and asked what province Paul was from. Learning that he was from Cilicia,
35рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
35he said, “I will hear your case when your accusers arrive.” Then he ordered that Paul be kept under guard in Herod’s Praetorium.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.